Potražnja za organskom hranom je velika, ali proizvodnja nije usklađena sa tražnjom i biće potrebno još dosta vremena da se situacija promeni. Područje Srema, podnožje Fruške Gore je kao bogom dano za proizvodnju organske hrane, ali Sremci se teško odvikavaju od tradicionalnog načina poljoprivrede.
O organskoj proizvodnji kod nas se govori više od jedne decenije. Malo šta se radi kada je proširenje površina pod organskom proizvodnjom u pitanju, tako da smo i dalje na nedovoljnim površinama u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Kod nas se organski najčešće proizvode neke ratarske kulture, strna žita, pšenica, nešto malo industrijskih kultura i jabuke, kada je u pitanju voće.
U Sremu je i dalje najviše organskih zasada voća i to prvenstveno jabuke. Ipak ima i onih koji su se opredelili za neke druge sorte, kao što su orah, kajsija i višnja. Upravo, te sorte voća nalaze se u voćnjaku Nurdina i Verice Mujkanović koji se nalazi na padinama Fruške Gore.
"Ja sam iz Beograda, ali sam prvi u Sremu podigao organski voćnjak na 1,5 hektara sa mešovitom zasadom oraha, kajsije i višnje. Trinaest godina se bavim time. I da sam znao pre trinaest godina šta me čeka, a teško je, ja bih opet izabrao isto. Da može samo od ovoga da se živi, ne može, da ima mnogo da se radi, ima, ali ima tu i mnogo lepote," kaže Nurdin Mujkanović.
Prelomni momenat je kako kaže ljubav prema prirodi i ljudima, jer mu je bitnije druženje u voćnjaku od samog finansijskog efekta. "Za ovih 13 godina, mogu reći da je ovo prva godina kako je kajsija dobro rodila. Nije profitabilno, ali imam i drugih zadovoljstava. Koliko rada uložim, ni nešto veća cena organskog proizvoda ne može da nadomesti. Kada je grad pogodio kajsiju i višnju, nisam mogao da plasiram u veliki sistem, ali sam uspeo nešto da plasiram jednom proizvođaču koji pravi sokove i džemove. Svakako, ovim ću se baviti dokle god budem mogao”, govori Nurdin Mujkanović.
Upravo u zasadu voća Mujkanovića i Lazara i Sande Klještanović organski proizvođači su upriličili još jedno druženje pod nazivom "Organik Sremfest".
"Manifestacija sa jasnim ciljem isticanja značaja očuvanja prirode, seoske sredine, tradicije, kulture i razvoj seoskog turizma uz proizvodnju organske hrane kao jednog od turističkih sadržaja. Ovakve manifestacije omogućavaju veći nivo obučenosti zainteresovanih proizvođača, a ostalim posetiocima jačanje svesti o značaju očuvanja ekološke ravnoteže kao temeljnog principa na kojem se zasniva organska proizvodnja”, kaže Sanda Klještanović, vlasnik organskog zasada jabuke na Turskom brdu u Irigu i savetodvac u oblasti voćarstva u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Rumi.
Potražnja za organskom hranom je velika, ali proizvodnja nije usklađena sa tražnjom i biće potrebno još dosta vremena da se situacija promeni. Područje Srema, podnožje Fruške Gore je kao bogom dano za proizvodnju organske hrane, ali Sremci se teško odvikavaju od tradicionalnog načina poljoprivrede. Da bi se situacija donekle popravila potrebno je i da se organci ujedine i naprave svoje udruženje.
"I tu je ključ u udruživanju, a samim tim su potrebnije i veće površine pod organskim zasadima. Trenutno je to oko 15.000 hektara, očekuje se ulazak još nekih većih proizvođača. Ali proizvođači dobro treba da razmisle čime će da se bave. To su dugoročni programi i investicije, jedan ciklus traje tri –četiri godine. Ništa nije moguće uraditi preko noći, jer ako biste krenuli danas, rezultate biste imali tek za tri godine," kaže profesor dr Srđan Šeremešić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Profesor dr Branka Lazić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da planeta Zemlja neće još dugo izdržati sa konvencionalnim načinom proizvodnje, i dodaje da organska i ekološka proizvodnja hrane mogu nahraniti čovečanstvo. Za organsku proizvodnju na prvom mestu je potrebno da čovek voli prirodu i ljude, da ima visoke etičke principe i da stalno uči.
"Onaj ko se bavi pravom sertifikovanom organskom proizvodnjom mora imati visok moral, etički momenat je osnova organske poljoprivrede i čovek mora voleti prirodu. Mora biti mnogo ljubavi, znanja, učenja, promocija i uvek učite od prijatelja," govori Lazić, i dodaje da je rešenje u postepenom uvođenju ekoloških principa i agro-ekoloških mera u klasičnu poljoprivrednu proizvodnju.
O svemu tome bilo je reči na "Organik Sremfestu", kada po tradiciji organski proizvođači primaju posetioce, a imaju za cilj upoznavanje javnosti o značaju organske proizvodnje i seoske sredine i plasman organske hrane kao jednog od turističkih sadržaja.
Tagovi
Autor
