Poletarci vetruške u Agroklubu - zašto i kako smo ih spašavali?

Neobičan gost posetio je juče sedište Agrokluba u Osijeku. Na našu je terasu sleteo ptić vetruške. Odmah smo shvatili da je reč o poletarcu koji se ne može vratiti u gnijezdo. I dok smo smišljali taktiku kako da ga vratimo na najvišu granu, ptić je odleteo preko ograde, u susedno, crkveno dvorište. U potrazi za njim, otkrili smo još jednog, vrlo verovatno iz istog gnezda. 

Brzom intervencijom, uz pomoć župnika, oba smo uhvatili i u vrlo kratkom vremenu je po njih došao rendžer iz Kopačkog rita gde su smešteni u prihvatilište dok ne budu sposobni sami da lete i samostalno se hrane.

Zašto su vetruške važne?

Vetruške su grabljivice, a pripadaju porodici sokolova. Igraju važnu ulogu u ekosistemu jer pomažu u kontroli štetočina kao što su voluharice i miševi budući da upravo ovi glodari čine najveći deo njihove ishrane.

Žive na otvorenim prostorima koji nisu previše zarasli i gde mogu lako naći plen. To su često polja, livade, uz vlažna staništa. Ipak, vrlo su prilagodljive, pa ih nalazimo i u urbanim sredinama gde se osim na drveću ili njegovim šupljinama gnezde na zgradama, tornjevima crkava ili silosima. 

Male su u poređenju s drugim grabljivicama, ali veće od većine ptica pevačica. Uglavnom su svetlo kestenjastosmeđe boje s crnkastim mrljama na gornjoj strani i žutosmeđim s uskim crnim prugama na donjoj strani. 

Mesojedi su i hrane se gotovo isključivo malim sisarima poput već spomenutih voluharica, miševa i krtica. Ipak, love i manje ptice, šišmiše, žabe, guštere i insekte.

Dnevno im je, na primer potrebno oko četiri do osam voluharica. Ako ih ulove više nego što mogu da pojedu, čuvaće ih za kasniju konzumaciju. 

Vetruške žive 15 do 18 godina, monogamne su i verne svom paru. Na našim se prostorima počinju razmnožavati u aprilu ili maju. Ženka polaže tri do sedam jaja, samo ona leži na njima, a ptići na svet dolaze nakon četiri nedelje. Mužjak osigurava hranu ženki dok leži na jajima, kao i neko vreme nakon izleganja. Oba roditelja dele brigu o mladima dok ne izlete iz gnezda što bude nakon četiri do pet nedelja. Ostaju bliski još neko vreme dok se mladi nauče sami da brinu za sebe i da love plen. Postaju reproduktivno zreli i spremni su za prvo razmnožavanje do sledeće sezone parenja.

Stradaju od pesticida 

Sredinom 20. veka populacije običnih vetruški opale su zbog velike upotrebe prvih sintetičkih, organskih (organohlornih) insekticida i drugih pesticida. Trenutno se ove ptice grabljivice ne smatraju globalno ugroženima, međutim, u nekim područjima još uvek stradaju od pesticida, degradacije staništa i smanjenja njihovog primarnog plena - malih sisara.

Prema Crvenom popisu Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) ukupna veličina populacije obične vetruške je oko 4.300.000-6.700.000 odraslih jedinki. Evropska populacija sastoji se od 411.000-631.000 parova, odnosno 823.000-1.270.000 zrelih jedinki. Trenutno je ova vrsta na Crvenom popisu klasifikovana kao najmanje zabrinjavajuća, ali njen broj danas opada.

Kako ih spasiti? 

Sve ovo, a i čista empatija prema živim, krhkim bićima, podstakla nas je na spašavanje.

Najvažnije kod spašavanja poletaraca koji ispadnu iz gnezda i ne mogu više do njega da odlete - uhvatiti ih i staviti na najvišu moguću granu ili objekat, zaštićen od jakog sunca i kiše. Oni će svojim glasanjem, svojevrsnim kliktanjem, dozvati svoje roditelje koji će doći da ih hrane dok ne ojačaju i vrate se u gnezdo.

Pri tom morate paziti, posebno kod grabljivica, na to da će se braniti vrlo oštrim kljunom i kandžicama. Ipak, neće vas povrediti do te mere da naprave ranu (nas nisu). Ako se bojite, stavite rukavice. 

U slučaju da ih ne možete staviti na najvišu granu ili objekat, ili ako sa njih padaju, nazovite najbliži zoološki vrt ili drugu ustanovu gde će se pobrinuti za njih. 

Mogu li se sam/a brinuti za poletarca? 

Ako odlučite da se sami brinete o njima, imajte na umu da im je potrebna stalna briga i nega, a to zavisi od doba i stanja. Ako je ptić još goluždrav, bez perja, treba mu intenzivnija nega, a ako već ima perje, poput ovih naših, prihvatiće čvršću hranu. U slučaju da je ptica povređena ili iznemogla, najbolje je da odmah kontaktirate nekog od stručnjaka ili centar za zbrinjavanje divljih životinja. 

Smestite ga u malu kutiju obloženu slamom, suvom travom ili mekanom tkaninom gde će se osećati sigurno. Potrebna im je toplota, ali pazite da im ne bude prevruće. 

Ptići vetruške jedu meso, a najbolje je sjckano ili zgnječeno sveže pileće meso, jetra, sitni insekti, crvi i sl., sobne temperature. Ne hranite ih mačjom ili psećom hranom. 

Prilikom hranjenja koristite pincetu ili mali štap. On će verovatno instinktivno otvarati kljun u koji pažljivo stavite komadiće hrane. Mladi ptići treba da jedu manju količinu, ali svaka dva, tri sata, a stariji nešto ređe, u većim količinama. Osigurajte im i vodu, ali ne u prevelikim količinama jer je ni u prirodi ne dobijaju dok sami ne počnu da lete. Dajte im nekoliko kapi pomoću kapaljke ili šprica.

Ptić bi redovno trebao da dobija na težini, a kako raste, ponudite mu veće komade i cele insekte kako bi se prilagodio prirodnoj ishrani. 

Učenje letenja 

Ključan deo razvoja je i učenje letenja, kako bi ga pripremili za povratak u prirodu. Pripremite siguran i dovoljno velik prostor, gde će nesmetano pokušavati da leti. Pazite na predatore, a to mogu biti i pas i mačka. 

Postavite mu grane, štapove, platforme na različitim visinama što će ga podstaći da skače, leprša krilima i tako ih jača. Kako je stariji, povećavajte visinu da bi se navikao na više položaje. 

Da bi povećali domet letenja, motivišite ga hranom i postepeno povećavajte udaljenost. Kada dovoljno ojača, vežbajte na otvorenom, gde neće biti ugrožen od predatora. 

Kada je potpuno spreman da može snažno da leti, lovi hranu i izbegava predatore, vreme je za rastanak. Tada postepeno smanjujte kontakt sa njim kako bi se navikao na samostalan život u prirodi, gde mu je i mesto. 

Briga o poletarcima je ozbiljna odgovornost. Ako niste sigurni da to zaista možete, najbolje je potražiti pomoć stručnjaka.

^{Naslovna fotografija: Shutterstock/Images01/Maja Celing Celić}