• Tribina u Zrenjaninu
  • 31.03.2016. 12:00

Poljoprivreda danas - sutra

Kako da opstanemo mi, mali poljoprivredni proizvođači? - zajedničko je pitanje poljoprivrednika iz celog Banata postavljeno na tribini pod nazivom "Poljoprivreda danas - sutra" održanoj u Zrenjaninu. Na ovo i druga pitanja odgovarali su prof. dr Miroslav Malešević, prof. dr Miladin Ševarlić i Branislav Bogaroški, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

  • 191
  • 28
  • 0

Nemamo dugoročnu agrarnu strategiju, a bez nje nema rezultata. Za 10 godina nestalo je 150.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, što nije zabeležila ni jedna evropska država. Od 2000. godine otpušteno je 100.000 radnika u prehrambenoj industriji. U ovoj grani sada je uposleno 28.000 radnika, a 25.000 poljoprivrednih tehničara, agronoma, inženjera, zaštitara bilja i doktora nauka je nezaposleno. Od 4.539 sela, 2.500 su demografski neodrživa u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom planu i to zbog loših ekonomskih uslova. Imamo najmanje subvencije po hektaru u Evropi i jedini u Evropi nemamo regresirano dizel gorivo za poljoprivredne mašine.

Kako da opstanemo mi, mali poljoprivredni proizvođači? - zajedničko je pitanje poljoprivrednika iz celog Banata postavljeno na tribini pod nazivom "Poljoprivreda danas - sutra" održanoj u Zrenjaninu. Na ovo i druga pitanja odgovarali su prof. dr Miroslav Malešević, prof. dr Miladin Ševarlić i Branislav Bogaroški, pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Svi učesnici tribine složili su se da pod hitno treba menjati Izmene i dopunu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Tribina je organizovana na inicijativu poljoprivrednika iz Zrenjanina.

Nova pravila igre dovela do beznađa

Mali poljoprivredni proizvođač po ovim pravilima igre u domaćem agraru ne zna za koju proizvodnju da se odluči. Nema nikakve stabilnosti u strukturi same proizvodnje, mišljenja je prof. dr Miroslav Malešević.

"Ne poštuju se osnovna pravila struke, pravilno smenjivanje biljnih vrsta. To iscrpljuje zemljište, ne vraća mu se ono što mu se uzima. Posebno treba naglasiti da poljoprivrednici na ovaj način ekonomski slabe, a posledica svega ovoga je haos na tržištu osnovnih ratarskih proizvoda. Navešću vam primer ovogodišnjih površina pod pšenicom. Ova žitarica je nesrazmerno mnogo zasejana u celoj Srbiji, istovremeno zalihe su opterećene rodom iz prethodne godine, a izvoznici nisu pokazali sposobnost da prodaju lager. I sada samo čekamo šta će se dogoditi za tri meseca u vreme žetve, ko će kupiti pšenicu i po kojoj ceni", istakao je Malešević.

On kaže da se isto prošle godine dešavalo sa kukuruzom i sojom i dodaje da je sve to rezultat nestabilne argarne politike. Nije reč samo o promenama zakona. Još gore je kada se ključne i važne stvari rešavaju uredbama. Malešević kaže da agrarna politika sprovođena tokom tranzicije izaziva nezadovoljstvo jer je prvo došlo do pada stočarstva, odjednom su primarni biljni proizvodi višak. "Moje lično mišljenje je da problem nastaje u vlasničkoj strukturi prehrambene industrije. U zapadnoj Evropi, u koju mi hoćemo, prehrambena i prerađivačka industrija (mlinovi, uljare, mlekare, klanice...) je u rukama primarnih poljoprivrednih proizvođača, što znači da na tržištu nema sukoba interesa. Kod nas je sve išlo u obrnutom smeru, što je posebno izraženo u poslednjih nekoliko godina. Prvo je uništena industrija hrane, a sada tzv. tajkuni stvaraju ponovo ono što smo već imali", zaključio je Malešević.

Pšenica na leto 12 dinara?

Vojislav Malešev iz Udruženja poljoprivrednika Klub100P plus kaže da njemu i članovima ovog udruženja nije jasno zbog čega u Srbiju moraju da se dovode strani investitori koji po mnogo povoljnijim cenama i drugim uslovima dobijaju državnu zemlju.

"Oni dobijaju komplekse državne zemlje, što nije slučaj sa domaćim poljoprivrednicima. Strani investitori dobijaju značajan novac za zapošljavanje radnika i to u vidu bespovratnih subvencija. Nije mi jasno zašto neko misli da srpsku zemlju treba da obrađuje neko drugi, a ne srpski seljak. Ovo što se sada dešava sa tržistem žitarica, po mom mišljenju, igra je velikih prerađivača i izvoznika koji su u sprezi sa resornim ministarstvom. Sada je već izneta procena da će cena pšenice tokom žetve biti 12 dinara za kilogram. Pitam se ko to već sada može da kaže", rekao je Malešev.

Srbija je na poslednjem mestu u Evropi po nivou subvencija

Ovo je istakao prof. dr Miladin Ševarlić dodajući da su subvencije za biljnu proizvodnju u Hrvatskoj 200 evra po hektaru, a u BiH 150 evra. On je naglasio i da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja poljoprivrednicima nije omogućila kupovinu regresiranog dizel goriva.

"Mislim da je poljoprivreda u svim segmentima doživela teško nazadovanje u pogledu mera agrarne i ruralne politike. U ovoj godini imamo drastično smanjenje subvencija po hektaru, sa 12.000 na 4.000 dinara. Obrazloženje da su ta sredstva namenjena za investiranje treba posmatrati dvojako. To bi bilo pozitivno da su ona poslužila za povećanje sredstava za investiranje, a da se nivo investicija zadržao i da je sada povećan za tu sumu. Ali, to nije tačno. Aktuelna politika vezana za poljoprivredno zemljište više je nego problematična posebno ako se ima u vidu da su donosioci Zakona propisali da on važi osam dana od dana njegovog objavljivanja. Svi koji poznaju agrotehničke rokove znaju da je to mrtva sezona sa aspekta izdavanja državnog zemljišta u zakup. Logično je da je taj Zakon važio od 1. maja, a da se u međuvremenu donose podzakonski akti i da tako čitav paket propisa bude na raspolaganju za novu proizvodnu godinu 2016/17“, mišljenja je ovaj agroekonomista.

Najmanje subvencionisanih radnih mesta u prehrambenoj industriji

Izmenje i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu moraju da se povuku, mora da se povuče Zaključak republičke vlade kojim se dozvoljava legalizacija uzurpacije poljoprivrednog zemljišta, treba da se sa deklarativnog izjašnjavanja da nam je poljoprivreda bitna pređe na konkretne korake, reči su Branislava Bogaroškog, pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

"To znači izdvojen agrarni budžet, poštovanje zakonske odredbe da on mora da bude minimalno pet odsto ukupnog republičkog budžeta, kao i izjednačavanje direktnih plaćanja sa onima u zemljama u regionu. Jer nemoguće je očekivati da na neki srednji rok budemo konkurentni ukoliko svi naši susedi imaju subvencije od 200 evra po hektaru pa naviše. Sa naših 35 evra subvencija izdržati konkurenciju je matematički nemoguće. Ukoliko se ove mere ne povuku odmah, posledice će biti nesagledive", mišljenja je Bogaroški.

Poziv za učešće na tribini upućen je i ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković i savetniku premijera Draganu Glamočiću. Na žalost, njihove stolice ostale su prazne.

Foto:bigstovkphotos.com;Taina Sohlman


Tagovi

Tribina Zrenjanin Poljoprivreda Mali poljoprivredni proizvođači Miroslav Malešević Miladin Ševarlić Branislav Bogaroški Zakon o poljoprivrednom zemljištu Struktura proizvodnje Biljne vrste Zemljište Nestabilna agrarna politika Sukob interesa


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin