Poljoprivreda - jedna od najboljih rehabilitacija za bivše osuđenike

Radna terapija, posebno rad sa zemljom, jedan je od najboljih metoda u borbi sa različitim psihičkim problemima, ali i pomaže u resocijalizaciji onih koji su godinama bili zatvoreni. Na tom putu, nažalost, bivši osuđenici su jedni od najstigmatizovanijih. 

Predrasude, stereotipi, diskriminacija, neprihvatanje i odbacivanje neretko imaju veliki udeo u njihovom ponovnom vraćanju nedelima i životu "iza rešetaka". Ipak, dobrih primera i dalje ima, a jedan od njih nedavno je privukao pažnju mnogih medija u našoj zemlji. Uzgajivač japanskih prepelica i somborskih kaporki iz Guče Nikola Draganić pružio je "drugu šansu" čoveku koji je u zatvoru proveo 11 i po godina - Marinku Zemunoviću.

"Mnogi koji su izašli iz zatvora, sigurno bi voleli da rade u prirodi"

Na njegovoj farmi Zemunović već dve nedelje radi na izradi inkubatora za jaja prepelica, a jedan za drugog, kako su rekli za naš portal, za sada imaju samo reči hvale.

"Pravim kutije, komplet inkubatore. Ima dosta stvari tu, nije tako jednostavno, treba istrugati letvice, mora sve biti precizno, ali sve se može. Meni ovaj posao ni poljoprivreda nisu strani. Imam neko manje imanje kod kuće. Volim i svinje i kokoške i ostale životinje. Mnogi koji su izašli iz zatvora, to tvrdim, ako bi imali pomoć i podršku, sigurno bi voleli da rade u prirodi. Nikola je divan prema meni, nadam se da ću uspeti u ovome, a posebno mi znači što zarađujem i što sam plaćen za posao koji odradim", navodi Marinko Zemunović.

Proširenje saradnje i posla

Iako sarađuju vrlo kratko, Draganić kaže da je vrlo zadovoljan svojim novim radnikom, te da je odluka bila prava.

"Dao sam mu priliku i nisam se pokajao. Imao je nekoliko opcija, mogao je da bira koliko će raditi i zarađivati. Vidim u njegovim očima želju da bude koristan ovom društvu", navodi Draganić dodajući da Zemunović i on već prave planove o široj saradnji.

Može li rad sa biljkama pomoći osuđenim prestupnicima?

Do novog radnika došao je putem Udruženja za postpenalni prijem osuđenih lica "Novi Početak" koje nešto manje od pola godine postoji u Beogradu. U početku je, priznaje, bio skeptičan.

"Čekao sam da vidim kako će raditi, sa kakvim profilima ljudi, ali sam se uverio da rade dobru stvar. Ja sam ubeđen da pružanjem ovakvih šansi, davanjem posla onima koji su deo života proveli u zatvoru, može da se smanji stopa kriminala. Čim povećam posao, uzeću još jednog njihovog korisnika."

Poljoprivreda - jedan od najboljih poslova za bivše zatvorenike

Predsednik pomenutog udruženja Ivan Mitić veoma je zahvalan Draganiću na želji da otvori vrata ovoj marginalizovanoj grupi, te se nada da će se ostali privrednici odlučiti na isti korak. Poljoprivreda je, smatra, jedan od najboljih poslova za bivše zatvorenike.

"Dobra je zato što je lakši posao od, na primer, građevine. Poslodavci u agraru uglavnom obezbeđuju i smeštaj i hranu čime uspevamo da im obezbedimo potpunu egzistenciju. Do sada niko od naših korisnika nije odbio bilo koji posao u ovoj oblasti, a uglavnom su u pitanju sezonski radovi. Oko 80 odsto njih pronađe sebe u poljoprivredi, a nije im ništa nepoznato, jer su u pitanju pretežno ljudi koji potiču iz ruralnih i manjih sredina", navodi Mitić.

Poljoprivreda kao rad na otvorenom i u timu

U "Novom Početku" postoji čitav tim psihologa, sociologa, stručnih saradnika koji rade sa članovima, bivšim osuđenicima i trude se da ih usmere na pravi put. Kroz razgovor, testove, trijažu, zajednički dolaze do odluke. Prema rečima socijalne radnice i saradnice ovog udruženja Svetlane Munro, poljoprivreda je često krajnje rešenje jer ne zahteva dokaz o tome da radnik nije prethodno osuđivan.

"Taj deo privrede nema uslov da neko nema krivični dosije. Mi se svakako zalažemo da to nigde više ne bude uslov, već da poslodavci mogu da traže jedino da se trenutno protiv zaposlenog ne vodi nijedan krivični postupak. Takođe, poljoprivreda je izuzetno dobra jer je u pitanju timski rad, na otvorenom prostoru je, njima je dosta zidova i rešetaka. Savršen način da se neko uključi u kolektiv. Svež vazduh i rad sa životinjama im može veoma pomoći u procesu socijalizacije", napominje Munro i dodaje da je u pripremi nekoliko projekata koji uključuju saradnju sa poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama koje bi pružile šansu ovoj teško zapošljivoj kategoriji.

Zatvorenici gaje kornišone

Da je uzgajanje različitih ratarskih, povrtarskih, voćarskih kultura, ili pak briga o životinjskoj farmi odlična psihoterapija, potvrđuje i psihijatar Nebojša Baračkov.

"To ih okupira i generalno rad sa zemljom svima može pomoći. Biljka je živa i sam osećaj da čovek svojim rukama može nešto da postigne, da uzgaja tu biljku, posmatra je kako raste i doprinese da krajnji plod bude dobar i kvalitetan, neverovatno utiče na psihu i stvara osećaj vrednosti i važnosti. Njima treba dati mogućnost da ono što rade ima smisla i da to daje rezultat. To je vrlo blagotvorno, posebno za one koji su godinama živeli u potpuno drugom svetu i koji se sada trude da budu ponovo prihvaćeni", objašnjava Baračkov.

Zemlja - najbolja rehabilitacija

Rad na polju i svežem vazduhu dodatno je značajan, dodaje naš sagovornik.

"Brže se oporavljaju jer više nisu zatvoreni. Sivi zidovi, ćelije, rešetke, to je potpuno neprirodno okruženje koje je samo kaznene prirode. Njiva, otvoren prostor, mogućnost da osete zemlju na svojim rukama, zalivanje, sadnja, briga o toj proizvodnji, jedna je od najboljih rehabilitacija", zaključuje Baračkov.