Poljoprivredna škola u Zrenjaninu za uzor

Poljoprivredna škola u Zrenjaninu sve je više interesanta mladima. To potkrepljuje i podatak da su ove školske godine ispunjene kompletne kvote za upis učenika i to s maksimalnim brojem učenika koji je zakonski predviđen. Na čekanju je i 40 molbi đaka iz drugih škola koji bi želeli da se prebace i pohađaju zrenjaninsku Poljoprivrednu školu.

Prisutno je više faktora koji su uticali na povećanje popularnosti ove obrazovne ustanove. Zahvaljujući realizaciji više projekata škola je modernizovana, obnovljena je mehanizacija, postoji praktična nastava koja se obavlja i u plastenicima koji se do sada nisu koristili, unapređena je i farma. Mnogo se ulaže u poboljšanje uslova rada za učenike. I nastavni kadar je podmlađen, a reč je o mladim, ambicioznim ljudima koji imaju puno ideja.

Proizvodnja hrane je budućnost

Đaci ove škole su većinom deca sa sela, koja žele da ostanu na selu i koja već imaju zaista moderna imanja. Roditelji nekih od njih imaju poljoprivredna gazdinstva u okviru kojih obrađuju i do 1.000 hektara zemlje. Neki od učenika imaju i svoje voćnjake, bave se proizvodnjom povrća, imaju svoje tezge na pijacama, odgajaju krave, svinje.

Od četvorogodišnjih smerova u školi su zastupljeni veterinarski tehničar, poljoprivredni tehničar i tehničar hortikulture. Trogodišnji smer je namenjen rukovaocima - mehaničarima poljoprivredne tehnike, odnosno popularno zvanim "traktoristima". U svakom odeljenju je maksimalan broj učenika 30, a u školi ukupno ima 500 đaka.

Milica Damjanović-Tomin, direktorka zrenjaninske Poljoprivredne škole kaže da se ova obrazovna ustanova modernizuje kroz različite projekte.

"Učestvujemo na konkursima koje raspisije država, a takođe smo kontaktirali i razne strane ambasade, konkretno Engleske, Nemačke i Turske. Imali smo saradnju s školom iz Rumunije u vezi obnove fiskulturne sale. U komunikaciji smo i sa ambasadama Nemačke i Turske, to jest čekamo odgovor o konkursima za rekonstrukciju đačkih toaleta, a drugi o rekonstrukciji stare sale za fizičko. Preko Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu smo nabavili sistem za navodnjavanje, vredan više od dva miliona dinara. Učestvovanje na svim projektima nam je važnije od same cifre. Podaci govore da smo uradili više projekata nego sve škole u Srednjobanatskom okrugu zajedno. Uradili smo i projekat s ambasadom Mađarske i na osnovu njega smo dobili kutak za učenike. Naši đaci su uglavnom putnici te će u kutku moći kvalitetno da provode vreme ako trebaju da sačekaju do prevoza ili ako nemaju neki čas. Sve smo sredili, stavili smo laminat, ubacili stolove za stoni tenis, šahovske table. Biće tu i bicikl za vožnju, TV, stolice“, obašnjava Milica Damjanović.

I pored urađenog, direktorka kaže da još mnogo toga treba da se uradi, a najavljuje i otvaranje muzeja starih eksponata. Od zrenjaninske Poljoprivredne savetodavne službe dobijene su pametne table, nabavljeni su najmoderniji mikroskopi i projektori. Reč je modernim i skupim nastavnim sredstvima. Pisanje projekata je ozbiljan posao, a za one velike veće vrednosti, ova škola je angažovala agencije.

"Svaka država ima svoje pristupe i pravila kako treba da izgleda projekat. Reč je o ozbiljnom radu. Mi prikupljamo podatke, dokumentaciju, a sve to treba napisati, proveriti. Od ambasade Nemačke smo tražili 22.000 evra za rekonstrukciju đačkih toaleta. Pisanje tog projekta smo platili 30.000 dinara. Znamo i da projekat ne mora uvek da prođe, imamo i takvo iskustvo. Projekat za fiskulturnu salu nije prošao i sada ćemo ga preraditi i ponovo poslati na drugi konkurs. Preko projekta Karca, vrednog više od 250.000 evra dobićemo prskalice, prese za bale, kabinet u kom će raditi budući veterinarski tehničari, dakle najsavremeniju opremu", kaže Damjanović-Tomin.

Savremena nastava, dualno obrazovanje

Ova škola dualno obrazovanje je već sprovodila u saradnji s "Delta agrarom", a sada planira da to radi na principima organske proizvodnje sa "Jovanjicom". Đaci će na mesečnom nivou dobijati novčana sredstva, kao stipendije. Tako su ranije sprovođenim dualnim obrazovanjem dobijali 10.000 dinara tokom 24 meseca. Učenici su subotom išli na predavanja, a letnju praktičnu nastavu su radili na njihovim najsavremenijim imanjima. U ovoj nastavi učestvovalo je 30 đaka.

"Svaka škola za sebe treba da uvede dualno obrazovanje.Taj sistem treba da bude prilagođen školi. Naša škola je jedan od dobrih primera. Cilj je da đaci na praktičnoj nastavi vide što više i da svoje teorijsko znanje primene u praksi. Nažalost, naš plan i program ovome nije dovoljno prilagođen ni u osnovnim, ni u srednjim školama, ali trudimo se. Tražili smo da uvedemo nove smerove, na primer fitomedicinu. Postoji na Fakultetu smer fitomedicine, a nama nisu odobrili smer u srednjoj školi. A kad pogledate, u praksi se sve svodi na zaštitu bilja. I učenicima je to važno jer neće svi studirati, a mnogi od njih već imaju svoja imanja. Ipak, stvari se polako menjaju", kaže direktorka Poljoprivredne škole u Zrenjaninu.

Ona dodaje da je odnos teorije i prakse veoma važan i da đaci u prvoj godini jednom sedmično idu na praksu. Kasnije je to i dva dana nedeljno.

"Naša praktična nastava je veoma kvalitetna. Budući veterinarksi tehničari uče na farmi škole, a rade praksu i u veterinarskim stanicama. Poljoprivredni tehničari praktični deo nastave obavljaju na našem imanju. Imamo i plastenike, a oformili smo i biobaštu u kojoj smo zasnovali organsku proizvodnju. Posedujemo i solidnu mehanizaciju koja će biti još bolja. Naš najveći problem je što nemamo dovoljan broj imanja na kojima bi učenici radili praksu, kao što je to slučaj u Nemačkoj. Bili smo u poseti jednoj nemačkoj školi i tamo đaci dobijaju novac za posao koji tokom praktične nastave rade na imanju. U četvrtoj godini oni imaju četiri dana prakse, a samo jedan dan teorijske nastave", objasnila je Milica Damjanović-Tomin.

Škola je trenutno u pregovorima sa većim brojem poljoprivrednih gazdinstava i ostaje da se vidi šta će se dogovoriti. Nadanja idu u smeru da će za nekoliko godina svi đaci moći da idu na praksu na poljoprivredna gazdinstva.

Đacima na raspolaganju farma i 100 hektara zemlje

Škola obrađuje 100 hektara zemlje i nije joj jedini interes da ostvari zaradu. Zemlja se od države dobija na tri godine, bez novčane nadoknade. Prioritet se daje edukaciji, odnosno da deca vide sve biljne vrste. Prati se plodored, postoje ogledna polja, zastupljeno je više sorti jedne biljne vrste. Deo imanja koji je vlasništvo škole je pod sistemom za navodnjavanje, a deo koji država daje na korišćenje, nije. Navodnjavanje je zastupljeno u voćnjaku, gde postoje i protivgradne mreže, plasteničkoj i povrtarskoj proizvodnji. Na farmi je najviše zastupljeno ovčarstvo, jer su ovde mišljenja da je to najisplativije, ali tu su i muzne krave i svinje. Sve životinje su umatičene.

Mogućnost prekvalifikacije i vanrednog školovanja

Ministarstvo prosvete Poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu nije odobrilo traženo povećanje broja odeljenja, ali zato škola pruža mogućnost vanrednog školovanja i prekvalifikacije. Mnogi ljudi su shvatili da bi mogli da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva i da bi sa znanjem koje steknu u ovoj školi mogli na pravilan način da ih vode, ali i da obezbeđuju neophodna sredstva participiranjem na različitim konkursima preko projekata. Saznajemo da za ovakav vid školovanja ima velikog interesovanja. Učenici imaju pravo da prisustvuju redovnim časovima, ali to im nije i obaveza. U predviđenim rokovima polažu ispite. Rezultati ispita zavise od toga koliko su angažovani i koliko uče. Ceo proces čak nije ni mnogo skup, a uz dovoljno angažovanja može se lako doći i do diplome.