Vek postojanja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je jubilej za ponos kako samog fakulteta, tako i države.
Malo koja obrazovna ustanova u Srbiji može se pohvaliti ovakvim jubilejom, kao što to može Poljoprivredni fakultet. Za sto godina postojanja ovaj fakultet obrazovao je armiju od 24.000 inženjera i preko hiljadu doktora nauka.
A sve je počelo pre tačno jednog veka, 28. marta 1919. godine, kada je Simo Lozanić, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga osnovao Ustanovu koja već sto godina obrazuje mlade stručnjake iz oblasti agrara. Koliko se sama nastava danas, razlikuje od one nekada i šta je to što ovaj fakultet izdavaja, otkrio nam je dekan Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Dušan Živković.
"Poljoprivredni fakultet do sada obrazovao je oko 24.000 inženjera, hiljadu doktora nauka i nekoliko stotina magistara i specijalizanata. Žestoka armija ljudi koja je pratila i prati poljoprivredu SFRJ. Moglo bi se reći da smo na neki način bili osnova, osnovna grana sa koje su se kalemili ostali fakulteti poput fakulteta u Novom Sadu, Nišu, Podgorici, Skoplju.
Prvi Poljoprivredni fakultet u Jugoslaviji bio je naš, a zatim i u Zagrebu. Za ova dva fakulteta se slobodno može reći da su nosioci tokova poljoprivrede. U to vreme sam fakultet počeo je sa četiri profesora i samo nekoliko studenata. Kasnije su rasle i potrebe zemlje i mi smo se na neki način vrlo brzo razvijali," kaže dekan Dušan Živković.
U godini jubileja, Poljoprivredni fakultet prisutan je u svim porama društva, danas on ima devet odseka, osam instituta i 31 katedru na kojoj se školuju mladi stručnjaci.
"Na samom fakultetu se trenutno nalazi devet nastavnih odseka, u perspektivi će biti još jedan nastavni odsek i naš fakultet je specifičan možda i po tome što pokriva razne segmente, od baznih nauka koje su stvorile poljoprivredu, poput agrohemije, pedologije, ratarstva, stočarstva, voćarstva, zaštite bilja, agroekonomije, sama organizacija fakulteta u velikoj meri slična je Univerzitetu."
Nastava na Poljoprivrednom fakultetu dosta se razlikuje u odnosu na nekadašnju, sam moderniji način predavanja dovodi i do prisnijeg odnosa studenata i profesora. Modernizacija i okrenutost ka Evropi uticali su na to da se ovaj fakultet nađe u samom vrhu, kada je u pitanju obrazovanje u agraru.
"Nastava je danas dosta aktivnija i sam pristup studenata je drugačiji. Predavanja su nekada tekla na neki zvaničniji i oficijalniji način. Danas je odnos profesora i studenata dosta drugačiji, čitav tok nastave preko prezentacija i seminara razlikuje se dosta od nekadašnjeg načina," ističe dekan Živković.
Na padinama planine Zlatar pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, nalazi se imanje koje pokriva sve segmente voćarstva i povrtarstva, na kome se seju i neke zaboravljene sorte žita i pšenice, bez upotrebe pesticida.
"Imamo naše imanje koje je malo manje od stotinu hektara, ono pokriva segmente voćarstva, povrtarstva dela prehrambene tehnologije, dela hidrologije, samo imanje slično je nekim širim imanjima u okruženju ex YU. Maribor ima značajno veće, dok Zagrepčani imaju imanje slično našem. Same savetodavne usluge do sada su išle prilično loše i mi se trudimo da to popravimo poboljšamo, proširimo," naglašava dekan Živković.
O kursevima koje organizuje ova ustanova dekan kaže: "Mi imamo kurseve koji teku i sada poput kurseva za proizvodnju rakije, kao i kursevi vezani za ratare. U planu su nam kursevi za obuku malinara od genetike do prerade, u planu nam je organizacija kurseva u saradnji i sa Ministarstvom poljoprivrede u kontekstu permanentnog obrazovanja i zaposlenih u Ministarstvima bilo da su to zaposleni u direktnom ministarstvu ili dodirnim službama, neki od programa već sada teku. Što će biti odlično kako u pogledu teorijskih tako i praktičnih znanja ne samo studenata već i svih zainteresovanih."
O promociji fakulteta kao i Danu karijere Živković dalje dodaje: "Karijerni dan na fakultetu organizuje se, a neki od kurseva su otvorenog tipa i svi su dobrodošli. Naši studenti radili su niz promocija i plasman određenih ideja, dosta je sam odnos prema tom vidu aktivnosti promenjen u odnosu na pet ili šest godina unazad. I uklapamo se u sam tok informacija na dobar način."
Kako ističu, do samih studenata dolaze direktno ili indirektno preko sajmova obrazovanja kao i društvenih mreža. Ovakav način koristan je kako za obrazovanje, potencijalnih studenata, tako i samu zemlju, jer naša zemlja nema dovoljan broj obrazovnog kadra. Uz sam fakultet studenti grade i sebe i u akademskom i u ličnom smislu i to je indirektna korist za sve studente.
"Do samih promena će doći sledeće godine, tiče se nastavnog programa u zaštiti životne sredine u proizvodnji hrane. Sam program se pokazao kao veoma interesantan i posećen na master nivou i osnovne studije tog tipa biće akreditovane. Što može biti jako bitno i ostali programi su se za nijansu menjali i prilagođavali modernim tokovima i trendovima," poručuje Dušan Živković.
Kao eminentna ustanova Poljoprivredni fakultet sarađuje sa brojnim inostranim fakultetima sa kojima rade na raznim projektima, što potvrđuju i reči dekana: "Fakultet ima izuzetno dobre kontakte sa velikom brojem fakulteta uglavnom onim u Evropi i na Istoku, kao i u Americi, direktna saradnja na konkretnim projektima postoji, timski rad u koji su uključene mnogobrojne institucije iz više zemalja. Imali smo veoma veliki projekat "Area" čiji je nosilac bio Poljoprivredni fakultet. Bilo je i manjih parcijalnih projekata."
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije. Što je još jedan od razloga zbog čega se ovaj fakultet nalazi na samom vrhu visokoškolskih ustanova u Srbiji.
"Budući brucoši ne treba da budu sumnjičavi i razmišljaju šta će im sam fakultet doneti treba da se vode logikom da završavaju dva fakulteta da će steći jedno veliko obrazovanje - životno koje će im pomoći u svim sferama preko porodice do društva i struka. Sve je više onih studenata koji dolaze iz razvijenih sistema i organizovanih proizvodnji kako bi završili fakultet i vratili se da nastave sa proizvodnjom. Da se izgrade kao civilizovani akademski ljudi da li će to unovčiti ili iskoristiti to je sekundarno,“ zaključuje dekan Živković.
Tagovi
Autorka
