• Agrarni budžet
  • 01.03.2015. 10:30

Poljoprivrednici nezadovoljni davanjima države

Nenad Terzić, šef grupe za stočarstvo, Ministarstvo poljoprivrede - premije za mleko će iznositi sedam dinara po litru, dok će podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave biti 25.000 dinara po grlu

  • 316
  • 20
  • 0

Na 8. savetovanju savetodavaca Vojvodine održanom u subotičkom hotelu "Galerija", osim diskutovanja o tome kako unaprediti rad savetodavne službe, u koji su se uključili domaći stručnjaci, strani konsultanti, savetodavci iz regiona, malobrojni poljoprivrednici najviše su isčekivali Nenada Terzića, šefa grupe za stočarstvo pri Ministarstvu poljoprivrede.

On je, naime, u svom predavanju, između ostalog, obrazlagao izdvajanje države za stočarstvo u ovoj godini. Napetost je vladala obzirom na činjenicu da je Vlada Srbije usvojila Uredbu, a da ona još nije objavljena u Službenom glasniku pa su samo retki srećnici mogli u celini da je pročitaju. Potpuno nepotrebno, Terzić je u 50 minuta svoga obraćanja, sa diskusijom, čak trećinu vremena, potrošio na obrazlaganje šta je država uradila za stočarstvo od 2000. do 2014.

Očekuje se ukidanje premija za mleko iduće godine

Kada je reč o aktuelnom agrarnom bužetu i stočarstvu u okviru njega, premije za mleko će iznositi sedam dinara po litru, dok će podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave biti 25.000 dinara po grlu, a toliko će farmeri dobijati i za kvalitetne priplodne tovne krave.

Kada je o tovu reč, podsticaji za junad obezbeđni su u iznosu od 10.000 dinara po grlu. Za tov jagnjadi iznose 2.000 dinara po grlu, za jarad je određeno 2.000 dinara po grlu u tovu, a podsticaji za tov svinja su 1.000 dinara. Kravama-dojiljama je, po Uredbi, za ovu godinu namenjeno 20.000 dinara po grlu. Uzgajivači ovaca i koza za svoja kvalitetna umatičena grla će dobiti po 7.000 dinara. Po novoj Uredbi, podsticaje za kvalitetne priplodne krmače takođe će biti 7.000 dinara po grlu, dok će živinari kao podsticaje za roditeljske kokoške teškog tipa dobijati 60 dinara po svakoj, a za roditeljske kokoške lakog tipa, 100 dinara. Za roditeljske ćurke živinari će imati podsticaj od po 300 dinara.

Ukupno je država za premije za mleko izdvojila 3,4 milijarde dinara. Terzić je u diskusiji izneo svoje mišljenje da je bolje da se tim novcem povećaju subvencije za umatičena grla. On kaže da i ovako mlekare za iznos premije umanjuju cenu mleka koju daju poljoprivrednicima. Za očekivati je, dodao je Terzić, da će premije za mleko biti ukinute u narednoj godini.

Subvencije za junice, krmače, ovce i koze, kokoške, ćurke, i ribu biće ukupno 4,5 milijarde dinara. Podsticaje za kvalitetne priplodne matice šarana ove godine iznosiće 500 dinara po ribi, dok će matice pastrmke dobiti 300 dinara. Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe biće deset dinara po kilogramu. Pčelari će po košnici dobijati 500 dinara.

Subvencije za biljnu proizvodnju, skladištenje, osiguranje

Za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju država je odvojila 2,7 milijarde dinara, za regres za gorivo namenila je 3 milijarde dinara te toliko i za đubrivo, a organska proizvodnja dobila je 92 miliona dinara. I ove godine će biti regresirana premija osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje. Država će pokriti 40% plaćene premije. Ukupno, za te namene opredeljeno je 400 miliona dinara.

I ove godine biće pomoći poljoprivrednicima i za troškove skladištenja u javnim skladištima, u iznosu od 10 miliona dinara. Regres za skladištenje iznosiće 40% ukupnih troškova skladištenja poljoprivrednih proizvoda.

Kao što je poznato, ukupan iznos subvencija ove godine je manji nego lane. Naime, ograničena je površina u biljnoj proizvodnji pa se subvencije više neće davati za stotinu hektara, već za 20. Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju ostaju 6.000 dinara po hektaru, koliko će i ove godine iznositi i regresi za gorivo i đubrivo, takođe po hektaru.

Na kraju - oštra diskusija

Nakon predavanja, Nenad Terzć, je bio pod ukrštenom vatrom ratara i stočara. Vojislav Malešev iz Kluba 100 P plus, najnoviji potez države, da iz sistema podsticaja izbaci površine veće od 20 hektara, smatra socijalnom merom, a ne razvojnom pa u tom slučaju nema govora o konkurentnosti. On je dodao da se nigde ne daju podsticaji samo za 20 hektara, toga nema u Evropi niti u zemljama u okruženju. "Onaj koji radi samo 20 hektara, a pričamo o čistoj ratarskoj proizvodnji, ne može opstati, već može imati samo toliko da preživi", konstatovao je Malešev i zaključio da država svojim merama od stočara pravi loše ratare.

Stočari pak, ministarstvu zameraju što ništa ne čini da ograniči ogroman uvoz tovljenika i mleka, pa se kako su rekli Srbija kupa u uvezenom mleku. Nenad Terzić, na kraju je samo konstatovao da država ne može puno da učini na ograničavanju uvoza, pošto je tržiše liberalizovano, a politika garantovanih cena napuštena 2001. godine.


Tagovi

Agrarni budžet Podsticaji Stočarstvo Ratarstvo Savetovanje savetodavaca Nenad Terzić Priplodne mlečne krave Podsticaji za junad Uzgajivači ovaca i koza Umatičena grla Premije za mleko Poljoprivrednici Krmače Pčelari Proizvodnja konzumne ribe


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi