Poljoprivrednici sami kupuju protivgradne rakete

Poljoprivrednici iz Topole Kragujevačke već drugu godinu zaredom sami kupuju protivgradne rakete i dostavljaju ih strelcima kako ne bi doživeli prošlogodišnju sudbinu kada su im ledene kugle uništile rod u vrednosti od pet miliona evra.

Opasnost od grada još nije prošla, a sada im je važno da zaštite rod, jer u ovom kraju je samo pod voćem koje izvoze u Rusiju 14.000 hektara, ne računajući druge zasade.

Radarski centri nemaju dovoljan broj raketa

Seljaci su uz pomoć lokalne samouprave prošle nedelje sami skupili novac i nabavili preko stotinu protivgradnih raketa. Kako kaže Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola, sistem nabavke raketa je nekako funkcionisao dok je bio u nadležnosti Sektora za vanredne situacije pri MUP-u, ali skoro nikako od kada je u delokrugu Ministarstva poljoprivrede.

"Zakon kaže da je to sad obična javna nabavka. Državni propis nalaže da jedno dobro nabavljate jednom, u suprotnom kršite zakon i pravite krivično delo. Kad nestane raketa mora da se raspiše nabavka, da se čeka dve nedelje dok ne pristignu ponude, i tako redom. Po zakonu. A nebo za to vreme ne čeka i nikada se ne zna kada će led da se obruši na seljačku muku. Poznato je da nijedan radarski centar u Srbiji nema dovoljan broj raketa u sezoni. Poljoprivrednici iz Topole i okolnih sela prošle godine su svojim novcem dva puta kupili po sto raketa, jer više nisu smeli da rizikuju. Mi smo im u tome pomogli, što finansijski, što organizaciono", kaže Dragan Jovanović.

Decenijama bez optimalnog broja raketa

Ovog leta kupili su još sto raketa koje su pre neki dan pristigle u Topolu iz Pribojske fabrike. Svaka košta 30.000 dinara bez PDV-a. U ovom kraju ima 16 stanica za protivgradnu zaštitu koje pripadaju centru Bukulja. Po stanici trebalo bi da u svakom trenutku ima od 15 do 20 raketa. Ali, dodaje Dragan Jovanović, poslednjih deset godina strelci nisu imali na raspolaganju optimalan broj. Dešavalo se da posle gradonosnih oblaka ostanu bez ijedne rakete.

"Tad svi zajedno možemo da se pomolimo Bogu i gledamo u nebo da bude milostivo prema nama. Bolje mi je da priložim novac za rakete i da opština doda još malo, nego da čekam šta će da me snađe", kaže jedan od poljoprivrednika.

Nabavljaju automatsku lansirnu stanicu

Iz opštine Topola, koja je isključivo poljoprivredni kraj i koja pokriva čak 36 sela, koja gravitiraju ka njoj, ovih dana najavljuju da bi seljaci mogli malo da odahnu, ali tek idućeg leta. Kažu da je u toku nabavka automatske lansirne protivgradne stanice. U pitanju je donacija posredstvom Sektora za vanredne situacije, i tehnologija koja u Evropi omogućava potpunu zaštitu od nepogoda.

"Topola će biti prva opština u Srbiji i na Balkanu koja će instalirati ovu stanicu vrednu 60.000 evra. Iz nje se ispaljuje osam raketa u minutu. Ovakav sistem zaštite za sada imaju Nemačka, Holandija i Švajcarska. Ove zemlje ne rizikuju trud svojih poljoprivrednika. Da bi sva sela bila zaštićena, potrebne su nam još dve ovakve stanice, a za rakete, ako se ništa ne promeni, moraćemo i dalje da se snalazimo", dodaje Jovanović.

I vinari sa strahom gledaju u nebo

Poljoprivrednici iz okoline Topole godišnje izvezu 10.000 tona voća prve klase u Rusiju, čija je vrednost preko 15 miliona evra. Od gradonosnih oblaka strahuju i vinari koji imaju na desetine hektara pod vinovom lozom. Oplenac je već prepoznat na vinskim putevima Srbije i Evrope. U Šumadiji je trenutno 12 vinarija koje pokušavaju da ovaj kraj učine atraktivnim u vinskom turizmu i već su nezvanično dobili epitet pokretača srpske Toskane. I njima je važno da sačuvaju grožđe. Prošle godine, ono što nije uništila poplava, dokrajčio je grad.

"Vinari znaju kakve su muke imali prošle godine, koja je bila jedna od najgorih u poslednjih nekoliko decenija. Bukvalno smo imali uništene čokote i jedva smo uspeli da bilo šta izvučemo iz vinograda. Mi od neba zavisimo, jer je ovo fabrika na otvorenom. Ali ne mora uvek tako da bude, kaže Božidar Aleksandrović", vlasnik jedne od najpoznatijih vinarija u Srbiji.