Poljoprivrednici traže subvencije kao pomoć

Iščekujući mere podrške poljoprivredi pogođenoj katastrofalnom sušom, čije objavljivanje je državna administracija najavila za kraj septembra ili početak oktobra, i sami poljoprivrednici imaju predloge kako im pomoći u ovim teškim proizvodnim uslovima.

Kilogram lucerke 17-19 dinara

Koliko je stanje alarmantno, svedoči i odgaivač koza u Kisaču Milan Rainović, koji kaže da kvalitetne kabaste hrane gotovo i da nema na tržištu, a ako se kojim slučajem pojavi - jako je skupa.

"Ako i nađemo lucerku, moramo po bali da je platimo od 350 do 400 dinara. Dakle kilogram je od 17 do 19 dinara. Kvalitetnog livadskog sena gotovo i da nema na tržištu, zato što je suša spržila sve. I žitarica će zbog suše biti mnogo manje. Ova godina će biti puko preživljavanje. Davaćemo baliranu kukuruzovinu i sojinu slamu. Nešto malo što ima lucerke i livadskog sena, davaćemo kozama nakon jarenja", kaže Rainović.

Država nečinjenjem otežala plasman jaradi

Da tu nije kraj mukama kozara, kako tvrdi Milan Rainović, pobrinula se i država. Ove godine je promenjen način subvencionisanja. Naime, konkursi su raspisani u aprilu, a prema Pravilniku, država je trebalo da odgovori na zahteve stočara prema podmlatku u roku od 90 dana. To se nije dogodilo. U postupku konkursa vlasnici jaradi su se obavezali da će isporučiti kvalitetna priplodna grla za koje su dali predračun. Oni koji su konkurisali očekuju odgovor, a odgovora još nema. Farmeri nikome ne mogu da prodaju grla zato što su dali obavezujuću izjavu.

Stočari: Isplatite subvencije i premije što pre

Rainović kaže da bi u ovoj situaciji država morala da isplati ono na šta se zakonima i uredbama obavezala:

"To znači isplatu za kvalitetna priplodna grla. Dalje, isplata za tov jagnjadi i jaradi, a to za sad niko nije dobio. I na kraju da se završe konkursi za prodaju priplodnog materijala, kako bi se farme oslobodile grla namenjenih prodaji. Isplatom tog novca do zime bi mogli da obezbedimo koliko - toliko stočne hrane za preživljavanje".

Banke mogu da pomognu - ako hoće

Milan Rainović kaže da bi država trebalo da kod poslovnih banaka insistira na reprogramu dugova poljoprivrednika, bez obzira da li se radi o subvencionisanim kreditima ili se radi o komercijalnim kreditima.

"Reprogamom bi se odgodile obaveze koje dolaze poljoprivrednicima na naplatu i tako bi im se omogućilo golo preživljavanje. Ideja je da poljoprivrednici plate samo kamatu, a rata bi se prolongirala za godinu dana. Mislim da bi to bilo prihvatljivo za banke, jer bi to bilo kao da su odobrili novi kredit. Tražimo ono što je realno i moguće, a ne neka naknadna davanja iz budžeta", smatra Rainović.

Troškovi proizvodnje povrća otišli u nebo

Član uduženja "Futoški kupus" Miroljub Janković, koji proizvodi tu autohtonu sortu, kaže da su troškovi proizvodnje - duplirani. Povrtari su potrošili duplo više dizel goriva, koje im je energent za zalivanje. Vodom su rashlađivali zemljište kako bi rasad kupusa uopšte mogao da se primi, a da se u kratkom roku ne osuši, zbog temperature zemljišta koja je dostizala i 50°C. Veliki izazov u ovoj vegetaciji je bio i zaštititi kupus od štetočina.

"Prinos krompira je prepolovljen, a veliki broj krtola je podložen kvarenju. Država bi mogla da pomogne da se zasnuje nova proizvodnja jeftinijim repromaterijalom - gorivom, semenom, đubrivima i pesticidima", kaže Janković.

Foto: U.S. Department of Agriculture / Flickr, Đorđe Simović