Posle oluje u Bačkoj Palanci - da li će poljoprivrednici dobiti odštetu ili opet samo zapisnik?

Prošlo je više od deset dana kako je jako nevreme praćeno kišom, vetrom i krupnim ledom nanelo velike štete usevima u Bačkoj Palanci i okolini. Mnogi poljoprivrednici još uvek se nisu ekonomski oporavili od ogromnih gubitaka koje im je nanela prošlogodišnja oluja, a sada opet čekaju da li će im nadležni pomoći da nadoknade štetu.

U nevremenu koje je meštane ovog kraja zadesilo 3. juna najveću štetu pretrpeli su potez Jaroš, preko poteza Gajić paralelno uz Dunav, sa novosadskim putem prema Čelarevu, u dužini od oko 10 kilometara i širini više od dva kilometra. Razarajući efekat nevremena bio je na površini većoj od 2.000 hektara.

Pokrajinska vlada obećala pomoć

Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave obišli su područje pogođeno nevremenom i pozvali oštećene da prijave štetu. Tom prilikom, potpredsednica Pokrajinske vlade Vojvodine Sandra Božić, obećala je pomoć lokalnim samoupravama koje je pogodilo nevreme.

Kako su nam potvrdili nadležni iz opštinske Uprave, poljoprivrednici dolaze u zgradu Skupštine opštine Bačka Palanka kako bi prijavili broj parcele i stanje useva, odnosno štetu. Do sada su 63 poljoprivredna proizvođača prijavila štetu. Sudeći po ovim prijavama, oštećeni su vinogradi, voćnjaci, ratarski i povrtarski usevi. Negde je šteta oko 70 do 80 odsto, ali ima i parcela gde se ne vidi usev i šteta je tu 100 posto. Prijavljivanje traje do 1. jula.

Procena štete

Nakon nevremena, poljoprivrednici koji su osigurali useve kontaktirali su osiguravajuće kuće nakon čega su komisije izašle na teren. Ukoliko se vidi da je usev oštećen u ranim fazama vegetacije i može izneti rod, a oštećenje nije totalno, posledice po gubitak prinosa mogu se najbolje videti i utvrditi pred žetvu, odnosno berbu. Zato se obavlja pretprocena, a nekoliko dana pred žetvu ili berbu konačna procena i utvrđivanje visine gubitka prinosa. Kako poručuju iz osiguravajućih kuća, i tamo gde je stoprocentna šteta niko neće biti na gubitku.

Dok se jedni poljoprivrednici teško odlučuju na osiguranje useva smatrajući da baš njih neće pogoditi nevreme, drugi to redovno čine zbog rizika proizvodnje i straha od promene klime. Smatraju da svaki poljoprivrednik treba da zaštiti svoje useve i životinje tako što će da ih osigura.

Osiguranje useva kao vid sigurnosti

Ratar Milan Bulajić iz Bačke Palanke imao je štetu na oko 40 hektara useva. Štete na kukuruzu su 100 posto, na usevu soje 60 odsto, na pšenici 70 odsto, a na parcelama pod uljanom repicom 40 odsto.

"Usevi su mi osigurani. Iako je bila nedelja, odmah nakon prijave izašli su procenitelji i profesionalno radili posao. Smatram da useve treba osigurati isto kao što ih treba kultivirati, prskati, navodnjavati. To je veoma bitna mera u procesu proizvodnje, osiguranje useva je jedan vid sigurnosti", kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, svedoci smo brojnih vremenskih nepogoda koje su napravile velike štete, klimatski uslovi su se zbog globalnog zagrevanja promenili, te će u budućnosti najverovatnije biti ovako teških i nepredvidivih nepogoda na koje ne možemo da utičemo.

Analitičari tvrde da se samo oko 15 odsto površina osigurava. Mnogi ratari imaju svoje razloge, a uglavnom se svode na visinu novčane naknade osiguravajućih kuća. Takođe, oni koji se odlučuju za osiguranje najčešće biraju najniže polise. 

"Kada se završi žetva pšenice i kada budemo znali koliki je rod, šta smo mogli imati, a koliko smo stvarno pokosili, ali i kada bude poznata tržišna cena, onda možemo govoriti o pretrpljenoj šteti", kaže Bulajić.

Za prošlogodišnje nevreme samo zapisnik

Ratar iz Mladenova Zoran Milišić kaže da ove godine nije osigurao ni jedan hektar. Za to ima svoje razloge. 

"Prošle godine sam osigurao useve, bila je strašna oluja, duvao jak vetar i naneo štetu na usevima od oko 60 odsto. Ništa nisam mogao da naplatim s obzirom na to da sam osigurao useve samo u slučaju leda", priča Milišić, dodajući da je tada lokalna samouprava pozvala poljoprivrednike da prijave štetu.

Šteta od grada u selima Velikog Gradišta je 100 posto: Sve oči uprte u opštinu

"Kao i ostali poljoprivrednici, popunio sam formulare, pisao brojeve parcela, setvenu strukturu. Dobio sam zapisnik komisije za procenu štete nastale u poljoprivredi prouzrokovane jakim olujnim nevremenom gde su navedene procentualne štete na svim usevima i na svim parcelama."

Kako su nam rekli i drugi ratari, procenu je obavila opštinska komisija i ovi dokumenti su dostavljeni početkom septembra prošle godine. Međutim, od tada nije više bilo nikakvih informacija. Sredstva za sanaciju šteta na stambenim objektima su dodeljivana, neko je dobio novac, neko građevinski materijal. Ipak, poljoprivrednici kojima bi posle štete od nevremena svaki dinar dobro došao nisu dobili ništa osim pomenutog zapisnika.