Postignut dogovor o predlogu zakona o obnovi prirode

Veće ministara za životnu sredinu Evropske unije je postiglo dogovor o predlogu zakona o obnovi prirode. Njegov je cilj uvođenje mera obnove koje će pokriti najmanje 20 odsto kopnenih i 20 odsto morskih područja EU do 2030. godine, kao i sve ekosisteme kojima je ona potrebna do 2050. Postavljeni su konkretni pravno obavezujući ciljevi i obaveze za svaki od navedenih ekosistema, uključujući poljoprivredno zemljište, šumarstvo, morske, slatkovodne i urbane. Nakon ovoga slede pregovori između Veća i Evropskog parlamenta o konačnom obliku zakona.

"Dogovor je solidna osnova za pregovore. Nadamo se da će nam konačni zakon omogućiti da obnovimo zdrav nivo biodiverziteta, borimo se protiv klimatskih promena i ispunimo naše međunarodne obaveze prema sporazumu 'Kunming-Montreal'", izjavila je švedska ministarka za klimu i životnu sredinu Romina Pourmoktari.

Obveze za svaku državu članicu

Veće se složilo da će države članice uspostaviti mere obnove koje najmanje 30 odsto staništa u kopnenim, obalnim, slatkovodnim i morskim ekosistemima, a koji nisu u dobrom stanju dovodu u njega do 2030. Ministri su se složili da će se one odnositi samo na područja gde je poznato stanje. Za kopnena bi do 2030. imale rok da utvrde 90 odsto stanja kopnenih i 50 odsto morskih. Za sve njih bi trebalo biti poznato do 2040., osim za meke sedimente gde je rok produžen do 2050.

Veće je dodalo novu odredbu kojom se od Komisije traži da godinu dana nakon stupanja na snagu uredbe podnese izveštaj sa pregledom finansijskih sredstava dostupnih na nivou EU. Izveštaj bi obuhvatao procenu potreba za finansiranjem implementacije zakona, analizu koja bi identifikovala nedostatke i adekvatne predloge. 

Poljoprivreda i šumarstvo

Članice su u obavezi da postignu trend povećanja urbanih zelenih površina dok se ne postigne zadovoljavajući nivo. Određeno je da se obnovi 30 odsto isušenih tresetišta pod poljoprivrednom upotrebom do 2030. i 50 odsto do 2050. godine, uz mogućnost da zemlje članice koje su jako pogođene primene niži postotak.

Kada je reč o predelima visoke raznolikosti u poljoprivrednim ekosistemima, kao što su živice, drvoredi, tzv. "Patch Cropping" (manje parcela s različitim usevima, op.ur.), jarci, jezerca ili voćke, Veće je dodalo mogućnost aktiviranja mera na one koje su potrebne za njihovo očuvanje. 

Omogućena je veća fleksibilnost u korišćenju indikatora za praćenje šumskih ekosistema. Prema novim pravilima, članice bi redovno dostavljale nacionalne planove Komisiji o ispunjenju ciljeva. Dodat je novi član kojim se predviđa da planiranje, izgradnja i rad postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, njihovo povezivanje na mrežu i samu mrežu te skladištenje, ima javni interes.  

Više informacija možete da pronađete na linku.