• Nakon poplave
  • 22.05.2019. 08:00

Potanjirati kukuruz? Zaorati povrće? Ukloniti stočnu hranu? Šta nakon poplave?

Nakon obilnih padavina koje su uzrokovale i poplave, na poplavljenim područjima važno je pravilno postupati sa ratarskim, povrtarskim, voćarskim i drugim usevima, ali i sa stočnom hranom i mehanizacijom.

Foto: Depositphotos/ginasanders
  • 198
  • 10
  • 0

Nakon obilnih padavina koje su uzrokovale i poplave, na poplavljenim područjima važno je pravilno postupati sa ratarskim, povrtarskim, voćarskim i drugim usevima, ali i sa stočnom hranom i mehanizacijom.. 

Savjetodavna Srpske donosi niz saveta kojih bi se svaki poljoprivredni proizvođač trebao pridržavati. 

Sanacija poplavljenih useva kukuruza

Na površinama zasejanim kukuruzom, štete od poplava različite se u zavisnosti od karakteristika zemljišta, fenofaze razvoja biljke, vremena trajanja i intenziteta poplavnog talasa. Ako se voda na zasejanim parcelama kratko zadržala, a seme nije niklo nakon povlačenja vode, potrebno je izvršiti razbijanje pokorice na površini zemljišta kako bi se omogućila aeracija i poboljšalo nicanje biljaka. Nakon toga, dalje nastaviti sa uobičajenom agrotehnikom.

Ako je sa parcela bujica odnela setveni sloj zemljišta (biljke su u fazi tri do sedam listova, ali su uginule zbog ogoljavanja korena) treba potanjirati parcelu i izvršiti ponovnu setvu. Pri tom koristiti hibride FAO grupe 400 - 300, a u slučaju kasnije setve i FAO gupe 200. Nakon nicanja uraditi suzbijanje korova i kultivaciju sa prihranom, odnosno nastaviti sa uobičajenom agrotehnikom.

Ako je na zasejanim parcelama došlo do gušenja izniklog kukuruza usled dugotrajnog zadržavanja vode i ukoliko je zemljište povoljnog mehaničkog sastava, brzo se isušuje i nije sabijeno, izvršiti direktno presejavanje parcela, bez prethodne predsetvene pripreme. Sejati hibride FAO 400 ili 300 na razmak u redu od 24 cm, dalje nastaviti sa uobičajenom agrotehnikom. Kada se voda kratko zadržala i nije došlo do erozije (odnošenja) zemljišta i ako nema vidnih oštećenja kukuruza (razvijenost do šest listova) u slučaju velike zakorovljenosti useva, što pre tretirati usev herbicidom, koristiti preparate na bazi dikambe ili bentazona, kao i preparate na bazi nikosulfurona ili kombinaciju navedenih aktivnih materija u jednom preparatu. Nakon suzbijanja korova izvršiti kultiviranje sa prihranom u dozi od 250 - 300 kg/ha.

Sanacija poplavljenih useva strnih žita

Strna žita (pšenica, tritikale) su u fazi klasanja, a ječam u fazi mlečne zrelosti i osim područja na kojima leži voda nekoliko dana ili koja su povaljana bujicom, brzo su se oporavila od poplave.

Žita koja su još u vodi verovatno će biti uništena pa je ove površine nakon povlačenja vode potrebno što pre zaorati zajedno sa celokupnom masom i planirati postrnu ili čekati jesenju odnosno prolećnu setvu.

Ako je došlo do poleganja useva, a usev je prljav od zemlje, ima raznih nanosa, lišće je uglavnom trulo, stabljika omekšala, ovakav usev treba što pre zaorati.

Žita gde se voda manje zadržala i tamo gde klas nije bio u vodi, mogu da do kraja perioda zrenja donesu kakav takav prinos, ovo naročito važi za sorte koje kasnije stasavaju. Tokom žetve znaće se prava situacija i odlučiti da li je ovaj proizvod za ljudsku hranu ili za ishranu stoke.

Povrtno bilje

Povrtno bilje je od svih poljoprivrednih useva najosetljivije na plavljenje i u principu većina povrtnih useva posle jednodnevnog plavljenja uništena je.

Lisnato povrće kao što je salata, spanać, blitva, mladi kupus, mladi luk i sl. bez obzira na dužinu plavljenja, mada ona bila i kratka i bez vidljivih posledica po usev, ne sme se koristiti u ishrani iz zdravstvenih razloga i ti usevi se trebaju zaorati ili zatanjirati i na tim površinama zasnovati novu proizvodnju. I jagode koje su poplavljene ne smeju se koristiti.

Plodovito, korenasto i krtolasto povrće kao što su paprika, paradajz, patlidžan, krastavac, lubenica, dinja, krompir, šargarepa, peršun i sl. nalaze se u početnoj fazi razvoja i ukoliko su preživeli poplavu i sada nastavljaju sa razvojem mogu se po prispevanju plodova koristiti u ishrani i prodavati, sa tih biljaka koje su sada u vegetativnom razvoju treba bez čekanja kiše odstraniti prljavštinu (oprati). Isto se odnosi i na povrće u zaštićenom prostoru, a radi prosušivanja zemljišta ukloniti malč foliju, a po potrebi i komplet foliju sa plastenika radi jednostavnijeg održavanja i zaštite zdravlja biljke.

Problemi u voćnjacima

Kod voćki stablašica ako nije došlo do fizičkih oštećenja ili dugotrajnijeg ležanja vode, neće doći do nekih većih problema. Maline i jagode koje su bile u poplavnom talasu mogu biti i fizički oštećene a takođe mogu imati i odnošenje površinskog sloja zemljišta. Problemi u voćnjacima nastaju zbog povećanja vlažnosti koje dovodi do povećanog napada biljnih bolesti i većeg pritiska štetočina. Treba voditi računa o tome i redovno vršiti preglede i zaštitu zasada.

Lucerka, crvena detelina, trave, travno - detelinske smese

Ako je parcela nekoliko dana bila pod vodom, trava zaprljana blatom i polegla trava prvog otkosa nije za upotrebu i ne preporučuje se njeno korišćenje za stočnu hranu. Ako je površina polegla na jednu stranu, potrebno je kositi "na zalaz", odnosno suprotno od pravca poleganja. Kada nove biljke dostignu porast od 15 centimetara potrebno je prihraniti sa KAN-om 27% u količini od 100 - 150 kg/ha, prihranu uraditi i za leguminoze (deteline) jer je voda isprala azot iz oraničnog sloja. Drugi otkos kositi i koristiti za stočnu hranu na uobičajen način.

Poplavljene površine pod livadama i pašnjacima pokositi što pre kako bi se na vreme razvila nova, nekontaminirana krma. Ne sme se kositi previše nisko ("obrijati travnjak") jer na taj način usporavamo regeneraciju drugog otkosa.

Preporuke za postupanje sa stočnom hranom sa poplavljenih područja

Hranu koja je bila u direktnom kontaktu sa vodom iz poplavnog talasa ne stavljati u promet.

Ovlažena hraniva najbolje je sušiti na jakom suncu, koje će uništiti većinu štetnih mikroorganizama. Mikrobiološku analizu stočne hrane uraditi neposredno pre korišćenja, a nakon sušenja i nakon osposobljavanja jer npr. mikotoksini i druge vrste kvara hrane mogu da se pojave tek nakon nekoliko dana pa i nedelja.

Navlaženi deo prekrupljenih zrnastih hraniva, potpune i dopunske krmne smese, premiksi, u peletiranom ili rasutom stanju trebaju se bez razmišljanja odbaciti.

Ako je silaža pre poplave bila zdrava i nije bilo moguće videti plesniva ili ugljenisana mesta, dovoljno je odbaciti natopljeni sloj silaže. Ako nakon uklanjanja vidljivo nakvašenog sloja, silaža koja je ispod nije promenila vlažnost, niti rN vrednost, što iskusni praktičar može, čulom dodira i mirisa, dobro proceniti (vlažnost treba da bude do 72 %, a rN do 5.0), ostatak koristiti bez ograničenja.

Poplavljenu zrnastu hranu kod koje dođe do bubrenja i/ili klijanja zrna treba neškodljivo ukloniti. U slučaju da je tokom skladištenja osušenog hraniva došlo do vidljivih promena na istom, neophodno je pre upotrebe obaviti i mikrobiološku analizu. Ako se tako ne postupi, takva hraniva treba neškodljivo ukloniti.

Kao i silaža, senaža koja je bila dobrog kvaliteta pre poplave može da se koristi nakon što uklonite naplavljeni sloj. Pri tome deo koji se odbacuje treba da zahvati dublji deo zdravog sloja nego što je to slučaj kod silaže.

Seno koje je poplavljeno treba bez razmišljanja odbaciti. To se odnosi i na dehidrovanu lucerku, u rasutom ili peletiranom stanju a i svu poplavljenu slamu treba odbaciti.

Preporuke za postupanje sa mehanizacijom sa poplavljenih područja

Pre bilo kakvog rada na poplavljenom traktoru, potrebno je odstraniti akumulator. Dobro isprati sve sklopove motora i sačekati 24 sata da se voda ocedi. Motor traktora nikako ne startovati dok se detaljno ne pregledaju i očiste svi sklopovi. Najbolje je da stručna osoba proveri ispravnost motora i električnih instalacija. Smatra se da su električni sklopovi koji su tokom boravka pod vodom imali napajanje, trajno oštećeni dok se elektronski delovi, koji nisu bili pod naponom, mogu delimično popraviti (pranjem, čišćenjem i sušenjem).

Kada su u pitanju električni sklopovi, svaki deo treba izvaditi iz traktora i dobro ga osušiti. Pre ponovnog povezivanja, sve kontakte treba dobro očistiti i naneti odgovarajući kontakt - sprej. Posebnu pažnju obratiti na ležaje koji se nalaze u električnim sklopovima, (neophodno ih je zameniti). Ukoliko je traktor kratkotrajno bio zahvaćen plavnom vodom i ako je došlo do manjeg ulaska vode u komore sa uljem potrebno je proveriti nivo ulja u komorama, ukoliko je došlo do malog povećanja nivoa ulja u komorama treba iskoristiti činjenicu da se voda uvek nalazi na dnu komore pa odvijanjem zaptivaka na dnu komore ispuštati vodu dok se ne pojavi ulje. Ovo je izvodljivo u komorama za transmisiju.  

Kada je u pitanju ulje u motoru, ukoliko se pojavljuje višak na meraču, neophodno je izvršiti zamenu ulja, kao i zamenu svih filtera. Nakon zamene ulja u motoru, postoji mogućnost pojave "belog ulja" koje je rezultat mešanja ulja sa ostatkom vode koja će za nekoliko radnih sati ispariti, a rezultat tog procesa je pojava belog dima na izduvnoj grani. U tom periodu ne treba preoptrećivati motor. Korisna preventivna mera je ponovna zamena motornog ulja i filtera nakon kraćeg perioda rada.

Rezervoar za gorivo treba potpuno isprazniti, isprati i dobro osušiti, izvršiti kontrolu hladnjaka, prenosnog sistema, kao i sistema za kočenje, kojima će takođe biti potrebno čišćenje, podmazivanje, promena ulja, a možda i zamena određenih delova, remenje je takođe potrebno izmeniti pošto ih supstance iz plavnih voda nagrizaju i nakon kratkog perioda upotrebe dolazi do deformacija. Traktori novije proizvodnje su kompleksni i sastoje se od brojnih softverskih komponenti koje su podrška pokretnim i nepokretnim delovima, kao i ostalim sklopovima pa je i proces sanacije nakon poplava znatno komplikovaniji. Priključnu mehanizaciju potrebno je detaljno isprati, promeniti remenje, ulje i podmazati mehaničke sklopove.

Tri oblika degradacije zemljišta 

Na poplavljenom području identifikovana su tri osnovna oblike degradacije poljoprivrednog odnosno, povrtnog zemljišta i to: 

  • ispiranja zemljišta, odnosno, odnošenje hraniva pa je potrebno po povlačenju vode izvršiti površinsku pripremu i obilnije đubrenje zemljište sa NPK đubrivom, a nakon toga zasnovati novu proizvodnju
  • odnošenje  plodnog sloja zemljišta različitog intenziteta po dubini profila i širini, potrebno je izvršiti sanaciju zemljišta uz pomoć stručnih službi
  • nanos kvalitetne zemlje, uglavnom smeše humusnih materija pomešanih sa peskom i šljunkom potrebno je ukoliko nema plavnih nanosa (panjeva, kamenja i sl.) koji onemogućavaju obradu sačekati da se zemljište ocedi i onda samo površinski pripremiti setveni sloj i bez đubrenja zasnovati novu proizvodnju.

Autor: Milovan Ćućić, Savjetodavna Srpske


Tagovi

Poplavljeno područje Sanacija Saveti Mehanizacija Povrtarstvo Ratarski usevi Stočna hrana

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi