• Cene povrća
  • 21.04.2019. 14:00

Povrće skupo zbog suše, teška situacija se nastavlja i dalje

Suša se očekuje i ove godine, treći put za redom u Srbiji, što do sada još nije zabeleženo. Po mišljenju stručnjaka, poslednji kišni period popravio je situaciju kada je deficit padavina u pitanju, ali problem svakako nije otklonjen.

Foto: Gordana Nastić
  • 174
  • 9
  • 0

Period suša i nedostatka vode, ostavio je velike posledice na poljoprivredu. Kako navodi Blic, trenutno je luk skuplji od banana, a tokom predstojećeg leta očekuje se niži prinosi žita i uljarica.

Suša se očekuje i ove godine, treći put za redom u Srbiji, što do sada još nije zabeleženo. Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda kažu da se očekuje da će najviše biti pogođena istočna i južna Srbija, ali i Vojvodina. Po mišljenju stručnjaka, poslednji kišni period popravio je situaciju kada je deficit padavina u pitanju, ali problem svakako nije otklonjen.

Vremenski uslovi i cene

Iz tog razloga, odnosno, vremenski uslovi prošle zime i prvih meseci ove godine, kupce je dočekala situacija da su cene povrća izuzetno visoke. Tako na primer, kilogram luka košta koliko i kilogram banana, tačnije preko 150 dinara. Za krompir potrebno je izdvojiti više od 100 dinara.

"Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema", objašnjava Dušan Leskovac, povrtar iz Bačkog Petrovca.  Slična situacija je i sa krompirom, koji je sigurno duplo skuplji. Ove sezone kiša je padala baš u vreme setve, što je dobro, samo da se nastavi taj period, ipak dugoročno gledano, situacija nije baš najpovoljnija. 

Vojvodina najviše pogođena

Najizraženiji nedostatak padavina bio je u Vojvodini, u periodu od oktobra prošle godine do marta ove godine. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Stručnjak za strna žita, profesor dr Miroslav Malešević, napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prihrane azotom, tako da poboljšanje vremenskih uslova ne može nadoknaditi nastalu štetu.

Informacije hidrometeorološkog zavoda, kao i podaci o zasejanim površinama, ukazuje na činjenicu da je posebno ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini.

Umanjen potencijal prinosa

Prema istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan prinos pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

"Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom", rekao je Vukosav Saković, direktor ovog udruženja.

Ipak, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek vrednost ispod prosečnih padavina, ali dobro je došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina u narednom periodu.

Dugo toplo leto se nastavlja

Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine nakon toga, ponovo je nastupio period intenzivne suše, umerena do ekstremna suša, registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slični vremenski uslovi nastavljaju se i prošle i ove godine.


Izvori

Blic


Tagovi

Cene povrća Sušni period Padavine Nedostatak vode


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi