• Očuvanje životne sredine
  • 31.01.2020. 15:00

Pravilnik o plastičnim kesama: Da li će u potpunosti biti zabranjene ili ne?!

Velika polemika oko upotrebe plastičnih kesa u marketima i dalje traje. Da li će se u potpunosti zabraniti ili ipak ne? Da li su i u kojoj meri štetne za životnu sredinu? Ali i koliko su biorazgradive kese zaista dobre za očuvanje prirode i naše okoline?

Foto: Bigstockphoto/pixinoo
  • 94
  • 5
  • 0

Pre nekoliko dana donet je "Nacrt pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti."

"Pravilnik jasno definiše tipove kesa, sadržaj, stavljanje u promet, kao i označavanje, a kese su razvrstane po kategorijama i definisana su značenja: polietilenske, kompostabilne i kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju," objašnjava sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović.

Sprovođenjem ovog pravilnika trebalo bi da se dodatno pomogne očuvanju planete Zemlje i životne sredine. Uslovi za proizvodnju kesa definisani ovim pravilnikom isti su i kada je u pitanju proizvodnja kesa u Srbiji, ali i kada govorimo o kesama koje se dopremaju sa drugih tržišta, odnosno kese koje se uvoze iz drugih zemalja moraju zadovoljiti te kriterijume inače se ne mogu koristiti u prodajnim objektima na teritoriji naše zemlje, prenosi Danas.

Koliko su biorazgradive kese zaista razgradive?

Međutim, da li se biorazgradive kese u potpunosti razgrađuju? Prema mišljenju šefa Katedre za Inženjerstvo materijala na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu Branke Pilić te kese se ne mogu razgraditi do kraja već se, kako objašnjava, razgrade na tako sitne čestice koje ljudsko oko ne može da uoči.

"Te čestice su mikroplastika koja dalje zagađuje zemljište, čime ulazi u lanac ishrane i završava u našim tanjirima. Rasparčavanje konvencionalnih plastičnih materijala pomoću aditiva nije rezultat procesa biorazgradnje već pretvaranja vidljivih delova u nevidljive (mikroplastiku) koji ostaju u životnoj sredini. Ovako rasparčani delovi konvencionalnih plastičnih materijala pomoću aditiva ne podležu biorazgradnji, kao što je definisano u standardnim specifikacijama prihvaćenim u industriji," ukazuje Pilić.

Higijenolog Goran Belojević ukazuje da bi dobra alternativa plastičnim kesama bile upravo papirne o čemu se i govorilo ranije.

"Biorazgradnja znači da se u zemljištu razgrađuje do osnovnih hemijskih elemenata - kiseonika, vodonika. Ukoliko to nije slučaj, da se predmet razgaradi do hemijskog elementa, to je potencijalno štetno po zdravlja," objašnjava Bjelović.

Palić: Najvažnije da javnost bude ispravno obaveštena

Pilić napominje da je u ovom trenutku najvažnije da javnost bude ispravno obaveštena o tome šta su i kakve su biorazgadive kese.

"Potrošači mogu pomisliti da su svi proizvodi napravljeni od plastičnih materijala sa nalepnicom “biorazgradivi” sposobni da se razgrade u prirodi bez intervencije čoveka, kao što se to dešava sa organskim materijalima. Kada kažemo plastika, tada se misli na konvencionalne plastične materijale koji se dobijaju iz fosilnih goriva, kao što su: polietilen (PE), polipropilen (PP), polistiren (PS), polietilenterftalat (PET), polivinilhlorid (PVC) itd. Ovi materijali se najviše koriste i primenjuju se u svim sektorima. Naročito su zastupljeni kao, ambalažni materijali za pakovanje. Od PET se prave flaše, a od PE i PP razni filmovi, folije i kese za kupovinu raznih debljina, flaše, posudice“, navodi ona.

Napominje da aditivi uopšte nisu potrebni za razgradnju plastike dodajući da taj proces izgleda tako što dolazi do biotransformacije plastike koja se dalje pretvara u vodu, prirodne gasove i biomasu, piše Blic.


Izvori

Danas.rs


Tagovi

Pravilnik o plastičnim kesama Očuvanje životne sredine Razgradnja plastike Biotransformacije plastike Dragan Stevanović Branka Pilić Goran Belojević


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

"U planini nema lopova i mafije, kao dole u varoši. Ovde ima divljači, ali divljač beži od čoveka", kaže Momčilo Stojković, pastir sa Suve planine - uskoro detaljnije na Agroklubu. foto: B. Ljubisavljević