Preobražaj poljoprivrede rekarbonizacijom zemljišta

Trećina svetskog zemljišta degradirana je; loše poljoprivredne metode, industrija i urbanizacija, uzimaju svoj danak. Tokom ljudske istorije, 133 Gt ugljenika izgubljeno je iz tla, ispuštajući gotovo 500 Gt CO2 u atmosferu. Kako se količina organske materije smanjuje, dolazi do povećane štete od erozije, toplotnih udara i suša pa se zemljišta značajno degradiraju. U najgorim slučajevima, zemljište je toliko degradirano da se ništa ne može uzgajati, kao što se dogodilo 30-ih godina prošlog veka u središnjem delu SAD-a, tzv. "Dust Bowl“.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) o ograničavanju zagrevanja na 1,5° C zahteva velike transformacije globalnog sistema koji se tiču energetike, poljoprivrede, šumarstva. Izveštaj snažno podstiče sekvestraciju ugljen dioksida, a sekvestracija ugljenika pomoću zemljišta jedna je od boljih opcija uz propratne koristi kao što su plodnost tla, produktivnost i poboljšano zadržavanje vode i hranjivih supstanci. Takođe, ta poboljšanja u zemljištu čine agro-ekosisteme otpornijima i pomažu  poljoprivrednicima da lakše ostvare ciljeve Pariskog sporazuma.

Povećanje ugljenika u zemljištu za samo nekoliko procenata na hiljadu (0,4%) svake godine, uklonilo bi količinu CO2 iz atmosfere ekvivalentu emisijama fosilnih goriva Evropske unije (oko 3–4 giga tona (Gt)). To bi takođe uticalo i na poboljšano zdravlje tla: u istraživanjima širom Afrike, Azije i Latinske Amerike, povećanje ugljenika u tlu za 0,4% svake godine povećalo je prinose useva za 1,3%.

Povećanje udela ugljenika u tlu

Povećanje ugljenika u zemljištu sada je i na političkom planu. Na COP 21 2015. godine u Parizu, Francuska je pokrenula inicijativu 4 za 1000 (4p1000)  u čijem planu su istraživanja i delovanja sa ciljem povećanja zalihe ugljenika u tlu za 0,4% godišnje na globalnom nivou, a takođe služi i kao platforma za razmenu znanja i iskustava među različitim učesnicima, što partnerima omogućuje sprovođenje praktičnih aktivnosti za skladištenje ugljenika u zemljištu, prilagođenu lokalnim kontekstima.

Neke od aktivnosti koje inicijativa predlaže su:

1. Zaustavljanje degradacije šuma i generalno zemljišta. Naročito bi trebalo obratiti pažnju na zaštitu tresetišta čija tla sadrže globalno između 32-46% ugljenika.  I ostala degradirana tla trebala bi se zaštiti i obnoviti. Neke metode su kontrolisana ispaša, povećani unos organskog đubriva i sadnja pokrovnih useva. 
2. Povećati udeo ugljenika u tlu; neke od poznatih tehnika su: ostavljanje i dodavanje  ostataka prirodnih kultura, slame i organskih đubriva kao malč i kompost, minimalno obrađivanje tla oranjem, agrošumarstvo, ostavljanje prirodnih živih ograda oko polja, kao i vlažnih područja. Jedno od rešenja je i setva kultura koje vežu vodonik kao što su pasulj, lucerka, …

Za svaku regiju trebalo bi izraditi posebne strategije očuvanja i poboljšanja ugljenika u zemljištu, u zavisnosti o vrsti tla, klimi, klimatskim promenama, ali i socijalno-ekonomskom kontekstu. Takođe, važno je uključiti lokalne zajednice i pružiti moralnu i novčanu podršku poljoprivrednicima i ostalim deonicima. 

Poboljšanja strukture tla bila je i tema seminara "Soils advantage“ (Prednosti tla) koji je bio deo dvonedeljnog događaja Agriculture Advantage 2.0  koji se održavao tokom klimatske konferencije COP 24 (Conference of the Parties) UNFCCC-a prošle godine u Katovicama u Poljskoj. Seminar je otvorio Louis Verchot direktor pedološkog odseka CGIAR Programa istraživanja vode, zemljišta i ekosistema (WLE) koji je naglasio da “Postoji saglasnost između naučnika da čuvanje ugljenika u zemljištima pomaže ublažavanju klimatskih promena“ i pozdravio je povećani broj istraživanja poslednjih godina o važnosti skladištenja ugljenika u tlu i napomenuo važnost tresetišta kao izvora velike zalihe ugljenika u tlu.

Krediti za ugljenik

Majola Mabuza iz SACAU (Southern African Confederation of Agricultural Unions) tokom seminara napomenuo je da “Poljoprivrednicima treba brži povratak uloženih sredstava. Nemaju četiri ili pet godina vremena da bi čekali povrat uloženog truda i novca za poboljšanje tla, a najčešće tzv. "dobre poljoprivredne prakse“ više pogoduju okolini i društvu nego poljoprivredniku". Zaključio je da postoji potreba za ulaganjima koja pomažu premostiti gubitak prihoda tokom godina tranzicije ka boljim praksama i predlaže da bi krediti za ugljenik mogli podstaknuti bolju praksu obrade zemljišta.

Paul Lu, izvršni sekretar  4 per 1000 (4p1000) inicijative složio  se da je saradnja između različitih učesnika ključna ako želimo postići bolje rezultate povećanja ugljenika u tlu. "Potrebno je udružiti poljoprivrednike i naučnike. Naučnici trebaju prepoznati poljoprivrednike kao ključne pokretače naših prehrambenih sistema, a poljoprivrednici takođe trebaju prepoznati naučnike kao izvore znanja od koga imaju koristi. Poslovni subjekti, kreatori politika i civilno društvo takođe trebali bi biti deo procesa donošenja odluka, zajednički rad jedini je način da se pronađu rešenja za spas planete", zaključio je Paul Lu.

Autor: Saša Danon