Prevelika očekivanja od IPARDA

Nedavno su raspisani pozivi za dva aktuelna konkursa u okviru IPARD programa: za povraćaj novca za mehanizaciju i opremu, kao i za traktore. Tim povodom, razgovarali smo sa generalnim sekretarom Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Đorđem Miškovićem.

Ipard program za povraćaj novca za kupovinu traktora je raspisan. Na koji način su se članice Udruženja pripremile, u smislu pomoći poljoprivrednicima da apliciraju na ovaj poziv? Kakvu asistenciju pružate potencijalnim kupcima mehanizacije?

IPARD je šansa za obnovu mehanizacije, a opet znači i nama uvoznicima. Imali smo nekoliko obuka u vezi sa IPARD-om, što je krunisano završnom obukom u decembru prošle godine. Tada su nam predočene jasne procedure, kao i pripreme dokumentacije da bi se apliciralo. Najmanje po dva predstavnika svake kompanije, članice poslovog udruženja su završili ozbiljan kurs, da mogu blagovremeno savetovati potencijalne aplikante.

Kakve savete po tom pitanju možete dati poljoprivrednicima?

Za ovih nekoliko dana od kako su objavljeni pozivi sve posetioce možemo podeliti u dve grupe. Prva grupa je jako dobro informisanih aplikanata, koji su proučili tekst poziva i koji su u kontaktu sa nekom od agencija koja priprema biznis plan. U tom slučaju naša uloga se svodi na savet o samoj mašini, na specifikaciju, i eventualno na region gde će mašina raditi. Druga grupa, koja je veća, su manje informisani aplikanti, koji prvo traže da im se protumači javni poziv i da mi se pomogne oko potrebnih dokumenata, pa tek onda dolazimo do ponude same mašine, specifikaciju i cenu.

Raspisan prvi poziv za IPARD! // Konkurs za traktore iz IPARD-a

U kakvoj ste konekciji sa poslovnim bankama kada je reč o ovom konkursu? Cena, pre svega ratarskih proizvoda, je vrlo niska i poljoprivrednici će teško uspeti da finansiraju ovu investiciju bez pomoći banke.

Banke su se, ustalom, kao i mi uvoznici pripremale za IPARD. Finansiranje može da ide od 2-5 godina a kamata je od 3-5 odsto. U nekim slučajevima sam dobavljač subvencioniše tu kamatu. Kao i na tržištu poljomehananizacije i na tržištu finansijskih usluga došlo je do veoma oštre borbe, i banke se zaista bore za svakog klijenta.

Reč dve i o "papirologiji" IPARD-a?

Prva faza je podnošenje zahteva za odobrenje investicije, a druga faza je, nakon završene investicije, zahtev za povraćaj novca. Sve vreme biće prisutne kontrole Uprave za agrarna plaćanja, čak i nakon završetka projekta. Svaki aplikant može očekivati 3-4 kontrole. Slično je i sa bankama. Banke će kao deo poslovnog plana tražiti listu dokumenata, i tražiće na koji način ćete vi vraćati anuitete. Odnosno, kako će se vrednost mašine prenositi na vrednost vaših proizvoda. Većina naših članica ima menadžere finansijske podrške prodaji. Oni su u svakodnevnoj vezi sa bankama. Kada se ceo taj paket zatvori, može se smatrati da će investicija biti opravdana i uredno izvršena, i kontrolisana kako od banke tako i od Uprave za agrarna plaćanja.

Kakva je razlika između nacionalnog programa u subvencionisanju kupovine nove mehanizacije i IPARD programa?

Prodavci poljomehanizacije trebalo bi da budu zahvalni državi na prošlogodišnjem "paketu" podrške obnovi poljomehanizacije iz nacionalnog programa. Imali smo veoma široku paletu - od podrške mladim poljoprivrednicima, prako podrške u fizičku imovinu gazdinstava, tu su bili specijalizovani pozivi za traktore do 100 kW za voćare, vinogradare i ratare. Ne smemo zaboraviti novac fonda Prosperitati i lokalnih samouprava, koje su dodatno doprineli da to rezultira jednom ozbiljnom brojkom traktora koji su obnovljeni prošle godine. IPARD ipak "cilja" jačeg poljoprivrednika i po pitanju birokratije on je zahtevniji. Nacionalni programi su se završavali do šest meseci a IPARD će biti od šest do devet meseci. Treba reći da postoji i deo neodobrenih sredstava iz prošle godine, a iz Ministarstva poljoprivrede su najavili da će to završiti u prvom tromesečju ove godine. Ono što se finansira u IPARD-u neće biti finansirano u nacionalnom programu i obrnuto.

Iz IPARD fonda biće finansirano manje od 10% potrebnih traktora (Foto: Aleksandra Kekić)

Koliko je procentualno od ukupne prodaje traktora lane bilo pomognuto novcem iz nacionalnog fonda?

Mada još nemamo zvanične podatke, ali očekujemo da će se godina 2017. završiti sa 2.500 novih traktora, i na žalost, oko 1.000 polovnih. Procenjujemo da je 60% subvencionisano novcem iz nacionalnog programa. Smatramo da će u 2018. biti teško "dobaciti" ovaj broj. Mislim da će očekivanja od IPARD-a biti prevelika. Od 175 miliona za pet godina, 10% je predviđeno za traktore + 25% vrednosti koje bi trebalo naša država da da kao učešće, kada to prevedemo u jezik brojki i prosečnu subvenciju od 60%, mi možemo očekivati oko 100 traktora oko 100 kW ili ako "spustimo lestvicu" - 150 traktora. Dakle, iz IPARD fonda biće finansirano manje od 10% potrebnih traktora. Ali i to nije za zapostaviti.

Koliko vašem redovnom poslovanju odmaže to što poljoprivrednici čekaju na povraćaj iz državne kase i tek kada se konkursi objave kupuju mehanizaciju?

Naših 20 članica pravi promet između 70 i 80 miliona evra godišnje, što čini blizu 80% prometa novom poljoprivrednom mehanizacijom. Realno, konkursi usporavaju našu likvidnost. Novac se čeka šest meseci, pa i više, nekada i godinu dana. U isto vreme imamo i sitaciju da nakon dobijanja rešenja o subvenciji, poljoprivrednik odustane, iz opravdenih razloga - suše ili neopravdanog razloga - da je stavio propritet, npr. kupovinu poljoprivrednog zemljišta. A svaki ozbiljan dobavljač je već uvezao mašinu i stavio ime poljoprivrednika na mašinu i ona čeka carinjenje ili je već ocarinjena. Jedan deo rizika, dakle, i mi nosimo.

Dakle, IPARD je konačno, počeo. Kao lakmus papir pokazaće se koliko su naša administricija i poljoprivrednici spremni za ova program. Ni jednoj zemlji koja je kroz sve ovo prošla na početku nije lako išlo, pa neće ni nama. Zato treba biti strpljiv. Pitanje je samo da li seljaci izmučeni petogodišnjom niskom cenom ratarskih proizvoda kao i ekstremnom lanjskom sušom "imaju prostora" za strpljenje. Strpljenje za pripremu ogromne dokumentacije, prijavu, ocenu državnih činovnika, mučne pregovore sa bankom oko kredita, kupovinu mehanizacije, nekoliko kontrola na terenu, pripremu dokumentacije za povraćaj novca i sve to za manje od 12 meseci.

Foto: Đorđe Simović