• Pričević
  • 29.08.2021. 16:00
  • Kolubarski okrug, Pričević, Valjevo

Priče iz Pričevića - sela koje živi

Fejsbuk stranica Priče iz Pričevića danas ima više od 2.700 pratilaca, neki kažu to je više nego što ovo selo ima stanovnika. Sve je više povratnika, a napisana je knjiga legendi ovog kraja kako bi se sačuvale od zaborava.

Foto: Sanja Dovečer
  • 120
  • 10
  • 0

Kako izgleda kad se život jednog sela prenese na društvene mreže? Na stranici Priče iz Pričevića mogu se upravo pronaći svi oni bitni i manje bitni trenuci koji čine svakodnevicu jednog sela valjevskog kraja. Stranicu je pokrenula meštanka Dragana Zimonjić još 2015. godine, ali pošto živi u Švajcarskoj, vrlo brzo su joj se pridružili i ljudi poput Miloša Ilića, koji dane provode u ovom selu i okolini. Ilić je preuzeo na sebe da stranica ovog živopisnog sela bude interesantna i aktuelna ne samo meštanima.

"Prošle godine nam se pridružila i naša zemljakinja Nada Mirković. Veliku zahvalnost dugujemo pre svega našim pratiocima koji nam pomažu tako što nam šalju fotografije i priloge i tako možemo da predstavimo naše selo", kaže Ilić.

Promocija sela i meštana

Sadržaj koji se objavljuje na stranici je raznolik, ali sve je u svrsi promocije lepota ovog i okolnih sela: Majnović, Beomužević, Tupanci, Balinović...

"Sve što objavljujemo tiče se cele Mesne zajednice i naše parohije. Mi hoćemo da promovišemo ne samo lepote sela, nego i mlade uspešne ljude, sportiste, pisce, doktore, uspešne poljoprivrednike, koji potiču odavde, koji su učili školu ovde. Značajno je i da će naša crkva uskoro da proslavi 200 godina postojanja."

Progoreoci zbog progorele trave, Sitarice po sitima - šta kriju imena sela u Srbiji?

Pričević je i danas živ, za razliku od mnogih sela u Srbiji i našem kraju. U školi ima dece, u selu radi nekoliko kafana i prodavnica.

"Nama je želja da što više mladih ostane ovde, da imaju svoje porodice. Potencijali za razvoj ovog kraju su ogromni, a sve što treba je da mladi ostanu tu, na svojoj dedovini. U poslednje vreme se ljudi polako vraćaju selu čak i iz dalekog sveta. Ima i onih koji rade u firmama u Valjevu, ali ovde žive. Mi smo na nekih 15 minuta od grada i šteta bi bilo da oni žive u nekom stanu u gradu pored ovakve lepote", kaže naš sagovornik. 

Povratnici sa dalekih destinacija

To je selo koje svakako ima budućnost. Blizina grada, dobra puta infrastruktura, plodna zemlja - sve što je potrebno za život je tu. Kako kaže Ilić, njihova je obaveza da sve ovo što imaju sačuvaju, obnove, urede i da bude lepo za život, da sutra kad neko poželi da se vrati ima gde.

"Ima dosta uspešnih poljoprivrednika koji se ozbiljno bave svojim poslom, ali su prirodni uslovi takvi da i onaj koji sad dođe na imanje može biti uspešan. Nije to samo ratarstvo i voćartvo, može to biti i seoski turizam", kaže Ilić i dodaje da u Beomuževiću ima jedan bračni par koji se vratio iz Njujorka na svoju dedovinu, a ima i jedan mladi bračni par sa decom koji je živeo u Moskvi.

Naša je obaveza da sve ovo što imamo sačuvamo i obnovimo, da bude lepo za život, kaže Ilić.

"Imam utisak da dosta ljudi tek ima nameru da se vrati i da živi ovde."

Živopisne legende

U ovom kraju vrlo su živopisne legende uz koje su odrastale mnoge generacije. Kako bi ih sačuvala od zaborava, Marija Ilić ih je pretočila u knjigu pod nazivom "Misterije našeg kraja". Dok je živela u Pričeviću, Marija je zapisivala priče starijih.

"Ideja da zapisujem priče je potekla od toga da je sve manje bilo tih starih ljudi koji su pričali svojoj deci, unucima i praunucima o nekim neobjašnjivim događajima i legendama ovog kraja. Nisam želela da te njihove priče odu u zaborav. Priče su napisane hronološki od mesta do mesta", kaže Marija Ilić.

Ova dvadesetdvogodišnja devojka napominje da je od malih nogu slušala šta su joj stariji meštani pričali. U knjizi su uglavnom opisane paranormalne pojave, odnosno priče kroz koje su ljudi pokušavali da opišu i objasne pojave i događaje koji im nisu bile jasne.

Marija je od malih nogu slušala šta su joj stariji meštani pričali

"Priče su se prenosile s kolena na koleno. Za neke postoje tragovi, kao što su krugovi u njivi koji i dan danas postoje, a opisala sam ih u priči Dolovi. Obično bi neko ispričao šta je video. Potom bi to isto neko drugi video i opisao. Najpoznatija priča vezana je za mesto koje se zove Vidnište. Tu je bila kovačka radnja koju su Turci srušili i pri tom je tu izgorelo dete na očigled svih. Ljudi veruju da se kada su određeni praznici sa tog mesta čuje plač deteta." 

Sve manje pripovedača

Sve priče su iz Marijinog zavičaja i bliže okoline. Na ovaj način, selo kojim se ponosi prenela je u večnost.

"Jako sam ponosna na ovo selo i na ljude i kad me neko pita odakle sam, ja kažem da sam iz Pričevića. Ja se svog sela ne stidim. Iako sada ne živim ovde, ta činjenica da je ovo moj rodni kraj nikad se neće promeniti."

U eri modernih tehnologija, sve je manje prostora za mitove i legende i ljudi sve manje veruju u njih, kaže naša sagovornica i dodaje da su se ljudi i otuđili jedni od drugih i da više nema takvih pripovedača.
 


Foto prilog


Tagovi

Pričević Marija Ilić Miloš Ilić Priče iz Pričevića Misterije našeg kraja Legende Mladi na selu


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.