• Sačuvajmo pčele
  • 14.02.2019. 16:00

Prodaja krijumčarenih sredstava za zaštitu bilja i preko društvenih mreža

Krijumčarena sredstva za zaštitu bilja, neretko i falsifikovana, proizvedena na Dalekom istoku, pronašla su put do naše zemlje i naših poljoprivrednika.

Foto: Bigstock/ dimid_86
  • 213
  • 11
  • 0

U sedištu fitosanitarne inspekcije Republike Srbije održan je sastanak sa načelnikom fitosanitarne inspekcije Nenadom Milojevićem na kome su prisustvovali i ostali šefovi svih regiona i predsednik Udruženja Sačuvajmo pčele Dejan Marković iz Jagodine. Na sastanku je bilo reči o krijumčarenju sredstava za zaštitu bilja, neretko i falsifikovanju, proizvedenom na Dalekom istoku, koji su pronašli put do naše zemlje i naših poljoprivrednika.

Prodaja preko foruma koji se bave poljoprivrednim temama

Kako je rekao Dejan Marković predsednik Udruženja Sačuvajmo pčele iz Jagodine u uputstvima za upotrebu i načinom korišćenja iskazanim uputstvima samih krijumčara ovih opasnih materija, naši poljoprivrednici ovim sredstvima rade tretman semena uljane repice i suncokreta. Prodaja se odvijala preko društvenih mreža i foruma koji se bave poljoprivrednim temama.

"Aktivisti Udruženja Sačuvajmo pčele su ovakve slučajeve prijavljivali Upravi za visoko tehnološki kriminal. Međutim u poslednje vreme krijumčari su svoju trgovinu organizovali na drugačiji način koristeći aplikaciju viber na Android telefonima, praveći grupe koje se lako šire i imaju više hiljada članova iz svih krajeva zemlje", kaže Marković,

Neonikotinoidi glavni krivac za nestanak mnogobrojnih insekata

Nauka je dokazala i prihvaćene su naučne činjenice da su neonikotinoidi glavni krivac za nestanak mnogobrojnih insekata čime je ozbiljno narušen biodiverzitet. Potpuno je istrebljeno oko deset hiljada vrsta insekata, solitarnih pčela, evropskog bumbara na našim prostorima skoro da više i nema.

"Najznačajnija među njima je medonosna pčela, nama najvažnija, koja  trpi ozbiljne posledice nastale upotrebom tih sredstava u tretmanu semena suncokreta i uljane repice. Trovanje pčela upravo na tim pašama industrijskih bilja, pokazuje nemar srpskog poljoprivrednika prema ovom najznačajnijem oprašivaču, koji nema alternativu", upozorava Marković. 

Udruženje Sačuvajmo pčele je kako je dalje pojasnio članica istoimene koalicije Evropske Unije.

"Razmenom informacija i materijala sa članicama potpisnicama  koalicije dobijamo potpunu podršku da delujemo ozbiljno po ovom problemu i da moramo tražiti pomoć od svih nadležnih ministarstava i uprava", kaže on.  

Šest tačaka predloga izmene i dopune zakona

Sačuvajmo pčele je u 2018. godini izadalo svoj Manifest sa šest tačaka predloga izmene i dopune zakona.

"Trgovina opasnim materijama kako je obrazložio Marković u ovom slučaju pesticidima je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe, iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja i sa MUP-om RS kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana semena u improvizovanim mašinamam,sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koje mogu ozbiljnije da ugroze i zdravlje ljudi", rekao je Marković. 

Po njegovim rečima takvo delo zahteva preinačenje iz prekršajnog u krivično, jer po sledu događaja šverca i trgovine kojim se uzgred oštećuje i budžet RS, tretman semena opasnim materijama i zabranjenim sredstvima u improvizavanim alatima je po prirodi stvari krivično delo.

Preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta 

Fitosanitarna inspekcija  Uprave za zaštitu bilja ministrastva poljoprivrede je rešena da u 2019. godini napravi preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta širom zemlje na prisustvo neonikotinoida.

Kao partner u organizaciji celokupne akcije, koja će trajati tokom čitave pčelarsko-pašne sezone uključeno je Udruženje Sačuvajmo pčele čiji je zadatak da Fitosanitarnoj inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu.

"Aktivisti, saradnici i prijatelji "Sačuvajmo pčele" udruženja već nekoliko godina unazad dostavljaju podatke sa teritorija Opština gde su pčele stradale na paši uljane repice i suncokreta, te će tako te teritorije imati prednost u ovoj akciji preventivne kontrole", navodi Marković.

Zaštita medonosne pčele 

Sve troškove analiza uzoraka obezbeđena su iz budžeta Uprave za zaštitu bilja, Fitosanitarne inspekcije. Ukoliko se analizom pokaže da je seme suncokreta ili uljane repice tretirano neonikotinoidima kazne će kako je rekao Marković biti ogromne i u okviru zakona, a potencijalno stradanje pčela će pasti na teret vlasnika-korisnika parcele sa koje je ustanovljeno da je koristio nedozvoljene neonikotinoide u tretmanu semena.

"Ovakvih akcija nije bilo i ona je sada posledica u zaštiti medonosne pčele. Iako je teritorija velika, neće biti nikakvih prepreka da se uzorkuje sa mnogobrojnih parcela. Značajno je da se uključi što više ljudi, pčelara i savesnih poljoprivrednika kako bi odredili tačne lokacije sa kojih bi se potencijalno uzeli uzorci za laboratorijsku analizu", zaključuje Marković. 


Tagovi

Pčele Bolesne pčele Ishrana Dejan Marković Sačuvajmo pčele Fitosanitarna inspekcija


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi