Prognoza 2020: Čeka nas duboka, neujednačena recesija i nesiguran oporavak?

Pandemija virusa korona snažno je pogodila svetsku i ekonomiju Evropske unije i ostavlja vrlo ozbiljne socioekonomske posledice. Ozbiljno je uticala i dalje utiče na potrošnju, industrijsku proizvodnju, ulaganja, trgovinu, tokove kapitala i lance snabdevanja. Uprkos brzom i sveobuhvatnom odgovoru politika na nivou EU-a i nacionalnom, ekonomija ove zajednice doživeće u 2020. recesiju istorijskih razmera, obavestila je Evropska komisija.

Prema najavama, u prolećnoj ekonomskoj prognozi, predviđa se da će se privreda europodručja (odnosi se na zemlje koje su uvele evro kao valutu) u 2020. smanjiti za rekordnih 7,5 odsto, a u 2021. porasti za 6,25 odsto. Privreda EU-a po predviđanjima u ovoj godini smanjiće se za 7,5 odsto, a u 2021. porašće za oko šest odsto. 

Oporavak države zavisiće od strukture njene ekonomije

Udar na ekonomiju EU je, navode, simetričan, jer je pandemija pogodila sve države članice, ali mogu se očekivati znatne razlike u padu outputa u 2020. (od -4,25 odsto u Poljskoj do -9,75  odsto u Grčkoj) i brzini oporavka u 2021. Ekonomski oporavak pojedine države članice neće zavisiti samo od razvoja pandemije, već i od strukture njene ekonomije i sposobnosti odgovora na krizu pomoću stabilizacijskih politika. Obzirom na međuzavisnost ekonomija, dinamika oporavka u svakoj državi članici uticaće i na jačinu oporavka drugih.

"Iako će neposredne posledice na globalnu ekonomiju biti puno ozbiljnije od finansijske krize, dalekosežnost posledica zavisiće od razvoja pandemije, naše sposobnosti da na siguran način ponovno pokrenemo privredu i da se oporavimo nakon toga. EU i države članice već su postigli dogovor o vanrednim merama za ublažavanje posledica krize. Preduslov za zajednički oporavak zavisiće od kontinuiranih snažnih i koordiniranim odgovora na krizu na nivou EU-a i na nacionalnoj nivou. Zajedno smo jači", rekao je Valdis Dombrovskis, izvršni potpredsednik nadležan za ekonomiju u interesu građana.

Mnogi se proizvodi prebrzo kvare: EK donela novi Akcijski plan za cirkularnu ekonomiju

Evropski poverenik za ekonomiju Paolo Đentiloni izjavio je: "Evropa se suočava s udarom na ekonomiju koji nije zabeležen od Velike depresije. I dubina recesije i snaga oporavka biće neujednačeni, a zavisiće od brzine kojom će se ukidati ograničavanja kretanja, važnosti usluga kao što je turizam u svakoj ekonomiji i finansijskim resursima pojedinih država. Te razlike pretnja su jedinstvenom tržištu i evropodručju, no mogu se ublažiti odlučnim i zajedničkim delovanjem na evropskom nivou. Taj izazov moramo da dočekamo spremni."

Ulaganja će, pretpostavljaju, i dalje biti ograničena, a tržište rada neće se u potpunosti oporaviti, dok će ključan preduslov biti osigurati da su mere EU i nacionalnih politika za odgovor na krizu i dalje učinkovite.

Nezaposlenost može da se poveća, iako bi mere politike to trebalo da ograniče?

Kako objavljuje Evropska komisija, predviđa se da će se stopa nezaposlenosti u evropodručju povećati sa 7,5 odsto u 2019. na 9,5 odsto u 2020., pre nego što se ponovno snizi na 8,5 odsto u 2021. Za stopu nezaposlenosti u EU-u predviđa se povećanje sa 6,7 odsto u 2019. na devet odsto u 2020., a zatim smanjenje na oko osam odsto u 2021.

Posebno su ranjive države članice koje imaju velik udeo radnika zaposlenih na određeno vreme i one s velikim udelom onih koji zavise od turizma.

Neke države članice zabeležiće veći porast nezaposlenosti od drugih. Posebno su ranjive države članice koje imaju velik udeo radnika zaposlenih na određeno vreme i one s velikim udelom onih koji zavise od turizma. I mladi koji u ovom trenutku ulaze na tržište rada teže će naći prvi posao.

Očekuje se znatno sniženje potrošačkih cena

Ove se godine očekuje znatno sniženje potrošačkih cena zbog pada potražnje i velikog pada cena nafte, što bi zajedno trebalo više nego da neutrališe pojedina povećanja cena uzrokovana poremećajima u snabdevanju povezanih s pandemijom.

Trenutne prognoze su da će inflacija u evropodručju, izmerena harmoničnim indeksom potrošačkih cena, iznositi 0,2 odsto u 2020. i 1,1 odsto 2021, odnosno da će inflacija u EU-u biti 0,6 odsto u 2020. i 1,3 odsto u 2021.

Države članice odlučno su reagovale fiskalnim merama za ograničavanja ekonomskih posledica pandemije, a "automatskim stabilizatorima" trebalo bi da dovedu do povećanja potrošnje. Zato se očekuje da će ukupni državni deficit evropodručja i EU-a da poraste sa samo 0,6 odsto BDP-a u 2019. na približno osam odsto u 2020., pre nego što se ponovno smanji na približno tri odsto u 2021.

EK takođe, procenjuje da bi udeo javnog duga u BDP-u u evropodručju mogao da se poveća sa 86 odsto u 2019. na 102,75 odsto u 2020. te u 2021. smanjiti na 98,75 odsto. Za EU se predviđa da će se udeo javnog duga u BDP-u povećati sa 79,4 odsto u 2019. na oko 95 odsto ove godine te sledeće godine smanjiti na 92 odsto.

Izuzetno velika nesigurnost i pretežno negativni rizici

"Ako pandemija bude teža i dugotrajnija nego što je prvobitno predviđeno, mogla bi prouzrokovati mnogo veći pad BDP-a nego što je pretpostavljeno u osnovnom scenariju prognoze. Ako ne bude čvrste i pravovremene zajedničke strategije oporavka na nivou EU-a, postoji rizik da bi kriza mogla da dovede do ozbiljnih poremećaja na jedinstvenom tržištu i dubokih ekonomskih, finansijskih i socijalnih razlika među državama članicama evropodručja. Postoji i rizik da bi pandemija mogla da prouzrokuje drastičnije i trajnije promene u pogledu globalnih lanaca vrednosti i međunarodne saradnje, što bi uticalo na vrlo otvoreno i međusobno povezano evropsku ekonomiju. Posledice pandemije mogle bi da budu trajne i zbog stečajeva i dugotrajne štete za tržište rada", naglašavaju u saoštenju.

Osim toga, i uvođenje carina nakon završetka prelaznog razdoblja između EU-a i Ujedinjenog Kraljevstva moglo bi da oslabi rast, iako u EU-u u manjoj meri nego u prošloj (EK napominje kako su podaci za UK isključivo tehnička pretpostavka, jer budući odnosi između njih još nisu jasni).