• Zaštita useva
  • 09.01.2020. 10:00

Proizvođači malina i kupina: Protivgradne stanice korisnije od osiguranja

Poljoprivredni proizvođači su prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoja Radovića nezadovoljni radom osiguravajućih kuća. On apeluje na državu da gradi automatski protivgradni sistem koji će štititi to voće od nepogoda.

Foto: Bigstockphoto/FlorinRO/Gordana Nastić
  • 171
  • 8
  • 0

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović kaže da procenitelji osiguravajućih kuća ne izlaze na njive da snime štetu nekoliko dana posle nevremena, već često ni posle mesec dana. Po njegovim rečima proizvođači zbog toga ne mogu da čekaju toliko dugo već primenjuju agrotehničke mere, a sve u cilju što boljeg oporavka biljaka.

On je istakao da su poljoprivredni proizvođači nezadovoljni radom osiguravajućih kuća i apelovao je na državu da gradi automatski protivgradni sistem koji će štititi to voće od nepogoda.

Osiguravajuće kuće ne priznaju štetu od oluje koja nije praćena gradom

Pojašnjava da se posle primene agrotehničkih mera i protoka 20 i više dana od elementarnih nepogoda, zapravo ne vidi pravi nivo štete. Podsetio je i na to da osiguravajuće kuće priznaju štetu samo od grada, požara i udara groma, ali ne i oluje koja nije praćena gradom, a često nanosi štetu i veću od leda.

Osiguranje kako je dalje kazao pod takvim uslovima ne isplati iako je država povećala subvencije za premije osiguranja u rizičnim brdsko-planinskim područjima sa 40 na 70 odsto.

Opada prinos i kvalitet malina u Srbiji

"Osiguravajuće kuće priznaju štetu od grada samo na rodu, ali ne i na izdancima koji se unište, a zbog čega će naredne godine rod biti manji", rekao je Radović, prenosi N1. 

Radović: Rešenje su automatske proitvgradne rakete

On navodi da rešenje, treba tražiti u postavljanju automatskih protivgradnih raketa kakve su instalirane u Valjevu i koje bi zaštitile proizvođače malina i kupina od svake elementarne nepogode. 

S druge strane u osiguravajućoj kući "Viner štediše" tvrde da se procena šteta na usevima radi čim se na terenu steknu uslovi. Da su njihovi procenitelji raspoređeni na teritoriji cele Srbije i u skladu sa ugovorenim polisama što im kažu omogućava pravovremeno snimanje šteta.

U prethodnim sezonama zbog nekompletnih prijava ili ponovne štete od grada postojali su kažu usamljeni slučajevi kasnijeg izlaska na teren, ali da su oni posebno razmatrani i da osiguranici zbog toga nisu bili oštećeni. Premija osiguranja useva i plodova zavisi od kulture, lokacije, površine parcele, prinosa i ugovorene cene roda i najvažnije, ugovorenog obima pokrića.

U "Đenerali osiguranju" su rekli da je rok za izlazak na njive sa oštećenim usevima od pet do deset dana posle prijave štete i da je taj rok u protekloj godini u najvećoj meri ispoštovan, ali da se ne isključuje mogućnost da je u nekim slučajevima i probijen.

Naime zbog intenzivnih nepogoda, praćenih gradom prošle godine se dešavalo da dnevno stigne i 1.000 odštetnih zahteva, ali je kažu među njima bilo i neosnovanih.

Prvi automatizovani radarski centar u Južnoj Evropi

Podsećamo prvi automatski sistem protivgradne zaštite u radarskom centru RHMZ-a kod Valjeva počeo je sa radom pred kraj prošle godine. On u skraćenom vremenu dejstva upravlja protivgradnim raketama sa 99 lansirnih pozicija i štiti više od 560.000 hektara površine. U njegovu izgradnju i opremanje uloženo je 308 miliona dinara.

Prvi automatski protivgradni sistem u Srbiji štitiće područje 13 opština

Radarski centar kod Valjeva je digitalizovan, pa je brzina reakcije do ispaljivanja 20 sekundi kada se protivgradnim raketama može gađati 16 ciljeva.

Reč je o prvom automatizovanom radarskom centru u Južnoj Evropi. U budžetu za sledeću godinu kako je ranije najavljeno izdvojeno je 600 miliona dinara, pa će automatizacija protivgradne zaštite biti nastavljena na Fruškoj gori, Užicu i Bukulji.


Izvori

N1


Tagovi

Protivgradne rakete Grad Poljoprivreda Malinari Osiguranje Osiguravajuće kuće Automatske proitvgradne rakete Dobrivoje Radović


Autorka

Slađana Aničić

Više [+]

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

SNG 2022! ;)