Propada li poljoprivreda Kine?

Kineska vlast smatra da svaka zemlja, radi sprečavanja nestašice prehrambenih namirnica, mora sama da proizvodi najveći deo, ako ne i svu količinu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, odnosno da se ne oslanja na izvore nepredvidljivih svetskih tržišta. Uprkos tome, poljoprivredni sistem Kine je i dalje neefikasan. Šta je do toga dovelo?

Kineske poljoprivredne površine čine 10 % ukupno obradivih svetskih površina, a hrane 20 % stanovništva sveta. Smatra se da se tek 1,2 % obradivih površina Kine može trajno obrađivati, a ograničene poljoprivredne površine su u prošlosti često uzrokovale glad kineskog stanovništva. Prema popisu iz 2011. godine u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu zaposleno je 45 % radne snage. Zato je poljoprivreda važan deo kineske ekonomije. Od 80-ih godina prošlog veka Kina naporno radi na prelazu na tržišnu ekonomiju, te je u periodu od 1978. do 2002. godine godišnje povećavala BDP po prosečnoj stopi od 8,5 %. Uprkos tome, kineske pokrajine se znatno razlikuju po razvijenosti, kao i po prosečnom BDP-u.

Kina je po površini treća zemlja sveta, iza Rusije i Kanade, a s 1,4 milijardi stanovnika Kinezi su najmnogoljudniji narod.

Nakon velike nestašice hrane, koja je Kinu zadesila 50-ih godina prošlog veka i uzrokovala smrt nekoliko desetina hiljada stanovnika te zemlje, Kina je poučena iskustvom odlučila da prkosi svim izgledima, osiguravši mnogim stanovnicima namirnice iz sopstvenog uzgoja. Međutim, sa današnjim rastom apetita srednjeg staleža, Kina se sve teže može osloniti na sopstvenu proizvodnju i situacija se sve više menja. Tako je 2011. godine ta zemlja postala najveći svetski uvoznik poljoprivrednih proizvoda, piše britanski nedeljnik Ekonomist.

Korupcija u kineskom agraru

Kineski poljoprivrednici podsticani su da proizvode hranu koju bi bilo lakše nabaviti iz inostranstva. Tako je na primer podsticano gajenje žitarica na zemljištu koje nije pogodno za ratarski uzgoj. Rezultat je veliko stvaranje otpada i zagađenje životne sredine zbog korišćenja hemikalija namenjenih povećanju poljoprivredne proizvodnje. Hemikalije neretko završavaju u izvorištima pijaće vode.

Takođe, neke od žitarica, koje Kina čuva u svojim državnim rezervama, nisu velika pomoć kada je reč o sprečavanju gladi. Korumpirani funkcioneri često po nižim cenama kupuju seme lošeg kvaliteta. Iste proizvode, zatim, nadređenima predaju kao visokokvalitetno seme za koje dobijaju višu cenu u skladu s kvalitetom, a višak novca stavljaju u svoj džep.

Ugrožena stabilnost svetskog tržišta hrane

Subvencije koje Kina daje za proizvodnju usklađene su sa svetskim normama. Ali, njih obeležava izrazito povećanje, čak i u vremenima kada bogate zemlje smanjuju davanja za poljoprivrednu proizvodnju. Ukoliko se u obzir uzme veličina Kine, subvencije i loše upravljanje žitnicom, postoji strah da će doći do uticaja na stabilnost svetskog tržišta hrane.

Sve to Kinu itekako košta. Prema procenama OECD-a (Organisation for Economic Cooperation and Development) Kina je u 2012. godini potrošila 165 miliona dolara na podsticaje za poljoprivrednike - dvostruko više nego 5 godina ranije. Smatra se da će troškovi i dalje rasti, naročito zbog nedostatka radne snage koja, u potrazi za poslom, sve više sa sela prelazi u gradove.

Smirivanje nemira

Trenutno se u Kini vode rasprave o tome da li ta zemlja treba više da se okrene kupovini hrane na svetskom tržištu. S izgovorom da ne želi da stvara nemire na kineskom selu, vlast i dalje ograničava uvoz prehrambenih namirnica, a jedino što ona trenutno podržava, zapravo je ostanak već osiromašenih seljaka na neprofitabilnim žitnim poljima.