Prosečan rast u poljoprivredi tokom 30 godina - 0,45%

Zaključak Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije do 2040. godine kaže - poljoprivreda je u poslednjih 30 godina u Srbiji godišnje prosečno rasla samo 0,45 odsto. Jedan od ključnih problema je "katastrofalan odnos države prema ovoj grani privrede", prenosi Blic.

Gulan: Poljoprivreda nije socijalna kategorija

Studiju su za Srpsku akademiju nauka i umetnosti uradili vodeći poljoprivredni stručnjaci iz naše zemlje. Uslediće javna rasprava, a potom i sednica Vlade, na kojoj bi trebalo da bude usvojena.

"Država konačno mora da prestane da gleda na poljoprivredu kao na socijalnu kategoriju, te da odluči šta sa njom želi. Dok su subvencije u Evropi od 150 do 300 evra, kod nas su od 30 do 50 evra po hektaru. Dok se u svetu navodnjava 17 odsto obradivih površina, kod nas samo tri", kaže Branislav Gulan.

Studija navodi da se kod nas od 30 do 50 odsto seje pšenica "sa tavana", a da se naše stočarstvo trenutno, po broju grla, nalazi na nivou iz 1910. godine. 

Nerealne projekcije razvoja

Strategija koju je Vlada usvojila 2014. godine predviđa da poljoprivredni rast u Srbiji do 2024. godine bude čak 9,19 odsto godišnje, a najmanje 6,1 odsto. U prvog godini primene strategije, poljoprivreda je imala pad od osam odsto, sledeće godine u odnosu na taj pad se dogodilo povećanje od osam odsto, ali je prošle godine zabeležen pad od čak 11 odsto.

"Strategija razvoja poljoprivrede je rađena na netačnim podacima i odatle te nelogične i besmislene projekcije razvoja. Najave naših političara da ćemo u Kinu izvesti 500.000 tona junetine, dok ukupno godišnje proizvedemo oko 75.000 tona, zvuče smešno. Prošle godine bebi-bifa smo izvezli samo 300 tona, dok je samo Srbija 1990. izvezla 30.000 tona ovog visokokvalitetnog mesa", ocenjuje Gulan.

Robinzon je imao više šanse da preživi, nego mladi na selu

Odumiranje sela je već poznat problem. Stručnjaci potvrđuju da se 86 odsto sela smanjuje broj stanovnika, te da je od 4.700, čak 1.200 sela u nestajanju, odnosno svako četvrto.

"Robinzon je imao više šanse da preživi na pustom ostrvu nego naši mladi na selu. Zvuči preterano, ali tako je. Građani Srbije za hranu i bezalkoholna pića dnevno mogu da izdvoje samo 2,2 evra. Veoma je mali udeo proizvoda sa dodatom vrednošću u našoj poljoprivredi", navodi agrarni analitičar Vojislav Stanković.

Foto: budabar / Bigstock