Prva potpuno automatizovana farma?

Zamislite traktor koji može da se kreće gore - dole između redova krošnji u voćnjaku, posmatrajući njegovu okolinu i razvijajući detaljnu 3D kartu koja pokazuje pozicije i uslove svakog drveta, voćke i svakog centimetra zemlje, ali istovremeno i da primeti bolesti ili nedostatke na svakom stablu, uoči zrelost, kao i stanje zemljišta, a potom da odgovori prskanjem, zalivanjem ili berbom i sve to bez upotrebe ljudskog rada.

Tako izgleda farma budućnosti koja se razvija u Australijskom centru za oblast robotike (ACFR).

Roboti će nadzirati sve poslove u voćnjaku, od roda i zrelosti do berbe!

ACFR razvija inteligentne robotske uređaje za upotrebu na otvorenom koji samostalno mogu da osete, analiziraju i reaguju na okolinu. Salah Sukari, profesor robotike i inteligentnih sistema, zajedno sa svojim timom trenutno radi na projektu čiji je cilj automatizacija mnoštva prethodnih intenzivno ručnih aktivnosti u poljoprivredi, povećanje efikasnosti prinosa i bezbednosti radnika.

Porast prehrambenih potreba

"U ovom trenutku smo na tragu konceptualizacije budućnosti australijske poljoprivrede u smislu "posude s hranom" koji snabdeva azijsko tržište. Broj azijskog stanovništva naglo raste, a u tom regionu vlada relativni nedostatak obradive zemlje, vode, infrastrukture i tehnologije koja ograničava njegovu sposobnost da zadovolji povezivanje porasta tražnje svežih proizvoda. Australija se svojom reputacijom visokokvalitetnih proizvoda suočava s drugim glavnim ekonomskim bumom, ovoga puta u poljoprivredi više nego u mineralnim resursima", objašnjava profesor Sukari.

U Australiji za tako nešto trenutno nemaju kapacitete zbog nedostatka radne snage jer im fale ljudi spremni da rade na farmama, ali je s druge strane i cena rada prilično visoka.

Nedostatak radne snage

"Drugi glavni razlog je to što s porastom prosečne starosne dobi poljoprivrednika u australijskoj populaciji oni postaju manje sposobni za obavljanje teškog fizičkog posla koji je sastavni deo vođenja farme", kaže Sukari.

Projekat ACFR-a uključuje 3 faze. Prva, koja je u toku, obuhvata korišćenje samostalne percepcije koja će omogućiti robotskim uređajima da čitaju i razumeju svoju okolinu, a na tržištu će biti dostupna farmerima u narednih nekoliko godina. AFCR tim uz podršku kompanije Hortikulture Australija, razvija robotski sistem, senzore i inteligentne uređaje, poput onog na farmi badema u Milduru, koji može da se kreće kroz voćnjak prikupljajući podatke i razvijajući sveobuhvatan model za voćnjak.

Poljoprivrednike zamjenjuju mašine

"U tradicionalnoj voćarskoj proizvodnji je bilo potrebno da neko prošeta kroz voćnjak, uzme i analizira zemlju, kao i druge uzorke, te na osnovu toga donese zaključak o zdravlju i kvalitetu biljaka", kaže profesor dodavši da uređaji razvijaju, skupljaju, analiziraju i samostalno prikazju te informacije, pa glavnica posla poljoprivrednika može da bude urađena automatski.

ACFR razvija inteligentne robotske uređaje za upotrebu na otvorenom koji samostalno mogu da osete, analiziraju i reaguju na okolinu.

Druga faza na kojoj će tim raditi uključuje primenu te tehnologije na standardne poljporivredne traktore, tako da oni mogu da vide svoju okolinu, ali i da identifikuju sve potrebne operacije. Ti trakori će, takođe, moći da obavljaju i mnoge druge operacije, kao što je upotreba đubriva i pesticida, zalivanje, čišćenje i košenje. Treća faza je najsloženija, a njome će biti omogućena berba.

Uređaj koji prepoznaje voće

"Nakon što je deo tehnologije utemeljen, možemo da radimo na više interaktivnih zadataka kao što su autonomne berbe. Razlog je taj što je potrebno kompleksnije ući u svaku vrstu useva. Na primer, za žetvu badema jednostavno možete protresti stablo i pustiti da bademi padnu na zemlju, a zatim ih pokupiti. Međutim, drugo drveće s plodovima poput jabuka, banana ili manga, potrebno je obraditi ručno, da bi bilo prikladno za orezivanje, zatim pokupiti samo zrele plodove, pa ih na kraju prikladno upakovati", naglašava Sukari. On je dodao da su ovaj uređaj razvili do te mere da već može da prepozna svako pojedinačno voće na stablu, kao i stepen njegove zrelosti, što je oko 80 % posla, ali da im je ipak krajnji cilj - berba.

Projekat već snažno podržava industrija, a značajan interes postoji i u poljoprivrednoj zajednici.

Salah Sukari, profesor robitike i inteligentnih sistema zajedno sa svojim timom trenutno radi na projektu čiji je cilj automatizacija mnoštva prethodnih intenzivno ručnih aktivnosti u poljoprivredi, povećanje efikasnosti prinosa i bezbednosti radnika.

Prva potpuno automatizovana farma

"Kao rukovodilac projekta pozvan sam sa nekoliko adresa i organizacija uzgajivača različitog voća i matične industrije da govorim o učincima ove tehnologije na budućnost uzgoja", izvestio je on. Kao i razvoj same tehnologije, ACFR tim radi s poljoprivrednicima da bi se utvrdilo kako male promene u tradicionalnoj poljoprivrednoj praksi mogu da dozvole korišćenje novih tehnologija.

"Na primer, gajenje jabuka na rešetki od letava olakšava primenu automatizacije u punoj meri. Relativno male promene poput ove generišu značajan porast efikasnosti", ističe on.

Ovaj naučni tim je najavio kako je moguće da Australija do 2024. godine dobije prvu potpuno automatizovanu farmu uz pomoć novih tehnologija koje razvijaju kao i dodatnog ugrađivanja komponenti u već postojeće poljoprivredne mašine.

Regionalna velesila za hranu?

ACFR je već svetski priznat u svetu po svojim vodećim istraživanjima, razvoju, komercijalizaciji i teorijskom doprinosu na polju robotike. To je jedan je od najvećih robotskih istraživačkih instituta na svetu. Njegovi prethodni projekti uključivali su i konstruisanje bespilotnih letelica kojima je moguće daljinski upravljati. One mogu da identifikuju invazivne korove i isporuče ciljane grupe herbicida.

Kako su preneli strani mediji, ovaj poslednji projekat će dodatno poboljšati njihovu reputaciju i omogućiti Australiji da postane, kako je istakla premijerka Džulia Gilard, regionalna velesila za hranu.

Foto: modernfarmer.com