Ptičji grip se širi Evropom, u SAD-u dramatično - ima li koristi od vakcine?

Belgija je prijavila izbijanje visokopatogenog ptičjeg gripa H5N1, na farmi živine u severozapadnom delu zemlje, objavila je u ponedeljak Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH).

Epidemija, prva ove sezone u toj zemlji, otkrivena je u Diksmuideu, nedaleko od Francuske. Eutanazovano je skoro 20.200 živine, navodi Reuters. 

Nekoliko dana ranije, 1. decembra ubijeno je i 11.500 ćurana na jednoj farmi u istočnoj Nemačkoj, saopštile su tamošnje vlasti. Tamo je prvi slučaj te bolesti ove jeseni prijavljen 22. novembra. 

Ptičji grip, koja je poslednjih godina doveo do uništavanja stotina miliona ptica, obično pogađa Evropu tokom jeseni i zime. Nedavno je otkrivena na farmama u nekoliko zemalja uključujući Francusku, Holandiju, Italiju, Mađarsku i Hrvatsku. 

Dramatično u SAD-u

Dramatična situacija je, piše Agrarheute i u SAD-u gde je obolelo nekoliko miliona ptica. Najviše je pogođena Ajova, država s najvećom proizvodnjom jaja gde je moralo da bude ubijeno 17,3 miliona ptica. Evidentirana je i u državama Merilend, Južna Dakota, Viskonsin, Džordžija, Kalifornija, Ohajo, Minesota. 

U Norveškoj i Finskoj zaraženi su galebovi, čak i vrste kojima preti izumiranje. 

Prisutna je i na drugom kraju sveta, u Japanu. 

Čemu služi vakcina? 

Kako bi se suprotstavila ovoj bolesti, koja je poremetila snabdevanje mesom živine i jajima te uzrokovala visoke cene, Francuska je početkom oktobra pokrenula kampanju vakcinisanja protiv ptičjeg gripa.

Kampanja je prvenstveno bila fokusirana na patke kod kojih simptomi nisu izraženi pa mogu lako da prenesu virus. U planu je vakcinacija više od 60 miliona pataka, ali samo 70 odsto je primilo prvu dozu, a potpuno vakcinisano je tek 40 odsto. 

Vakcina ne može u potpunosti da zaštiti ptice od zaraze, ali bi ograničilo njeno širenje i izbeglo masovno preventivno eutanazovanje. Smatraju je dodatkom standardnim biobezbedonosnim i kontrolnim merama.