Put žene u agrobiznisu - razlike između teorije i prakse

Koliko god se jačala svest o rodnoj ravnopravnosti, i dalje se stiče opšti utisak da je ženama teži put u karijeri, ostvarivanju ciljeva i sticanju priznanja za postignute uspehe. Svuda, pa tako i u sferi poljoprivrede. Međutim, postoje primeri koji ne poriču težak rad, ali dokazuju da jednake šanse ipak postoje.

O temi "Žene u agrobiznisu" govorile su panelistike iz kompanije Delta Holding zainteresovanim studentima i studentkinjama na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Žene na selu: Ključne za napredak poljoprivrede, ruralnog razvoja i prehrambenog suvereniteta

"Ima predrasuda da žena ne može da vodi velike organizacije. Dosta je posla, napora, morate da uključite mozak i da napravite balans u radu sa radnicima i radu sa životinjama", rekla je Jelena Šmalc, rukovodilac farme RJ Stočarstvo koja broji 1.000 muznih krava. Svoj posao naučila je najviše od, upravo, žene poslovođe na farmi sa iskustvom od 30 godina i "grabeći" znanje od ostalih radnika u proizvodnji.

Da li je balans moguć?

Koliko je predrasuda, posvedočila je i Jelena Ćulibrk, koja radi kao rukovodilac Fabrike testenina.

"Smatra se da su sve žene koje su ambiciozne hladne i sebične jer ne mogu da naprave balans između posla i svoje porodice. Ja sam u svakom momentu upućena gde je moj sin, šta rade u vrtiću i školi. Jesam na telefonu i van svog radnog vremena, ali balans postoji", objasnila je na svom primeru Ćulibrk.

Teorija ili praksa?

Među učesnicama, govorile su i asistent u Fabrici testenina Dejana Stojčević i saradnik u Mlinu i silosu za brašno Nevena Keserović koje su svoje karijere započele preko programa Mladi lideri u Delta Agraru. Keserovićeva je pritom jedna od četiri žene u Mlinu, i jedna od dve koja ima upravljačku poziciju.

Nametnulo se pitanje da li će nove tehnologije i uvođenje robotizacije u stočarstvo privući ili odbiti žene u agrobiznisu. "Mi trenutno razmišljamo o uvođenju robota za mužu, jer smo još uvek na mašinskoj muži. To će za žene biti naročit izazov, te mislim da će ih zbog toga najviše i privući", kaže Šmalc.

"Sva teorija koju smo učili na fakultetu nije beznačajna i predstavlja dobru osnovu i pomaže nam da bolje shvatimo stvari kad počnemo da radimo, ali lično smatram da sam za ovih godinu dana programa naučila više nego za četiri godine fakulteta. To je nešto primenjivo, i učila sam od ljudi koji to rade godinama", navela je Keserovićeva.

Kad završite fakultet, imate osnovu, ali to je daleko od onoga što se traži na vašim budućim radnim mestima, smatra Šmalc.

"Sviđa mi se što sam krenula od najniže tačke, pokupila znanje i došla do toga da znam mnogo, ali opet ne bih sebe još nazvala stručnjakom. I dalje se teorija menja koju mi primenjujemo na svojim radnim mestima - konstantno učenje je u toku", objasnila je i dodala da je 90 odsto onoga što se nauči na poslu "velika nadogradnja onih 10 odsto što se naučilo na fakultetu".