Radi se na razvoju dezinfekcionog sredstva od biljnog otpada

Zbog velike potražnje za dezinfekcijskim sredstvima usled pandemije virusa korona nemački istraživači žele da razviju dezinficijense koji su na bazi biljnog otpada poput kafe, dunje ili rododendrona. Njihov ambiciozni projekt finansira Bremenska razvojna banka u saradnji sa Univerzitetom Jakobs iz Bremena, kao i kompanijama "ProPure-Protect" i "Just in Air".

Cilj je razviju novo dezinfekciono sredstvo koje ima široku primenu.

"Svoje dugogodišnje istraživanje možemo primeniti na važnu temu koja je došla do izražaja s korona krizom", kaže profesor hemije Nikolaj Kuhnert, ujedno i vođa projekta zajedno s kolegom mikrobiologom, Matijasom Ulrihom. 

Koriste biljni otpad od kafe, dunje i rododendrona

Dvojac se već dugo bavi antibakterijskim i antivirusnim učincima prirodnih proizvoda. Otpadni proizvodi od kafe sadrže niz antibakterijskih materija, objašnjavaju naučnici.

"Koristićemo, na primer, spoljni sloj zrna kafe koji se uklanja pre pečenja", navodi Kuhnert.

Istraživači takođe, žele da koriste jedinjenja iz ostataka dunje i rododendrona. Višegodišnja istraživanja ovih naučnika rezultiraće i praktičnim proizvodom.

"I to će biti zeleno, organsko i održivo", istakao je Kuhnert.

Žele da omoguće prskanje tokom radnog vremena

Cilj nije samo da povećaju efikasnost dezinficijensa nego da razviju i novu tehnologiju. Na primer, prskanje bi trebalo biti moguće u avionima, javnom prevozu ili bolnicama tokom radnog vremena.

Kompanije "ProPure - Protect" i "Just in Air" specijalizovale su se za higijenske postupke u prehrambenoj industriji i stupile u kontakt s istraživačkim dvojcem putem TV emisije o istraživanju rododendrona.

Vinari razmatraju destilaciju vina u etanol za proizvodnju dezinficijensa

Između ostalog, Kuhnert i Ulrih su razvili tehnologije koje omogućuju prskanje dezinfekcionih sredstava tokom proizvodnog procesa, odnosno u vremenu dok ljudi rade i nalaze se u prostoru koji se dezinfikuje.

Tim je podršku dobio u sklopu svog programa finansiranja "Primenjena istraživanja životne sredine" od Bremenske razvojne banke, koja je subvencionisala projekt sa 100.000 evra u razdoblju od dve godine.