Radnik u poljoprivredi - dva su najveća problema sa kojima mora da se bori

Teški uslovi rada, predugo radno vreme i niske plate bile su razlog ogromnog nezadovoljstva radnika krajem 19. veka. Veliki štrajk 1. maja 1886. održan je u SAD-u, sa kulminacijom u Čikagu gde su se sukobili radnici i policija. Tri godine kasnije, 1889. taj dan je proglašen Međunarodnim praznikom rada, koji obeležavamo danas. 

U godinama koje su sledile obeležavan je marševima, skupovima i demonstracijama. 

Danas, 135 godina kasnije, ovaj dan se na našim prostorima najčešće koristi kao vreme koje provodimo sa porodicom, prijateljima, na izletu, uz roštilj. 

A ako si poljoprivrednik - biće to vrlo verovatno dan kao i svaki drugi - proveden u setvi, tretiranju voćnjaka ili vinograda, okopavanju krompira, sadnji paradajza, uz stoku... 

Praznik rada važan je dan i za dalju borbu u ostvarenju radničkih prava. Zato treba imati na umu koliko su ona ugrožena u poljoprivredi, posebno među malim poljoprivrednicima koji obrađuju do dva hektara, kao i na porodičnim gazdinstvima (do 200 ha), a koji proizvode 70-80 odsto svetske hrane. 

Oni su ti koji višestruko doprinose ekonomijama svojih zemalja, eko sistemima, održivom razvoju i društvu u celini. Ipak, pred njima su brojni izazovi, među kojima su možda najveći nedostatak radne snage i klimatske promene. 

Radne snage - nema 

Do dobrog radnika je jako teško doći jer malo ko se odlučuje za rad u poljoprivredi, čak i uz visoku naknadu i dobre uslove rada. Sa druge strane, u mnogim zemljama, pa i uređenim državama članicama Evropske unije, kao što su Španija, Portugal, Velika Britanija, Grčka, sezonski radnici, posebno migranti, vrlo su slabo plaćeni, a njihov je rad nekada i ilegalan. 

Po korpici jagoda zarade 21 cent, ni osam odsto od maloprodajne cene

Radnu snagu sve češće zamenjuju tehnološke inovacije, pametna poljoprivreda, proizvodnja, skladištenje, prerada. Ipak, sve to zahteva velika finansijska ulaganja. 

"Hrana je opšte dobro i zato finansijski teret uvođenja inovacija ne bi trebali da nose sami mali poljoprivrednici. Treba ga podeliti između ostalih učesnika u prehrambenom sistemu i putem odgovarajućih politika i programa. To može poboljšati njihove prihode i dobrobit i pomoći u oživljavanju ruralnih područja", tvrdi Filip Tornton, autor knjige "Nauka i inovacije za transformaciju prehrambenih sistema".

Klimatske promene opasne po zdravlje

Kada je reč o klimatskim promenama, u najnovijem izveštaju Međunardne organizacije rada (ILO), stoji da će više od 70 odsto radne snage biti izloženo uslovima opasnim po zdravlje, a koji su povezani sa klimatskim promenama. 

ILO procenjuje da će više od 2,4 milijarde radnika (globalno ih je 3,4 mlrd.), verovatno u nekom trenutku biti izloženi preteranoj toploti.

U izveštaju se navodi da su njihova brojna zdravstvena stanja povezana sa klimatskim promenama, uključujući rak, kardiovaskularne i respiratorne bolesti, disfunkciju bubrega i stanja mentalnog zdravlja. 

Čak 1,6 milijardi radnika je na svom poslu izloženo UV zračenju, sa više od 18.960 smrtnih slučajeva godišnje zbog nemelanomskog raka. 

Više od 870 miliona radnika u poljoprivredi verovatno će biti izloženo pesticidima, sa više od 300.000 smrtnih slučajeva godišnje, a koji se pripisuju trovanju ovim hemijskim sredstvima. 

Pored ovoga, godišnje se beleži 15.000 smrtnih slučajeva koji se povezuju sa radom na kojem su radnici izloženi parazitskim i vektorskim bolestima.

Zbog svega ovoga bi upravo poljoprivrednik trebao da bude u središtu borbe za radnička prava jer je on taj koji svaki dan, 365 dana u godini, proizvodi ono bez čega ne možemo da živimo - hranu.