• Produktna berza
  • 17.05.2019. 14:30

Rast cene pšenice na Produktnoj berzi

Kukuruza ima još dosta na zalihama, cene na svetskim berzama su u padu, što je rezultiralo padom cene na nivo iz žetve. Kvalitetne pšenice je sve manje, što gura cenu na gore, dok svetsko tržište soje i globalna dešavanja obaraju cenu soju.

Foto: Depositphotos/jovanjaric
  • 236
  • 11
  • 0

Preko berze je prometovana pšenica u količini od 100 tona, finansijske vrednosti 2.585.000 dinara. Ono što trenutno zabrinjava je stanje pšenice na poljima u Srbiji. Nakon suše koja je odložila nicanje, za trenutne padavine se očekivalo da će pozitivno delovati na ovu ratarsku kulturu. Međutim, kako kažu u Produktnoj berzi kiša već predugo pada, a procene su da će je biti i u narednih nedelju dana, što će u trenutku cvetanja sigurno dodatno negativno uticati na rod.

Padaju cene kukuruza i soje 

Cena hlebnog zrna i dalje raste. Pšenica je prometovana po 23,50 dinara (25,85 sa PDV-om), što je rast za 7,8%.

Kukuruza ima još dosta na zalihama, cene na svetskim berzama su u padu, što je rezultiralo padom cene na nivo iz žetve. Kvalitetne pšenice je sve manje, što gura cenu na gore, dok svetsko tržište soje i globalna dešavanja obaraju cenu soju.

Nedelja u kojoj se održava Novosadski sajam je svake godine kako ističu u Produktnoj berzi specifična za berzansko trgovanje. Tradicionalno kako dalje kažu u toj ustanovi dobro mesto da se iskustva i procene razmene sa klijentima. 

Svetsko tržište: Cena soje dostigla najniži nivo od 2008. godine 

Što se tiče svetskog tržišta, procene stanja i prognoza, poslednji izveštaj USDA-a je dodao negativan efekat već sumornoj atmosferi koja je kod poljoprivrednih proizvoda prisutna zbog beskrajnih i napetih pregovora između SAD i Kine.

Svetska tržišta nastavljaju sa padom, naročito soje gde su cene dostigle najniže nivoe od 2008. godine. Pšenicom se trguje na šesnaestomesečnom minimumu.

Prema poslednjem izveštaju USDA, proizvodnja pšenice kod osam glavnih izvoznika će rasti za 34 miliona tona u odnosu na prošlu godinu, što će neutralisati uticaj pada početnih zaliha. EU proizvodnja pšenice se prognozira na više za oko 17 miliona tona u odnosu na prošlogodišnji rod.

Australija se očekuje da ima veći rod posle prošlogodišnje suše. Rusija i Ukrajina takođe očekuju da imaju veći rod, zbog dobrih vremenskih prilika u obe zemlje. Globalna potrošnja se projektuje rekordno u 2019/20. godini ali će biti prevaziđena rastućom proizvodnjom. To će biti šesti put u sedam godina da je proizvodnja veća od potrošnje. Zalihe u glavnim izvoznim zemljama ukupno se prognoziraju da će rasti za 13% sa petogodišnjeg minimuma.

U Ukrajini se očekuje proizvodnja pšenice na rekordnom nivou

Što se tiče kukuruza, očekivani visok nivo proizvodnje u Južnoj Americi (49 miliona tona u Argentini i 101 miliona tona u Brazilu) uzrok je brige kod proizvođača. To će poništiti pad proizvodnje u SAD koji je prouzrokovan kašnjenjem setve. Konflikt između SAD i Kine ne doprinosi optimizmu oko izvoza američke soje u Kinu.

U svom izveštaju USDA je potvrdilo visok nivo proizvodnje u oblasti Crnog mora 2019. U Ukrajini, proizvodnja pšenice se očekuje na rekordnom nivou od 29 miliona tona, u odnosu na 25 mil t prošle godine. U Rusiji, proizvodnja se očekuje na 77 miliona tona, što će biti drugi po veličini rod u Rusiji, ikad. Izvoz bi trebao da je blizu nivoa 2018/19. sa 36 miliona tona. Za ovu sezonu USDA nije promenilo procenu izvoza od 37 miliona tona, što deluje precenjeno.

Kod kukuruza, izvoz iz Ukrajine se i dalje procenjuje na 29,5 miliona tona, za stari rod. Za 2019. USDA je već optimistično i predviđa proizvodnju od 33 miliona tona, što bi bio drugi po veličini rod posle 2018. (35,8 miliona tona).

Afrička svinjska kuga je znatno uticala na potražnju soje

Proizvođači soje se suočavaju sa novom realnošću na globalnom tržištu. Neizvesni izgledi trgovine i afrička svinjska kuga su znatno uticali na globalnu tražnju, naročito u Kini, a time i na pad cene u odnosu na prethodni mesec. Dodatno, povoljno vreme za američku setvu i južnoamerička žetva, dodati na skoro rekordne američke zalihe drugu uzastopnu godinu vodiće do veće ponude i takođe će doprineti pritisku na cene.

Globalna proizvodnja ječma se prognozira da će da raste na najviši nivo od 2008/09. podstaknuta od strane Kanade, EU, Rusije i Ukrajine.

Naravno, sve ove gore navedene procene treba uzeti sa rezervom, naročito za jare kulture, koje su ili u početnom stadijumu razvoja ili u nekim delovima ključnih zemalja nisu ni posejani.

Berzanski indeks PRODEX je na dan 16.05.2019. godine ostao na nivou od 208,20 indeksnih poena.

Pregled ponuđenih i zaključenih količina, kao i raspon ponuđenih i zaključenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:

ROBA

PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNI PERIOD

Kukuruz veštački sušen, rod 2018.

200

16,61

-

-

-

Kukuruz, rod 2018. vlaga do 14,5%

25

16,06

-

-

-

Pšenica rod 2018. minimum 12% proteina

1100

24,53-25,85

100

25,85

+7,8%

Pšenica rod 2018. hl 73kg

25

23,65

-

-

-

Soja, rod 2018.  

200

40,15-41,03

-

-

-

Suncokret, rod 2018.

75

34,10

-

-

-

U Čikagu veće cene pšenice, kukuruza i soje 

U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica (julski fjučers) je poskupela 8,76%, a kukuruz (julski fjučers) je poskupeo 7,31%. Uporne kiše u SAD znatno usporavaju setvu kukuruza i posle 15. maja to se može odraziti i na prinose, što je dovelo do rasta cena.

U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, soja (julski fjučers) je poskupela 3,32%, a sojina sačma (julski fjučers) je poskupela 4,43%. Kiše koje se nastavljaju u SAD bi mogle da utiču i na setvu soje i to je uticalo na kretanje cena.

U Parizu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica (septembarski fjučers) je poskupela 2,06%, a kukuruz je pojeftinio 1,06%.

Evropske cene su pratile kretanje cena u Čikagu.


Tagovi

Produktna berza Maj Cena pšenice Cena kukuruza Cena soje


Autorka

Slađana Aničić

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.


Partner

Produktna berza A. D.

Bulevar Oslobođenja 5, 21000 Novi Sad, Srbija
tel: +381 21 443 413, e-mail: office@proberza.co.rs web: http://www.proberza.co.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi