Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Obrada zemljišta
  • 18.11.2021. 15:00

Različite vrste obrade zemljište - ići u korak za promenom klime

U Srbiji obrazovaniji farmeri pokušavaju da obavljaju obradu drugačije, jer su se suočili sa nedostacima klasične obrade, pogotovo u klimatski nepovoljnijim godinama sa nedostatkom ravnomerno raspoređenih padavina i temperaturnim promenama.

Foto: Branislav Ogrizović
  • 322
  • 78
  • 0

Pojmovi poput osnovna - primarna obrada (Primary tillage), dopunska - sekundarna (Secondary tillage), međuredna obrada (Cultivating tillage) i bez obrade - No-till zapravo objašnjavaju, odnosno razvrstavaju postojeće sisteme prema dubini obrade. Moguće ih je izvoditi sa različitim oruđima i u različitim sistemima obrade.

Osnovna obrada izvodi se na dubinama većim od 15 cm, čime se smanjuje zbijenost zemljišta, uklanjanjaju se korovi, a i unose se i/ili mešaju žetveni ostaci, mineralna hraniva i stajnjak sa zemljištem. Odsecanjem i prevrtanjem plastice, podizanjem i rastresanjem - rahljenjem razbija se postojeća struktura zemljišta i ono ostavlja grubu obrađenu površinu.

Dopunska (sekundarna) obrada obuhvata postupke na dubini manjoj od 15 cm. Na taj način suzbijaju se korovi, usitnjavaju se strukturni agregati, koji se mešaju sa mineralnim hranivima ili se vrši inkorporacija pesticida, poravanava se poprečni profil i priprema setveni sloj. Poslednja operacija koja se izvodi u dopunskoj obradi je završna predsetvena priprema.

Međuredma obrada izvodi se, kako joj i ime kaže u prostoru između redova. Zadatak joj je da mehaničkim putem uništavaju korovske flore i da prekidom kapilarnih tokova sprečava gubljenje vlage tokom vegetacije.

Bez obrade je sistem u kojem se usevi uzgajaju u uskim usečenim prorezima ili obrađenim trakama u prethodno neobrađenom zemljištu. Obrada (pomeranje) zemljišta je obično ograničeno na onoliko koliko je potrebno za depoziciju hraniva i/ili semena, za pomeranje (čišćenje) žetvenih ostataka u redu, ali nikad više od 1/3 (jedne trećine) širine reda. Žetveni ostatci u međuredu se zadržavaju na površini tokom cele godine.

Osnova terminologije i kod nas je preuzeta uglavnom iz ASABE-a, Američkog društva poljoprivrednih i bioloških inženjera i nemačke literature. Terminologijom sistema obrade obuhvaćeni su konvencionalna, konzervacijska i No-till obrada za sve korišćene priključke. Poznate su klasifikacije ASABE standardu ASAE EP291.3, KTBL 2015 god.

Kod nas je 1999 god. grupa autora, na predlog Vojvođanskog društva za poljoprivrednu tehniku (VDPT), pod vođstvom Prof. Dr Imre Molnara uradila projekat "Terminologija i klasifikacija konverzacijske oobrade zemljišta", koji je objavljen u časopisu Savremena poljoprivredna tehnika, Vol 24, No 4, 1999. godine. Moguće je pronaći manje ili više slične klasifikacije obrade zemljišta, a pri tome moguće je svaku od operacija izvoditi posebno ili spajati operacije.

Prednost konzervacijskih sistema

Proizvođači treba da uzmu u obzir prednosti i nedostatke sistema za obradu zemljišta pre promene sistema. Najvažnija prednost konzervacijskih sistema obrade zemljišta je značajno manje erozije zemljišta usled vetra i vode. Velika prednost je i smanjenje emisije CO2. Druge prednosti uključuju smanjenje potrošnje goriva i radne snage. Međutim, povećano oslanjanje na ove sisteme podrazumeva i drugačiju primenu mera zaštite od korova. Farmeri u praksi imaju na raspolaganju veliki broj oruđa, kako za osnovnu tako i za dopunsku obradu, bez obzira da li primenjuju konvencionalnu ili konzervacijsku obradu.

Proizvođači često koriste - "svoj" sistem obrade zasnovan na tradiciji i njegovom poznavanju. Kad govorimo o sistemu obrade, onda to podrazumeva da farmer raspolaže sa linijom mašina i oruđa koja omogućavaju da se pravilno obavi obrada. To prevedeno znači: ne možete govoriti da radite konzervacijski sistem obrade ako ne sejete sejalicom predviđenom za tu namenu, ili ne obrađujete sa nekim od oruđa koje ima radne organe prilagođene takvom načinu obrade. Svaki od pomenutih sistema obrade ima svoje prednosti i nedostatke. Mi ćemo se u ovom članku zadržati samo na dva (uslovno) u praksi najprisutnija.

Konvencionalnom obradom se najbolje zaoravaju žetveni ostaci

Najviše raširena je konvencionalna obrada. Velika većina farmera primenjuje ovaj način obrade, jer smatraju da se ovako najbolje zaoravaju žetveni ostatci, ravnomerno se po dubini unose mineralna hraniva, predsetvenom obradom se stvara dobra struktra setvenog sloja i setva se obavlja lako i na određenu dubinu. Osnovnom obradom u jesen, zbog prevrtanja plastice, povećava se zapremina zemljišta čime se povećava njegova mogućnost upijanja vode i stvaraju se rezerve vlage.

Međutim u poslednje vreme sve ćešće se u stručnoj javnosti diskutuje o sve prisutnijim rezultatima, koji govore da se i pored savremene mehanizacije i primene sve kvalitetnijih inputa procentualno smanjuje sadržaj humusa, povećava se sabijenost zemljišta i erozija vetrom i vodom. Povećava se filtracija, a smanjuje infiltracija vode, troškovi mehanizacije (za nabavku nove i za energente) i radne snage rastu, značajnije se javlja pokorica nakon setve, i u celini se smanjuje biološka aktivnost zemljišta.

Pored toga javljaju se i novi termini, koji su našim farmerima manje poznati, a odnose se na stanje zemljišta, a vrlo su značajni za razumevanje procesa koji se odvijaju u zemljištu (SOM - Soil organic matter - Organska materija u zemljištu, SOC - Soil Organic Carbon - Organski ugljenik u zemljištu, TOC - Total Organic Carbon - Totalni - ukupni - organski ugljenik).

Sistem obrade bez ili sa malo žetvenih ostataka - neodrživ

Zahvaljujući rezultatima onih koji u svojoj praksi koriste sisteme obrade prevrtanja zemljišta, a koji su sve prisutniji u javnosti, broj onih koji to pokušavaju raste. U Srbiji obrazovaniji farmeri pokušavaju da obavljaju obradu drugačije, jer su se suočili sa nedostacima klasične obrade, pogotovo u klimatski nepovoljnijim godinama sa nedostatkom ravnomerno raspoređenih padavina i temperaturnim promenama kad dugogodišnji nivo temperatura u proseku raste od 1,5 stepeni godišnje. Treba jasno reći da je sistem obrade bez prevrtanja zemljišta, bez ili sa malo žetvenih ostataka neodrživ. Sve ekološke prednosti sistema dolaze od biljnih ostataka na površini.

U uslovima gde je prinos pod uticajem stresa od suše, vlagu je najednostavnije sačuvati pokrivkom od biljnih ostataka. Poboljšanje kvaliteta zemljišta izostavljanjem obrade sa prevrtanjem dolaze nakon dužeg niza godina. Eventualna rotacija sistema bez prevrtanja i konvencionalnog sistema ruši izgrađenu strukturu i biološko stanje i time poništava prednosti sistema bez obrade. Plodored i pokrovni usevi su ključni za uspostavljanje sistema bez prevrtanja zemljišta.

Sistem bez prevranja utiče i na mnoge druge aspekte ratarske proizvodnje (biogenost zemljišta, sadržaj hranljivih materija, spektar korova, brojnost štetočina, postupak sa biljnim ostacima - zbog opasnosti od gljivičnih oboljenja, i tako dalje). Generalno gledajući primenom ovog načina obrade smanjuju se troškvi mehanizacije (manji utrošak energenata), i manji troškovi radne snage.

Odluka o tome koji će se sistem obrade usvojiti mora se zasnivati na ekologiji i ekonomiji, sa ciljem da se održi dugoročna plodnost zemljišta, a da se istovremeno postigne i najveći prinos i pristojan kvalitet na najisplativiji način.

Obzirom na ciljeve koji su postavljeni u CAP-u (Comon Agricultural Policy) i onime šta će se u budućnosti, kroz mere Poljoprivrede 4.0, podsticati, evidentno je da će se primarna poljoprivredna proizvodnja postaviti na novim osnovama.


Tagovi

Obrada zemljišta Pokrovni usevi Plodored Prevrtanje zemlje Konvencionalna obrada Zaoravanje žetvenih ostataka Humus


Autor

Branislav Ogrizovic

Više [+]

Diplomirani inženjer mehanizacije poljoprivrede. Preko 35 godina radnog iskustva u savetodavstvu. Prošao brojne edukacije iz ove oblasti. Jedan od osnivača Kluba 100P+, trenutno potpredsednik.