Regenerativna poljoprivreda kao odgovor na klimatske promene: Proces nije brz, ali donosi dugoročne koristi

Na drugoj regionalnoj konferenciji "Spremni za klimatske izazove: Perspektiva regenerativne poljoprivrede" održanoj 30. oktobra u Novom Sadu, profesorka dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu istakla je da se Srbija suočava sa sve dužim periodima suše, ekstremnim temperaturama i promenama u rasporedu padavina, što direktno utiče na prinos i kvalitet poljoprivrednih proizvoda.

"Regenerativna poljoprivreda predstavlja jedno od glavnih rešenja, jer omogućava mehanizam poniranja CO2 u zemljište, čime se smanjuje efekat staklene bašte, a istovremeno primenjuju prakse koje povećavaju adaptibilnost biljaka na klimatske promene", poručila je prof. Vuković Vimić.

Ovaj događaj, u organizaciji Donau Soje i EIT Food-a, okupio je poljoprivredne proizvođače, kompanije i stručnjake iz oblasti održive poljoprivredne proizvodnje u cilju da zajedno sagledaju kako poljoprivreda može postati otpornija i održivija u uslovima sve izraženijih klimatskih promena. Mirjana Lalošević iz organizacije Donau Soja istakla je da klimatske promene predstavljaju jedan od najvećih izazova savremene poljoprivrede, ali i priliku za transformaciju proizvodnih sistema ka većoj otpornosti, očuvanju zemljišta i biološke raznolikosti.

Profesor dr Danijel Jug sa Fakulteta agrobiotehničkih nauka iz Osijeka predstavio je iskustva Hrvatske i regiona, pokazujući da se promene u sistemu proizvodnje već dešavaju – od uvođenja smanjene obrade zemljišta i upotrebe pokrovnih useva, do razvoja sistema koji podstiču regeneraciju zemljišta i smanjenja gubitka organske materije.

Ratarstvo i povrtarstvo - od ideje do prakse

Panel diskusija "Regenerativni pristupi u ratarstvu i povrtarstvu: Od ideje do prakse" okupila je predstavnike velikih i inovativnih sistema: Petru Mejić (AlDahra, Srbija), Zorana Tomaševa (Delta Agrar) i dr Đuru Karagića (LoginEKO). Učesnici su saglasni da prelazak na regenerativnu poljoprivredu nije brz proces, ali da donosi dugoročne koristi – stabilnije prinose, bolju strukturu zemljišta i manju zavisnost od mineralnih đubriva i pesticida.

"Takođe je izuzetno važno ne preuzimati prefabrikovana rešenja iz drugih sistema, već ih testirati u domaćim proizvodnim uslovima i prilagođavati specifičnostima naše sredine i potrebama lokalne proizvodnje", naglasila je Petra Mejić.

Nemamo više stajnjaka? Uz zelenišno đubrivo od graška i lucerke dobri rezultati i na teškoj zemlji

Dr Đura Karagić je izneo iskustva iz kompanije LoginEKO o uvođenju klimatski pametnih useva u okviru funkcionalne petogodišnje rotacije zasnovane na leguminozama, vraćanju svih biljnih ostataka u zemljište, održavanju zona biodiverziteta i donošenju odluka na osnovu transparentnih metrika zasnovanih na podacima, uz podršku internog "Farming Software"-a.

Biodiverzitet u centru pažnje

U okviru panela "Regenerativni pristupi u voćarstvu i vinogradarstvu" istaknuto je da se principi regeneracije uspešno mogu primeniti i u višegodišnjim zasadima, gde je posebno važna mikrobiološka aktivnost zemljišta i obnavljanje biodiverziteta. Panelisti su podelili svoja iskustva u sistemima bez oranja, zatravnjivanja vinograda, kao i balansirane prihrane i integralne zaštite bilja uz naglasak da su promene vidljive već nakon nekoliko godina dosledne primene.

"Konferencija je pokazala da se u Srbiji i regionu već formira mreža proizvođača i stručnjaka spremnih da menjaju pristupe u poljoprivredi. Ključne poruke su: regenerativna poljoprivreda nije trend već potreba, njeni rezultati su merljivi, a saradnja između nauke, industrije i poljoprivrednih proizvođača presudna je za promenu sistema", saopšteno je iz Donau Soje.