Regenerativna poljoprivreda: Precenjena rešenja za klimatske promene?

Regenerativna poljoprivreda često se promoviše kao način smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanja profitabilnosti, ali nova studija nevladine organizacije agri benchmark, postavlja pitanja o njenoj efikasnosti.

Nazvana "Regenerativna poljoprivreda i ublažavanje klimatskih promena - velika očekivanja, mali uspeh", objavljena je u časopisu EuroChoices i analizira praksu smanjenja obrade zemljišta i međusadnje useva.

Autori predlažu efikasnije korišćenje azota

Neni autori, dr Jelto Zimer, dr Joakim Lamel, prof. Ludvig Theuvsen i Beri Vard, zaključuju da su ekonomske koristi regenerativne poljoprivrede često precenjene jer ove prakse nisu uvek izvodljive na globalnom nivou i mogu smanjiti prinos.

Takođe, kažu da smanjeni prinosi mogu dovesti do promena u korišćenju zemljišta koje poništavaju učinke sekvestracije ugljenika.

Iako priznaju ekološke koristi poput smanjenja erozije, autori tvrde da efikasnot regenerativne poljoprivrede u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte nije dokazana. Osim toga, poljoprivrednicima često treba stalna finansijsku pomoć za održavanje tih metoda.

Smanjiti korišćenje đubriva

Stoga predlažu efikasnije korišćenje azota kao održiviji pristup smanjenju emisija. Drže da poboljšanjem efikasnosti korišćenja đubriva poljoprivrednici mogu smanjiti emisije, troškove i povećati produktivnost, bez potrebe za prihvatanjem gubitaka u prinosima.

Zdravo zemljište, kako si? O prednostima i izazovima regenerativne poljoprivrede

Autori pozivaju na kritički dijalog i smatraju da bi poljoprivrednici trebali da usmere pažnju na konkretne strategije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte poput spomenute veće efikasnosti azota.

Inače, regenerativna poljoprivreda je sistem metoda čijom se primenom povećava bioraznolikost, plodnost tla, kruženje vode i pojačavaju usluge ekosistema.

Studiju možete pročitati u dokumentu ispod teksta.