Zdravo zemljište, kako si? O prednostima i izazovima regenerativne poljoprivrede na sajmu u Novom Sadu

Regenerativna poljoprivreda kao pristup proizvodnji vraća temu zdravlja zemljšta i ekosistema na velika vrata, a istovremeno donosi i odgovore na izazove klimatskih promena. 

“Ona još nije mejnstrim, ali želimo da postane", rekao je ispred Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije Dragutin Protić koji radi na edukaciji i informisanju proizvođača. 

Umesto obrade, tu je korenje biljaka. Umesto energenata, fotosinteza. U regenerativnoj poljoprivredi veštačka zamenjuju mikrobiologija, pokrovni usevi i integracija životinja, a agrohemikalije tema bioraznolikosti. Definicija je to regenerativne poljoprivrede koju potpisuje francuski poljoprivredni novinar i farmer Frederik Tomas.

Pionir ove teme u Srbiji, savetnik za poljoprivredu sa severa Bačke Florian Farkaš, njome se proaktivno bavi od 2018. godine. Kao reakciju na gubitak humusa iz zemljišta još je 2008. sa svojih njiva izbacio plug, prihvativši prvobitno koncept konzervacijske obrade, moglo se čuti na jučerašnjem panelu “Zdravo zemljište, kako si?” koje je agrarni novinar Đorđe Simović vodio u sklopu konferencijskog programa Novosadskog sajma poljoprivrede.

Nestle afirmiše regenerativnu poljoprivredu u Srbiji

Kompanija Nestle u Srbiji dugi niz godina afirmiše ovaj pristup proizvodnji, u čemu je saveznike našla u vodećim lokalnim farmerima. 

Jedan od njih, Viktor Danji, agronom je firme Telek paprika doo koji se bave proizvodnjom i preradom začinskog bilja. Oni danas koriste peletirana organska đubriva, rade analizu i mapiranje parcela i pomalo uvode principe regenerativne poljoprivrede u svoje poslovanje. 

“Tu je i prednost za zaštitu životne sredine uvođenjem drvoreda i cvetnih traka”, ističe Danji dodavši da su ove zime koristili stočni grašak kao pokrovni usev. On je posejan u jednom prolazu novom savremenom sejalicom (Väderstad, op.a.), a u proleće su ga terminisali glifosatom, nakon čega je na istoj parceli usledila direktna setva kukuruza.

“Digli smo nivo humusa sa 2,7 odsto 2020. godine, na 3,2 do 3,4 odstodanas 2024. godine", svedoči agronom Marko Bojin, ispred firme Geneza iz Kanjiže koji obrađuju 250 hektara zemlje koju su uzeli u zakup od države.

“Želimo da pokažemo da ovim modelom rada možemo vratiti život zemlji”, naglašava Bojin i dodaje kako oni vide nakon četiri godine regenerativnog pristupa da smanjuju emisiju CO2.

Peršun, spanać, korijander, šargarepa, paštrnjak i cvekla perjanice su njihove proizvodnje koje zadnje četiri sezone drugačije proizvode u saradnji s Nestleom. 

“Na ovaj način zemljište samo sebe poboljšava”, tvrdi ovaj mladi agronom i otkriva da čak 220 hektara rade novim pristupom.

“Ukoliko želimo održivi lanac snabdevanja hranom moramo tražiti nova rešenja. Mi smo u Nestléu krenuli prvo s kafom i kakaom, nakon čega smo nastavili sa regenerativnom poljoprivredom na nama bližim kulturama”, dodala je menadžerka za održivi razvoj Nestléa za jugoistočnu Evropu Ivanka Stojnić i otkrila da danas, zahvaljujući njihovoj inicijativi, u Srbiji deset proizvođača ovim pristupom obrađuje oko 6. 000 hektara oranica. 

Začinsko bilje, suncokret i soja u fokusu su zbog njihovih prerađivačkih kapaciteta. U Nestleu snose trošak regenerativnih mera za proizvođače, za šta su do sada izdvojili 800.000 evra. Cilj im je da do 2030. godine pola sirovina dobiju iz regenerativne poljoprivrede, jer zdravije zemljište može postati glavni borac protiv klimatskih promena, zaključila je menadžerka Nestléa.

Novi načini ishrane i potražnja za biljnim proteinima razlozi su fokusa za proizvodnju soje koja će u budućnosti dobiti još veći značaj, rekla je Mirjana Lalošević ispred udruženja Dunav Soja. Istakla je i da se uveliko ide u smeru sledljivosti proizvodnje soje već od ove žetve, što uskoro postaje obveza izvoznicima.