Ukupan trošak za poljoprivrednike, koji se tiče registracije gazdinstava mogao bi biti smanjen sa 133 miliona dinara na 19 miliona, a prosečno vreme prolaska kroz proceduru s 280 minuta na 75.
Registracija poljoprivrednih gazdinstava može da se obavi četiri puta brže kada je u pitanju administrativna procedura, a takođe bi mogla da poljoprivrednike košta za oko 80 odsto manje novca nego do sada ukoliko bi se taj proces digitalizovao, navodi se u analizi u okviru projekta "Podrška reformi administrativnih procedura", koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.
Proces kroz koji poljoprivrednici moraju da prođu da bi registrovali svoje gazdinstvo podrazumeva dostavljanje 89 podataka na više od deset različitih dokumenata, a oko 60 odsto tih podataka nije neophodno, dok se takođe neki podaci više puta traže, a u isto vreme postoje u bazama drugih institucija, navodi se u toj analizi.
Kako NALED tvrdi, administrativni radnici sprovode ručnu proveru tih podataka, prekucavaju ih što produžava samu registraciju, a dešava se i da u tom procesu dođe i do pravljenja grešaka i kašnjenja u isplati subvencija.
"Preporuka NALED-ove "Sive knjige e-agrar" predviđa softversko rešenje po kojem bi, umesto dostavljanja dokumentacije i dolaska na četiri šaltera, svaki nosilac gazdinstva imao nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama, životinjama i kulturama koje gaji," rekao je član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.
U Srbiji je trenutno registrovano više od 430.000 poljoprivrednih gazdinstava, a 376.000 njih je aktivno. Digitalnim registrovanjem smanjio bi se ukupan trošak za registraciju sa 133 miliona dinara na 19 miliona dinara, a sama registracija trajala bi umesto 280 minuta, 75 minuta.
Zahtevi za subvencije mogli bi da se podnesu preko portala ili uz pomoć servisnih centara, a rešenje i odgovori dobijali bi se takođe tim putem. Da li su informacije koje su, kroz zahtev unete, ispravne kontrolisalo bi se kroz baze podataka Katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu i drugih organa.
Poljoprivrednici u našoj zemlji saglasni su da bi trebalo ubrzati i olakšati proceduru registracije, ali dodaju da bi trebalo da NALED sprovede edukaciju poljoprivrednika o tome kako da koriste takav vid registrovanja, kako da naprave nalog na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, unesu podatke i apliciraju.
Domaći poljoprivrednici ne moraju više da plaćaju obnovu registracije na godišnjem nivou, osim ukoliko je došlo do promene podataka, a taj proces košta oko 750 miliona dinara. Ukidanje obnove registracije donelo je Ministarstvo poljoprivrede na inicijativu NALED-a.
"Članovi poljoprivrednih udruženja razgovarali su na sastancima o softverskom rešenju koje NALED preporučuje u „Sivoj knjizi e-agrar”, i tom prilikom zaključili da bi pojednostavljivanje administracije moglo stvoriti dodatne troškove paorima. Oko 80 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava ima oko 60 godina, a od toga bar 40 odsto ne zna da popuni obrazac koristeći nalog na sajtu Uprave za agrarna plaćanja pa će, kada se počne primenjivati predlog NALED-a, umesto da kompjuterski obave prijavu gazdinstva, poljoprivrednici listom ići u knjigovodstvene agencije tražeći uslugu popunjavanja obrazaca i za to knjigovođama morati platiti," navodi Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".
On napominje i da je upravo zbog toga neophodno da poljoprivrednici prođu kroz obuku za korišćenje sajta Uprave za agrarna plaćanja, kao i da treba pojednostaviti pristup tom sajtu, te da bi se onda registracija digitalnim putem sprovesti i ove godine, piše Dnevnik.
Izvori
Tagovi
Autorka