• Robotizacija poljoprivrede
  • 25.08.2015. 08:00

Roboti u poljoprivredi više nisu mit!

Roboti su budućnost poljoprivrede jer će potpuno iskoreniti sezonske, obično najteže poljoprivredne poslove.

Foto: Philippe Desmazes
  • 308
  • 14
  • 0

Da li su robotizovani radnici budućnost poljoprivrede? Poslednjih godina stručnjaci za robotiku su nas već upoznali s nekoliko mašina sposobnih za istovremeno izvršavanje nekoliko zadataka na farmama. Povećan broj farmbota razvijen je da bi mogli da obavljaju i najsloženije zadatke koje pre nije bilo moguće uraditi teškom mehanizacijom.

Roboti su sada već dostupni na tržištu, a mogu da seju, orezuju lozu, lete iznad useva i proveravaju zdravstveno stanje biljaka pomoću infracrvenih senzora, pleve travu između useva i raspršuju insekticide. Postoje čak i roboti koji mogu da odrađuju finije poslove poput branja jagoda i krastavaca koji su uvek obavljani ručno. Robot koji je već u primeni u nekim francuskim vinogradima je idejno dete dva inovatora iz francuske pokrajine Burgundije, Kristofa Miloa i Gija Žulijena.

Najteže poslove obavljaće roboti

Robot u vinogradu

Roboti predviđeni za radove u vinogradima su veliko olakšanje jer vinogradari uvek muku muče s pronalaskom radne snage za najteže i najiscrpnije radove. Zaista, ta nesvakidašnja slika mogla bi postati svakodnevica. Nova vizija robota, koji patroliraju livadama i poljima kukuruza, nekima izgleda mračno i bezlično, ali prema mišljenju na primer, britanske vlade i poljoprivrednika, to će doneti korist i veću efikasnost, ali će, takođe, iskoreniti neke od najtežih poslova u poljima.

Iz perspektive farmera, roboti redukuju troškove, ne samo u vidu plaćanja sezonskih radnika, već i prilikom gubitka useva. Verovatnoća za to će biti mnogo manja. Međutim, postoji i socijalni aspekat tog trenda. Prema projekcijama, do 2050. godine, na našoj planeti će živeti 9 milijardi ljudi, a prinosi će morati da budu dvostruko veći da bi prehranili svet. Produktivnost zato mora da se poveća za 25 %.

Eksperimenti s robotikom na farmama

Nužno je da proizvođači hrane imaju pristup najširem mogućem tehnološkom spektru mogućnosti, od novih aplikacija robotike i senzorne tehnologije do novog LED osvetljenja u plastenicima, smatraju stručnjaci, ali i vodeći poljoprivrednici razvijenih zemalja.

Vlada Velike Britanije je postavila i agri-tech strategiju, pa je tako za finansiranje komercijalizacije novih tehnologija u poljoprivredi, 2014. godine, uloženo 70 miliona funti. Uspostavljeni su centri za inovaciju i proizvodnju tehnologije koja će postati hit izvozni proizvod za ostale zemlje koje budu zainteresovane za njeno korišćenje i modernizaciju. Na prostranim ravnicama Južne Amerike se s druge strane koristi sve više letelica i dronova za nadzor useva, dok se u Japanu manji modeli programiraju za prskanje useva pesticidima. U Sjedinjenim Američkim Državama robotskom tehnologijom eksperimentišu u stočarstvu.

Automatske mašine za mužu se sve više upotrebljavaju i na velikim mlečnim farmama. Tako se nekoliko krava muze u isto vreme na platformi koja podiže krave do mesta za mužu. U Velikoj Britaniji, dronovi se neće toliko koristiti jer su tamo farme manje i lakše ih je voditi sa zemlje. Ratari i povrtari su, takođe, iskoristili GPS tehnologiju za mapiranje useva, monitoring prinosa i pojave korova.

Umesto robota - organska proizvodnja?

Naravno, tu je, s druge strane i skepticizam. Još nema praktičnog dostignuća u upotrebi robotske tehnologije na farmama. Takav koncept poljoprivrede naravno da je mnogo privlačniji rukovodiocima farmi koji uvek žele više i bolje, a manje sezonskim radnicima koji tako gube posao koji ih hrani. Drugi smatraju da bi pažnju trebalo posvetiti postojećim tehnologijama i stvaranju svrsishodnijih poslova u poljoprivredi. Organske farme na primer stvaraju 50 % više poslova po hektaru od neorganskih.

Stručnjaci smatraju da je komercijalna upotreba robota još daleko, dok neki predviđaju da će već 2050. godine praktično sve o čemu danas govorimo biti stvarnost. Mi se pitamo: sanjaju li farmboti električne ovce?

Foto: Philippe Desmazes


Tagovi

Povrtarstvo Voćarstvo Vinogradarstvo Radna snaga Japan SAD Velika Britanija Efikasnost Poslovi GPS Organske farme Južna Amerika Sezonski poslovi Robotizacija poljoprivrede Senzorna tehnologija Farmbot Modernizirano selo Guy Julien Cristo


Autorka

Ivana Nađ

Više [+]

Ivana je urednica na Agroklub portalu. "Vaša uverenja ne čine vas boljom osobom. Delovanje čini."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Zanatske pivare u Srbiji sigurno se mogu ubrojati u sektore privrede koji su među najpogođenijima pandemijom koronavirusa. O negativnim posledicama jasno govori to što veoma malo njih posluje punim kapacitetom u poslednje dve godine, otkako... Više [+]