• Ruski maslačak

Ruski maslačak kao sirovina za gume - uspeva i na siromašnim, zagađenim zemljištima

Nakon što se koren izvadi iz zemljišta, koristi se ekstrakcija vrućom vodom kako bi se od njega odvojila guma. U tom procesu nije potrebno dodavati mnogo hemikalija.

Foto: Depositphotos/ igorr1 (ilustracija)
  • 83
  • 4
  • 0

Još 1931. Sovjetski naučnici proučavali su prirodnu sirovinu za proizvodnju gume koja je trebalo da pomogne u samodovoljnosti tadašnjeg SSSR-a u tako ključnim materijalima. Proučavali su više teritorija i testirali preko 1.000 različitih biljnih vrsta kako bi pronašli alternativu brazilskom kaučuku.

Otkrili su je u Kazahstanu, a reč je o biljci nazvanoj "ruski maslačak, (Taraxacum koksaghyz). Pomoću njega proizvedeno je 30 odsto guma SSSR-a, a tokom Drugog svetskog rata je nestašica kaučuka podstakla i druge zemlje, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Nemačku da krenu sa uzgojem ove biljke. Međutim, kraj rata doveo je do toga da su zemlje vratile brazilskoj, jeftinijoj sirovini. Potražnja za gumom i dalje raste, pa i interes za uzgoj ruskog maslačka.

Oko 65 odsto tog materijala koji se globalno koristi, dobija se od fosilnih goriva. Iako su takve gume jeftinije, one prirodne bolje raspoređuju toplotu i efektnije prijanjaju na površinu. Stoga postoje i komercijalni, ali i ekološki razlozi zbog kojih ta industrija traži alternativu.

Uspeva na siromašnim zemljištima i umerenoj klimi

Nakon što je gljivična palež pogodila kaučuk na plantažama u Južnoj Americi, proizvođači tog materijala koji ima se može upotrebiti na razne načina upotrebe, zabrinuti su jer zavise od jednog izvora proizvodnje. Stoga su tokom poslednjih godina projekti u Evropi i SAD-u pokušali da učine ruski maslačak komercijalno isplativim.

"Gume rađene od njega su se pokazale bolje u odnosu na kaučukove", istakao je Dirk Prufer, biotehnolog koji je radio na ispitivanju.

Njegova prednost je i to što uspeva u umerenoj klimi, kakvu imamo u Evropi.

"Uzgajali smo ga u Belgiji, Holandiji i Kazahstanu", rekla je Ingrid van der Mer koordinatorka projekta DRIVE4EU koji je radi na razvoju lanca za proizvodnju guma od ove vrste bilja.

Ova vrsta maslačka može biti uzgojena na siromašnim zemljištima, ali i na zemljištima koja su zagađena zbog velikih industrija. Nakon što se koren izvadi iz zemljišta, koristi se ekstrakcija vrućom vodom kako bi se od njega odvojila guma.

"Secka se korenje i dodaje mu se voda", pojašnjava dodajući da u tom procesu nije potrebno dodavati mnogo hemikalija. To ga razlikuje od ekstrakcije kaučuka koja zahteva upotrebu organskih rastavarača, što rezultira opasnim otpadom za okolinu ako se ne odloži na ispravan način.

Manje štetno za životnu sredinu

Ali, iako bi ruski maslačak ovu industriju mogao da učini zelenijom, to neće poboljšati uticaj guma na životnu sredinu nakon što napuste fabriku. Dok se troše, ispuštaju čestice mikroplastike u vazduh. Ipak, zagovornici ovog načina proizvodnje tvrde da nam je, kako raste potražnja, potreban izvor tog materijala koji se ne oslanja na uništavanje novih šuma. Osim toga, on bi smanjio i emisije CO2, a performanse tako proizvedenih guma su zadovoljavajuće.

Međutim, najveći bi problem mogla biti cena.

"Da bi se takmičili sa ostalima, troškovi proizvodnje gume od maslačka moraju da odgovaraju tržišnoj ceni", zaključila je van der Mer. Iako evropska zemlja lošijeg kvaliteta verovatno još neko vreme neće prekrivati žutilo maslačka, ipak postoji svetla budućnost za njegovu svrhu u ovoj industriji.


Tagovi

Ruski maslačak Proizvodnja guma Taraxacum koksaghyz Zelenija industrija Siromašna zemljišta


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

К'о на пијаци, свега!

#mojepovrce