Samo jedan odsto farmi poseduje čak 70 odsto svetskog poljoprivrednog zemljišta

Nova studija Inicijative o nejednakosti upotrebe zemljišta otkrila je kako samo jedan odsto farmi poseduje 70 odsto poljoprivrednog zemljišta u svetu.

Uzimajući prvi put u obzir porast vrednosti imovine i rast stanovništva koje u vlasništvu nema zemlju, podaci su pokazali kako je nejednakost veća za 41 odsto nego što se ranije verovalo.

"Pre su ti instrumenti bili zabrinjavajući samo za tržište, nisu uticali na nas pojedinačno. Nažalost, sada dodiruju svaki aspekt jer su povezani i s ekološkom krizom kao i s pandemijom“, kaže Vard Ansiuv, viši tehnički stručnjak u Međunarodnoj koaliciji za zemlju, koja je vodila istraživanje sa grupom partnera, uključujući "Oxfam" i "World Inequality Lab".

Ističe, kako su se prethodni proračuni zasnivali isključivo na vlasništvu i veličini pojedinačnih farmi te se na osnovu toga, nejednakost zemljišta smanjivala sve do 1980-ih, nakon čega je postala sve veća. Sada su uzeti podaci i o višestrukom vlasništvu, kvalitetu i vrednosti zemljišta te broju "bezzemljaša".

Monokulture vladaju zemljištem i uništavaju prirodu

Vard je naglasio i kako ova nejednakost uzorkuje mnogo manju raznolikost u proizvodnji.

"Jednostavno je i jeftinije da se velike kompanije oslanjaju na jedan proizvod, poput, kukuruza, koji se uzgaja u količinama koje znatno premašuju svetske potrebe. To podstiče uzgajivače da pronađu nove proizvode od njega, umesto da uzgajaju useve koji su stvarno potrebni“, kaže te dodaje kako oslanjanje na monokulture doprinosi klimatskim promenama i krčenju šuma.

Takođe, upozorio je i na socijalne probleme koje proizlaze iz monopolističe poljoprivrede, poput migracija, siromaštva, gladi, ali i nastanak raznih bolesti poput Covid-19.  

"Ovaj trend direktno preti životima oko 2,5 milijarde ljudi širom sveta koji se bave malom poljoprivredom“, poručio je.

Potrebna veća regulacija i nadzor zemljišta

U svetu je između 80 i 90 odsto poljoprivrednih gazdinstava u porodičnom ili manjem vlasništvu, ali nažalost oni pokrivaju samo mali deo zemlje i komercijalne prodaje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. 

Prema objavljenim podacima, pristup zemlji i privatnom vlasništvu nad njom najviše pogađa stanovništvo Južne Amerike gde je najsiromašnijih čak 50 odsto ljudi posedovalo samo jedan odsto zemlje. S druge strane, u Kini i Vijetnamu postotak je bio najmanji.

Takođe, studija pokazuje i da se tokom poslednje četiri decenije, najveći pomak sa malih na velike proizvođače desio u Sjedinjenim Državama i Evropi, a ostali pojedinačni poljoprivrednici rade pod strogim ugovorima za maloprodaju, trgovačke konglomerate i investicijske fondove.

Mala poljoprivredna gazdinstva nestaju zbog velikih firmi

Da bi se pozabavilo svim tim problemom, izveštaj preporučuje veću regulaciju i nadzor sistema nad zemljištem, promenu poreznih režima za podršku malim vlasnicima i bolje upravljanje životnom sredinom.

"Nije stvar samo u povratu ulaganja, radi se o kulturi, identitetu i ostavljanju nečega za sledeću generaciju. Mali poljoprivrednici vode mnogo više brige i dugoročno proizvode više po jedinici površine, a manje uništavaju“, zaključuju stručnjaci.