Sateliti otkrivaju golemu količinu plastike u poljima

Istraživači sa Univerziteta u Augsburgu, predvođeni Alesandrom Fabricijem, koristili su najsavremeniju satelitsku tehnologiju i metode mašinskog učenja kako bi po prvi put sa velikom preciznošću mapirali upotrebu plastične folije na poljoprivrednom zemljištu širom Nemačke, izveštava Agragheute.

Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu "Scientific Reports", pokazuje obim prakse pokrivanja poljoprivrednog zemljišta ili biljaka kako bi se povećali prinosi, sačuvala vlaga i smanjila upotreba pesticida.

Plastična folija - sastavni deo poljoprivrede

Plastična folija je decenijama sastavni deo intenzivne poljoprivrede, posebno u proizvodnji špargle, jagoda i povrća, i koristi se u dva osnovna oblika. Kao malč folija, tanak sloj koji se postavlja direktno na zemlju radi zagrevanja, suzbijanja korova i zadržavanja vode, i kao plastični pokrivači preko vegetacije, što uključuje plastenike, tunele i staklenike namenjene zaštiti biljaka od nepovoljnih vremenskih uslova i stvaranju optimalnih uslova za rast.

Zahvaljujući slobodno dostupnim satelitskim snimcima u vidljivom spektru i radarskim podacima (Sentinel-1 i Sentinel-2), naučnici su uspeli da razlikuju dve ključne kategorije pokrivača: PMF (Plastic Mulch Film) i PCV (Plastic Covered Vegetation).

Mikroplastika ostavlja ozbiljne posledice na zemljište, šta to znači za poljoprivredu?

Rezultati su iznenadili i same istraživače.

"U 2020. godini smo uspeli da identifikujemo 140.000 hektara malč folija i pokrivača u Nemačkoj. U 2019. godini, statističke procene su bile oko 100.000 hektara. Sa satelitskim podacima, sada imamo alat za detaljno praćenje njihove upotrebe na duži rok. Ova površina odgovara površini otprilike jedan i po puta većoj od Berlina", istakao je Fabrici.

Iako su koristi očigledne - veći prinosi, efikasnija potrošnja vode i smanjena potreba za hemijskom zaštitom - naučnici sa Univerziteta u Augsburgu takođe upozoravaju na ozbiljne rizike.

Čak i uz pravilnu upotrebu, fragmenti završavaju u zemljištu, a tanke filmove malča je posebno teško potpuno ukloniti i reciklirati nakon žetve. To može dovesti do trajne kontaminacije zemljišta mikroplastikom, što dugoročno ugrožava zdravlje ekosistema i poljoprivrednu proizvodnju.

Njihovo istraživanje ne samo da pruža jasnu sliku trenutne situacije, već i otvara mogućnost sistematskog praćenja njegove upotrebe u poljoprivredi tokom vremena, i bolje procene njegovog uticaja na životnu sredinu.

Plastična polja širom sveta

Fenomen "plastičnih polja" ide daleko van okvira Nemačke. Satelitska posmatranja otkrila su ekstremne primere kao što je takozvana džinovska staklena bašta u Almeriji, u Španiji, koja se prostire na više od 370 kvadratnih kilometara i vidljiva je čak i iz svemira.

Globalno, plastenici pokrivaju najmanje 1,3 miliona hektara, skoro tri puta više nego što je ranije procenjeno. Satelitske metode se sada koriste globalno, a njihova upotreba u poljoprivredi raste za oko 20 % svake godine. Više od 60 % ove površine je u Kini, dok Španija drži oko 5,6 %, a Italija 4,1 %.