Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.
  • Zaštita bilja
  • 11.12.2021. 07:30

Sintetičke pesticide mogu zameniti bakterije i nematode

Bakterije i nematode se mogu koristiti kao efikasno sredstvo u zaštiti biljaka od bakterija samih, ali i gljivica kao i insekata.

Foto: Depositphotos/IrinaRinty
  • 79
  • 31
  • 0

U svetu se sve više govori o efikasnosti koju nude alternative u zaštiti bilja. Bakterije i nematode nisu samo fitopatogeni koji izazivaju opasna biljna oboljenja, neke od njih možemo koristiti kao agense za biološko suzbijanje oboljenja koji se javljaju na biljkama i zaštitu od insekata.

Neke bakterije se koriste za kontrolu širokog spektra bakterijskih i gljivičnih bolesti. Nematode su predstavljenje kao prouzrokovači velikih problema u biljnoj proizvodnji, međutim deo njih pripada grupi predatora ili entomoparazitima i koriste se kao bioinsekticidi. Obe grupe predstavljaju odličnu zamenu za sintetičke pesticide, nemaju toksično delovanje na sisare i okolinu, poboljšavaju imunitet biljaka i kvalitet zemljišta, navodi Agronotizie u predstavljanju načina njihova delovanja.

Bakterije u službi zaštite biljaka

Delovanje bakterija možemo primenjivati kroz nekoliko mehanizama delovanja: hiperparazitarno, antibiotičko, konkurentsko i rezistentno.

Hiperparazitizam ili superparazitizam je slučaj kada paraziti imaju svoje parazite, odnosno super parazite.

Bakterije stvaraju metaboličke proizvode koji štetno deluju na druge mikroorganizme. Takvo delovanje se naziva antibiotičko, a materije koje se stvaraju mogu imati biostatičko delovanje kada blokiraju rast mikroorganizama i usporavaju razvoj populacije ili biocidno kada uništavaju druge organizme i njihovu populaciju.

Konkurentski mehanizam najlakše je objasniti pomoću azotofiksirajućih bakterija. One potiskuju štetnu floru iz zemljišta i onemogućavaju razvoj populacija štetnih mikroorganizama.

Rezistentni se pak zasniva na materijama koje luče bakterije, a biljkama poboljšavaju imunitet i otpornost prema bolestima.

U svrhu zaštite koriste se one iz rodova: Bacillus, Pseudomonas, Burkoholderia, Pantoea i Streptomyces. Većinom su sveprisutne i prilagodljive različitim uslovima, veoma su konkurentne i koriste različite mehanizme delovanja i smanjuju rizik od rezistencije.

Nematode kao biopesticidi

Smatra se da postoji veoma veliki broj različitih nematoda i da neke žive samostalno, dok su druge paraziti biljaka i životinja. Odlikuju se malim dimenzijama. Dužina tela im se kreće između jedan do dva milimetra.

One koje parazitiraju na biljkama imaju na usnim aparatima šilo kojim probijaju ćelijske opne biljaka. Hrane se biljnim sokovima što dovodi do pojave žućenja biljaka, uvenuća i propadanja. Kao biopesticidi mogu se koristiti grabežljive nematode koje pripadaju redovima Mononchida i Dorylaimida koji usisavaju unutrašnji sadržaj žrtava, uglavnom drugih fitofagnih nematoda, zatim Steinernematidae i Heterohabditidae.

Uglavnom se koriste u borbi protiv insekata. Rasprostranjene su u celom svetu jer, tamo gde ima insekata, prisutne su i nematode koje ih prate. Međutim, u prirodi je populacija korisnih pod stalnim opasnostima od zaraze gljivica, stresnih uslova okoline. Zbog toga se one moraju uzgajati u laboratorijskim uslovima i puštati u prirodu kada se ukaže potreba za njihovim delovanjem. Veoma lako se uzgajaju i ne zahtevaju skupu laboratorijsku opremu.

Entomopatogene nematode žive unutar tela insekata domaćina i parazitiraju različite forme (larve, odrasle insekte). Najčešće parazitiraju leptire, moljce, muve, cvrčke i skakavce. Njihova prednost u odnosu na druge pesticide je brzina delovanja. Već posle 24 do 48h ubijaju svog domaćina.


Tagovi

Zaštita bilja Bakterije Nematode Antibiotičko delovanje Azotofiksacija Biopesticidi Sintetički pesticidi


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.