Slavimo najradosniji i najveći hrišćanski praznik - Vaskrs!

Mnogo je običaja vezanih za Vaskrs. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i to je dan kada je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, pa se veruje da je tog dana dobro primiti pričešće jer se tada i veliki gresi opraštaju.  

Na Vaskrs daruju se jaja

Na Vaskrs, u crkvi je sveta vaskršnja služba. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja sa: "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!". Pozdrav je bio uobičajen sve do Spasovdana.

Nekada se po povratku iz crkve najpre kadila kuća i pevao vaskršnji tropar, a danas je za modernu porodicu uobičejen samo vaskršnji pozdrav. Činija sa uskršnjim jajima tog dana stoji na stolu. Običaj je i da onaj koji nečije jaje razbije, pojede ga. Deci koja tog dana dođu u kuću daju se bar tri jajeta, a uobičajeno je i da se jaja darivaju deci u komšiluku. Zato nije ništa čudno da se za Vaskrs farba od 60 do 100 komada jaja, jer kako kažu domaćice, manje se pojede, više se pokloni.

Razni ukrasi za uskršnju trpezu u obliku zečeva, pilića i jaja, kao i različite korpice postali su prateći deo gotovo svake savremene trpeze. Uz poštovanje običaja i dekoracija stola ima veliku ulogu, a najviše joj se raduju deca. 

Vaskršnja jaja se boje na Veliki petak

Na Veliki petak je crveno slovo pa se tada ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Tog dana poštuje se strogi post, a jedini posao za domaćice je farbanje jaja i svaka se trudi da najviše jaja bude crvene boje. Prvo jaje koje se skuva, stavlja se u crvenu farbu da odstoji i kada dobije lepu crvenu boju, izvadi se na krpu, premaže sa malo masti da zablista i to jaje se ostavlja posebno da bude čuvarkuća, jer se veruje da štiti ukućane od nesreće i bolesti. Crveno jaje od prethodne godine, ne baca se u kantu, nego se na Vaskrs zakopa u voćnjaku ili dvorištu.

Lukovina, kopriva i cvekla - prirodne boje

Iako se danas u radnjama može kupiti spektar boja, starije Valjevke ipak će se potruditi da jedan broj jaja ofarbaju prirodnim bojama, pa se tako crvena boja može dobiti od cvekle, zelena od koprive, a najlepša i najintenzivnija boja dobija se ako se jaja ostave u lukovinu. Ona se sprema tako što se u danima pred Vaskrs skupljaju ljuske od luka, veče pre farbanja potope se u vodu, a sutradan se ta voda sa ljuskama ugreje i u nju se spuštaju kuvana jaja. Iako će najviše jaja ostati u prelepim bojama, na bar nekim će se naći šare. 

"Ja sam naučila od moje majke kako se farbaju jaja i ona je to radila uvek na Veliki petak", kaže 80-to godišnja Miladinka. Nije ona imala na selu sličice ko što ima danas da se kupi, ali zato nabere liski, cvetića, pa to stavi na jaje i ubaci ga u najlon čarapu i zaveže, pa tako kad se farba ostane šara. 

Sa njom se slaže i njena nešto mlađa prijateljica Desa, koja dodaje da je nekad jaja šarala i voskom. Deo od prave voštane sveće se istopi i onda se peruška umače u vosak i njome šara jaje. Danas, kaže radije ostavi jednobojna ili zalepi koju kupovnu sličicu. A kad neko dete dođe, obavezno ga dotakne po obrazu crvenim jajetom jer veruje da je crvena boja na radost i da će tako deca biti rumena i zdrava. 

Na Veliki petak vernici celivaju plaštanicu 

Na večernjem bogosluženju u crkvi, petak je dan kada se obeležava vreme smrti i skidanja sa krsta tela Hristovog, i tada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica.

Plaštanica je platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob, a koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara na posebno ukrašen sto koji simbolizuje grob Hristov.

U valjevskom kraju, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. Ipak, sveštenici napominju da to nije smisao provlačenja.

Narod koji poštuje ovaj običaj smatra da ako pomisle neku želju prilikom provlačnja da će im se ona ostvariti. "Mi moramo reći da to ne treba da budu neke nerealne želje i da ne treba sad tražiti bogatstvo ili nešto materijalno, treba se jednostavno pomoliti, zaželeti zdravlje za sebe, porodicu. Samim tim što se provlače, vernici simbolično silaze u ad i nakon toga izlaze ponovo i tako vaskrsavaju. Hristos je umro na krstu, a svojim vaskrsenjem nakon toga ljudima je darivao nadu u život večni", kaže sveštenik Dalibor Čkojić. 

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, a ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. 

Hristos vaskrse!