Slušaju seljaka, pričaju o proizvodnji. Ko vodi najbolju poljoprivrednu emisiju?

Mnogi od nas su odrasli uz Zaharija Trnavčevića i njegovu emisiju "Znanje na poklon", a neki od njegovih saradnika su se kasnije osamostalili i otisnuli u etar sa svojom autorskom emisijom. Danas je takvih mnogo, ali to je dobra vest jer Srbija broji više od 630.000 gazdinstava i 1,4 miliona poljoprivrednika (prema RZS-u, 2023.), koji se tako, između ostalog, informišu i preko malih ekrana. Kako unaprediti proizvodnju, kad će biti isplata subvencija i koje su nove tehnologije danas aktuelne u agraru? Većina tih emisija ima i svoj YouTube kanal, a mi smo ovoga puta izdvojili 11 najpraćenijih.

Dobra zemlja (kanal Uroš Davidović), 178.000 pratilaca

Prvi u nizu jeste popularni voditelj Uroš Davidović. Bombastičnog nastupa, specifičnog pristupa i prisnog odnosa sa sagovornicima, osvojio je mnoge gledaoce iz ruralnih područja. Svoj put Uroš je započeo upravo sa Zaharijem, da bi kasnije sa svojom emisijom "Dobra zemlja", krenuo 2012. godine.

Zbog nesuglasica sa televizijom na kojoj je bila emitovana "Dobra zemlja", Davidović je pokrenuo sudski spor za vlasništvo nad imenom, da bi u toku trajanja spora do povratka imena koristio naziv "Bolja zemlja".

"Emisija mora da bude zanimljiva, korisna i poštena, a to je ono što se sve češće zanemaruje u novinarstvu - sve mora da bude istinito i tačno, odnosno u najboljoj veri tačno. Zatim, poljoprivrednicima treba da se predstave sve činjenice da bi oni doneli finalni sud", objašnjava nam Uroš i dodaje da je njegova Dobra zemlja namenjena profesionalnim poljoprivrednicima koji je pored YouTube-a mogu pratiti na AgroTV-u nedeljom od 8h.

Sama izrada emisije traje i do sedam dana, kada se montira od subote od osam ujutru, a neretko završi tek i sat-dva pre premijere. Teme nalazi svuda po Srbiji i kaže da je "uvek prioritet da se napravi nešto dobro, bez obzira koliko će se preći kilometara". Na tim putešestvijama često se vrati sa anegdotama, a jednu kaže nikada neće zaboraviti.

"Bili smo jednom na farmi ćuraka, sve je uredno i sjajno, i sad treba da intervjuišemo čoveka. Kažem ja tom momku, stani sad da pričamo malo o farmi, kaže on - joj, ja ne mogu, pitam ga zašto, kaže mi 'ja imam neke žene po Beogradu, pričam im da radim sa nekretninama, pa ako me vide da radim sa ćurkama, ne znam šta će mi biti'", kroz smeh je ispričao naš sagovornik i podvukao da su ipak uspešno snimili taj prilog.

Kaže Davidović da će se u jesenjoj šemi fokusirati na aktuelne radove jer "poljoprivreda nikad ne staje", a naglasak će biti na mehanizaciji.

Imamo rešenje (kanal AgroTV), 75.300 pratilaca

Emisija zanimljivog koncepta koja se može gledati u okviru YouTube kanala AgroTV-a, sa više hiljada pregleda po epizodi je "Imamo rešenje" tvorca Miroslava Popovića. Počela je da se prikazuje 2019. godine, a do danas je emitovano 220 nedeljnih priča. Imala je i svoju  predigru "Može bolje". Danas se može pratiti svakog ponedeljka u 11:10h na pomenutoj specijalizovanoj televiziji.

"Imate uvodni deo gde se upoznajemo koga ćemo intervjuisati, gde ćemo ići. Druga rubrika je 'Imamo problem', gde se iznose sve moguće prepreke u proizvodnji. Sledeća nosi naziv same emisije, gde iznosimo kako rešiti te probleme i poslednja rubrika je finalna analiza gde se sabiraju utisci i predviđanja za budućnost i savet. Uvek se trudimo da imamo samog poljoprivrednika i stručnjaka među sagovornicima", kaže Popović koji je producent i emisije koja će čitaocima biti zvučnije - "Konji ponovo jure".

"Imamo novinara na terenu koji zajedno sa savetodavcima pronalazi priče, intervjuiše ih i onda mi stiže materijal, montiram i pravim emisiju."

Da nije sve tako jednostavno, reći će iskustvo na terenu kada često kad upitaju poljoprivrednika "koji je njihov problem?", odgovore da su "super i da nemaju problema".

"Tako mi moramo unapred da pripremo poljoprivrednike koji je koncept emisije i šta želimo da postignemo", prepričava Miroslav i naglašava da je njihov koncept više studijskog tipa, gde se akcenat stavlja na stručni pristup. Svedoči Popović i da neretko tokom istraživanja koristi i informacije sa Agrokluba.

Svet poljoprivrede (kanal Agromedia), 64.500 pratilaca

"Svet poljoprivrede" je prvi put emitovan pre tačno 16 godina i iza sebe ima 830 epizoda koje se prikazuju na oko 70 lokalnih i regionalnih televizijskih stanica, pored YT kanala Agromedie.

"U našoj zemlji postoji veliki broj neobrazovanih, ali izuzetno bistrih, pametnih i promoćurnih ljudi koji održavaju svoja domaćinstva i to je velika motivacija za sve nas da posao radimo i dalje. Treba da učimo od njih i da ih malo više slušamo", kaže Dejan Jovanović, autor serijala koji se tematski bavi informacijama kojima će proizvođači da upotpune svoja znanja i poboljšaju proizvodnju.

"Tu su i kretanja cena na tržištu i pokušavamo da dajemo teme sa globalne platforme koje mogu da utiču na nas, kako bi poljoprivrednici mogli da donose ispravne odluke."

U jesenjoj šemi, baviće se pored ratarskih radova i pripremanjem zimnice, što više nije tema koja interesuje samo seosko stanovništvo. "Sve više se okrećemo i novim generacijama i urbanoj populaciji", kaže Jovanović.

U našem ataru (kanal Vertigo), 42.900 pratilaca

Emisija koja postoji već 20 godina "U našem ataru" obrađuje aktuelne teme iz agrara, kojom dominiraju one iz stočarstva i ratarstva. Svoj sadržaj Vertigo produkcija prenosi na oko 60 TV stanica u Srbiji.

"Svake nedelje se rade snimanja i montaža priloga, pa pošto se emisija pravi da ima priloge iz različitih regiona, nekada idu prilozi koji su ranije snimljeni", rekao je Vladimir Jovanović iz ove produkcije i dodao da terenske priče dolaze iz Vojvodine, Mačve, Podrinja, Šumadije i Braničeva.

A kako je to često moguće na mestu događaja, desi se da "izgube" deo opreme.

"Jednom prilikom je tokom snimanja izjave koza pojela kabl od bubice", kaže i dodaje da su u potrazi za novinarima saradnicima.

Farma (kanal emisija Farma), 19.800 pratilaca

Emisija "Farma" postoji od 2001. godine, broji osam članova "posade" uz uredničku politiku koja je daleko od zvučnog rijaliti šoua. Emituje se na preko 60 lokalnih i regionlanih TV stanica, pa čak i u BiH i u Crnoj Gori. Obrađuje mahom teme koje se bave pitanjem "gde su novci u poljoprivredi", odnosno šta je potrebno promeniti u proizvodnji da bi ona bila isplativa. U tom smislu, njen autor Svetlana Petković, ističe da se na poljoprivredu gleda kao na socijalnu umesto kao ekonomsku kategoriju.

"Među praćenijim su nam prilozi o inovacijama, ali najgledanije su teme o stočarstvu", kaže Petkovićeva. 

U potrazi za pričama obilaze celu Srbiju i neretko znaju da se zadrže na terenu i po tri dana. Posle snimljenog, "pišu" i montiraju priloge.

"Veliki deo ekipe su novinari, a trudili smo se da odredimo zaduženja, međutim, ispostavilo se da novinari bolje snime jer prate priču. Znaju i da podignu dron i u montaži da se snađu", ispričala nam je sagovornica koja sama po struci diplomirani novinar.

Otkos (kanal Poljoprivredna emisija Otkos), 6.900 pratilaca

"Otkos" Slaviše Dabižljevića emituje se već pune 23. godine svake subote od 20h na Novosadskoj televiziji. 

"To je jedina emisija koja ide uživo u Srbiji sa uključenjima gledalaca", istakao nam je odmah na početku Dabižljević.

Na početku svake epizode ističe se stanje useva, cene, aktuelnosti, a uvek se nađe i savet stručnjaka. Prati se agroekonomski aspekt, problematika poljoprivrednika. Za našeg sagovornika teren je "broj 1", jer bez toga je sve "džaba".

"Što se tiče sledeće sezone, ja pratim aktuelnosti i uvek sarađujem sa srpskom naukom, i to da ne budu samo salonski profesori već oni koji imaju praktičan deo, oglede koji su 'prošetali svetom' i doprineli razvoju srpskog agrara. Zatim, važna nam je reč zemljoradnika", kaže i dodaje da poljoprivrednike deli na uspešne i neuspešne, a ne na male i velike.

Znanje imanje (kanal RTS Znanje Imanje - Zvanični Kanal), 5.300 pratilaca

Još jedna emisija vrlo duge tradicije "Znanje imanje" prikazuje se od više od pola veka, svake nedelje od 11h na prvom programu RTS-a. Prvi urednik voditelj je bila Kosara Balabanović, a njenim tragom nastavio je pomenuti Zaharije Trnačević. Danas, "misiju" nastavljaju Dragana Popov kao urednik, magistar ekonomije Ljiljana M. Petrović i supervizorka Jugoslava Đurica.

"Teme su pre svega u skladu sa proizvodnim ciklusima. Trudimo se da kao redakcija budemo proaktivni i da pokrećemo teme poput očuvanja zemljišta, eko i bioproizvodnje ali i uvođenja digitalizacije u poljoprivredi i praćenje savremenih trendova", kaže Popov i dodaje da nas čeka "vruća jesen" sa pričama od Subotice do Vranja. Snimaju, kaže, četiri dana u sedmici, ostatak vremena montiraju.

"Biće govora o subvencionisanju plavog dizela i kredita, domaćini u tom periodu podvlače crtu ovogodišnje setve pa ćemo se baviti pitanjima isplativosti i rentabilnosti neke buduće proizvodnje. U šta ulagati, a šta promeniti? Odgovaramo na pitanje: koliko će nas koštati setva pšenice. Uvek su nam intresantne inovacije kako energetske tako i ekonomske nezavisnosti. Pratićemo rad popisivača na terenu koji nas očekuje u oktobru", najavljuje naša sagovornica.

Poseban kuriozitet "Znanja imanja" je doktor poljoprivrede Luka Radoja koji je, pored dve volonterke, stalni saradnik i zaštitno lice emisije. Iako ima ima 85 godina i dalje deli savete i ide na terene.

Agro Dan (kanal Agro DAN), 4.400 pratilaca

Produkcijska kuća FrontMedija PRO već trinaestu godinu proizvodi emisiju "AgroDan" koja se emituje na teritoriji cele Srbije i regiona - Hrvatske i BiH (Republika Srpska). Gleda se na preko 80 televizijskih stanica što regionalnih, lokalnih, što kablovskih, kao i na 50 radijskih lokalnih i regionalnih radijskih emitera.

"Trudimo se da iz svih delova Srbije dolaze vesti i prilozi i manje više uspevamo u tome jer imamo dopisne redakcije koje redovno šalju vesti i priloge sa terena. Jedna epizoda kreće u realizaciju u 9h, a na serveru i društvenim mrežama je oko 18h. Samo uredništvo se radi oko šest sati, pojašnjavaju", kaže Bojan Janković iz ove produkcijske kuće.

U 20 minuta ova emisija pokrije dnevno priče iz svih grana poljoprivrede, dostupnih izvora finansiranja, saveta stručnjaka, života u ruralnim područijima, etno i eko turizma.

Naše selo (kanal Sonja Cvetković), 2.300 pratilaca

Autor emisije "Naše selo" koja postoji od 2009. godine Sonja Cvetković koja donosi najsvežije prikaze iz srpskog agrara - najviše raškog okruga, ali neretko i van granica. Sonja je saradnik na nekoliko poljoprivrednih emisija na TV Prvoj, B92 i AgroTV-u, ali i na Agroklubu.

"Prethodnu sezonu je obeležila nestabilnost, nezadovoljstvo ljudi, jer posle ovih poplava i grada, ljudi se jednostavno neće oporaviti. Bojim se da su stočari u najtežoj situaciji, jer oni koji proizvode hranu za stoku su presejavali nakon poplava, a to što je niklo, utukao je grad", objašnjava Cvetkovićeva koja svojim temama prilazi sa stručnog analitičkog aspekta, a autorsku emisiju sama uzima izjave od sagovornika, snima i montira.

"Mislim da većina nije svesna koliko će hrana i voda i resursi biti važni, a koje treba da sačuvamo. Treba podići svest građana i kupovati od naših baka i deka sa pijace i poznatih ljudi, a tek onda marketa, te poštovati seljaka koji hrani nas."

Brazde (kanal Poljoprivreda RTV), 1.200 pratilaca

Emisija koja postoji skoro pet decenija - "Brazde" emituju se naizmenično sa "Agromozaikom", svake druge nedelje na prvom programu RTV-a od 10 časova. Urednica programa za poljoprivredu Mirela Mitrić zajedno sa kolegama Goranom Erorom i Aleksandrom Bundalo vodi ovu emisiju koja se prikazuje bez prekida tokom godine. Poput "Otkosa" i ovo je emisija koja se emituje uživo sa relevantnim sagovornicima, a terenski novinari i dopisništva donose najzanimljivije emisije iz Vojvodine, ali i šire.

"Naši gledaoci najviše vole i navikli su da dobiju dobar savet stručnjaka. To su teme agronomskog i ekonomskog aspekta. Takođe, vole da vide i neku zanimljivost sa međunarodne agrarne scene i drugo kroz reportaže informativno-dokumentarnog žanra, specifične forme, koja može da se gleda i za 15 i 50 godina", navodi Mitrićeva.

Na samom terenu najveća anegdota su sami poljoprivrednci, koji pored toga što su dobri proizvođači, puni su i humora.

"U Sremu ima najviše duhovitih domaćina, pa tako nam je jedan predstavio svoje krave koje su 'već ušle u Evropsku uniju i znaju da se ponašaju po evropskom kodeksu', a drugi nas je uveo u svinjac u kom smo zatekli cveće i uključenu muziku kako bi svojim životinjama obezbedio lep ambijent za život", prepričava naša sagovornica i dodaje da preferiraju tokom tri snimajuća dana u nedelji taj neposredan odnos sa sagovornicima, gde često imaju priliku da se nasmeju i oraspolože sa proizvođačima.

"To je lepa strana ove profesije."

Agrojug (kanal Agro Jug), 1.100 pratilaca

"Agrojug" postoji devet godina i emituje se na više od 60 lokalnih i regionalnih televizija. Poput Agrodana to je dnevna emisija kombinovanog koncepta. Međutim, iako obilaze celu državu, kako samo ime nagoveštava, više se bavi temama iz Južne Srbije. Njen tvorac Jovan Jovanović istakao nam je da su se prošle sezone "okitili" raznim nagradama i priznanjima za rad njihove produkcije. Aktuelnosti dolaze sa terena, a njihove gledaoce najviše zanimaju dobri primeri. Međutim, na tome se ne misle zaustaviti.

"U planu je podkast, te se sada priprema studio. To jeste budućnost, a videćemo kako ćemo se mi uklopiti u to. Inače naša produkcija proizvodi pored Agrojuga ima i emisiju o ruralnom turizmu "Naša sela", a krećemo i sa "Gastrojugom"", najavljuje Jovanović.

Na pitanje, kako vidi evoluciju televizijskog novinarstva, dao nam je zanimljiv pogled na stvari.

"Pored društvenih mreža, televizija je u jednoj fazi oseke, sigurno je da je mnogo teže, a nama je još teže jer smo na Jugu Srbije u Nišu. Poljoprivredne službe što su severnije - više rade, što su južnije - manje rade. Nisam geoderminista, ali odgovorno tvrdim da je to tako."

Seznacionalističko, propagandističko ili samo neudruženo

Pitali smo naše sagovornike i kako vide poljoprivredno novinarstvo u Srbiji. Dobili smo različite odgovore, ali ne naročito pozitivne. Dok Uroš Davidović smatra da polako nestaje i opada, jer je sve manje publike - poljoprivrednika, Dejan Jovanović ističe da je televizijsko novinarstvo u sferi poljoprivrede senzacionalističko i nažalost, kaže, mnoge kolege nisu uspele da odole tom pristupu, "a to u suštini nema posebne efekte na samu poljoprivredu". Sa njim se slaže i Miroslav Popović, te dodaje da je malo onih koji rade studijski.

U čemu je "fora" donekle objašnjava Sonja Cvetković.

"Bojim se da nas agrarne novinare ne shvataju sa velikim značajem, počevši od opšteg građanstva. Nema nas na naslovnicama, nema velikog broja pregleda, a mi smo ti koji objavljujemo životne priče običnih ljudi, realističke, a javnost je željna bombastičnih naslova", kaže Cvetkovićeva.

Prilično kritičan bio je Dabižljević, koji ocenjuje da je agrarno novinarstvo propagandističko, lišeno analitičnosti. "Ali, vreme je tako da i razumem kolege, jer čovek mora da egzistira. Problem je i autocenzura", zaključuje autor "Otkosa".

Jovanović iz Agrojuga agrarno novinarstvo opisuje kao veoma podeljeno i neudruženo, te najavljuje i osnivanje novog Udruženje, čiji su oni inicijatori. Za razliku od njega, Petkovićeva iz Farme vidi da je veliki problem u neobrazovanim novinarima, "jer čovek mora mnogo da čita i saznaje", da bi bio dobar u ovom poslu. "Mnogo je televizija i novinara, a malo onih koji su školovani za svoj posao", kaže.

Na kraju, Mirela Mitrić ističe da je među mlađim kolegama agrarno novinarstvo "prilično nepopularno", te zaključuje da treba raditi na podmlađivanju kadra.

"To je sektor koji jeste zahtevan, ali i mnogo pruža", navodi urednica Brazdi.

Ovaj spisak najpraćenijih emisija nije konačan, jer ima još kolega koji vredno rade i proizvode materijale za naše poljoprivrednike. Vredni istaknuti i da pojedine poljoprivredne emisije nemaju svoj YouTube kanal, a prate se na televizijama nacionalne, regionalne i lokalne frekvencije.

Koju emisiju vi najradije pratite, odgovorite u našoj anketi, a zašto recite u komentaru ispod teksta!