• Ekološki dug
  • 02.08.2018. 16:30

Srbija 30. jula ušla u ekološki dug

Za trenutne potrebe čovečanstva bila bi nam potrebna 1,7 planeta kako bismo imali dovoljno prirodnih resursa za podršku ljudskim aktivnostima!

Foto: Pixabay/Myriams-Fotos
  • 250
  • 12
  • 0

Svet je juče, 1. avgusta,  ušao u ekološki dug, kako je već najavio Global Footprint Network (GFN). Dan ekološkog duga je onaj dan kada potreba čovečanstva za prirodom nadmašuje ono što zemljini ekosistemi mogu u 2018. godini da obnove, piše WWF Adria.  Taj dan, koji se ove godine obeležava najranije otkako se vrše merenja (1997. godine bio je potkraj septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse.

Srbija na boljoj poziciji od ostalih zemalja bivše Jugoslavije

Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva bila bi nam potrebna 1,7 planeta kako bismo imali dovoljno prirodnih resursa za podršku ljudskim aktivnostima.

"Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno! Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo sa računa bolje budućnosti svoje dece", ističe Deni Porej, direktor WWF Adrije. Prema WWF-ovom Izveštaju o stanju planete, sve zemlje u našem regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da njima udovolji (biokapacitet). 

Prema tim podacima, Slovenija predvodi naš region sa najvećim ekološkim otiskom i prva ulazi u ekološki dug 12. maja. Slede je Hrvatska (19. juna), Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula) i Srbija (30. jula), kaže Porej, dodajući da najkasnije u dug ulazi Albanija, 14. oktobra.

Naše potrebe prelaze mogućnosti planeta 

Ekološki dug moguć je samo ograničeno vreme, pre nego što se prirodna osnovica za ljudski opsatanak počne degradirati i eventualno u potpunosti uništiti. Budući da naše potrebe sve više prelaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju preduzeti kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomogli u postizanju održivog razvoja.
 
Razdoblje od sada do 2020. godine moramo iskoristiti kako bismo definisali ključne obaveze i akcije kojima možemo preokrenuti trend gubitka prirode do 2030. godine i pomoći u osiguranju zdravlja i dobrobiti ljudi i naše planete. Ideje kako da promenite svoj otisak možete potražiti na ovom linku.

Treba napomenuti i da je službeni hashtag kampanje na društvenim mrežama: #movethedate
 


Tagovi

Ekološki dug #movethedate Global Footprint Network Deni Porej WWF Adria Ekološki otisak


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.