Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • radni nadnaslov
  • 01.03.2023. 12:00

Srbija ima robote u poljoprivredi: Cenovno su dostupni?

Koliko je robotizacija moguća kod nas s obzirom da su nam traktori u proseku stari skoro tri decenije i da su stari "Rusi" i "Fergusoni" neizostavni deo svakog manjeg domaćinstva?

Foto: Nikola Lukičić
  • 1.006
  • 215
  • 0

Da li ćemo kroz narednih nekoliko godina kao Metju Mekonahi u filmu "Interstelar", sa navođenim kombajnima ubirati plodove naše zemlje ili je to daleka budućnost za Srbiju? Koliko je robotizacija moguća kod nas s obzirom da su nam traktori u proseku stari skoro tri decenije i da su stari "Rusi" i "Fergusoni" neizostavni deo svakog manjeg domaćinstva?

Robotizacija je i tema poslednje knjige "Smrt transhumanizmu, sloboda narodu" voditelja i pisca Krešimira Mišaka koji je za Agroklub rekao da mu se skroz logičnim čini da će robotizacija poljoprivrede za početak napraviti u još većoj meri ono što je napravila katastrofalna takozvana "zelena revolucija" 1970-tih, kada se prešlo na veliku mehanizaciju.

"Šta se tada dogodilo? Dok je ruka berača neke kulture mogla ubrati plod i usred korova, velike mašine to nisu mogle, pa se moralo ukloniti te takozvane 'štetočine', koji su usput rahlile i hranile zemlju. Zbog manjka nutrijenata biljke su postale izloženije štetočinama koje se sad takođe trebalo ubijati, što se i radilo raznim hemijama. Time se i rod trovao. Eolska erozija počela je odnositi hranljivo tlo, dakle vetrovi su oduvali zemljište jer ga nije imalo šta držati na okupu", kaže Mišak i dodaje da ako je poznato da bolje rastu one biljke na koje se obraća pažnja, možemo se pitati koliko uopšte pažnje mogu tim bićima pružiti roboti.

Može da parira voćarskim traktorima?

Kao što iza svakog velikog pronalska i ideje stoji neka muka ili problem, tako je i tvorcu Soter-rovera "Spasoje" Nikoli Lukičiću ova ideja pala na pamet nakon tri prevrtnja traktorom na svom zasadu lavande. Prvi prototip Spasoja nastao je pre nekoliko godina i nije radio onako kako je očekivao, ali je to bila dobra podloga za ono šta je kasnije usledilo. Od tada se mašina konstantno razvija i evoluira.

"Prskanje i košenje su nam prioriteti, to su najrizičnije radnje, stoga su nam ciljane grupe vinogradari i voćari. Krenuli smo praviti robote sa šest konjskih snaga, da bi preko 13, pa 16, sada došli do mašine od 25 konja. To je elektro-hibrid, benzinac koji pravi struju za elektropogon, a ujedno pogoni i alat preko kardana", kaže naš sagovornik i dodaje da je kačenje u tri tačke, redovno kao i na klasičnom traktoru, pa zato i može da koristi standardne priključne mašine.

Kao na standardnom traktoru, kačenje je u tri tačke

Kompaniji Coming iz Niša je plan da naprave jednog robota koji će moći da "pokrije" što više operacija, od procesa sadnje, prskanja, navodnjavanja, pa do branja i pakovanja, stoga se i rodila ideja za Agar-a. Cilj im je da obezbede sistem integratorima jednu dobru platformu koja će moći dalje da se razvija, jer je sam proces razvoja skup.

"Trenutno se time bavimo, ali i posedujemo robotsku ruku za branje jabuka. Ona može da se isprogramira, da se razvije veštačka inteligencija koja će da prepozna voće kao što je jabuka, kruška ili slično, a u procesu smo izrade i robota koji će moći da bere i meko voće, kao što su maline i jagode", kaže vodeći inženjer razvoja ove firme Nikola Velčev.

Roboti u ratarstvu nisu mogući?

Kako kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Lazar Savin, zbog električne energije, zbog ograničenosti baterija, to će biti samo male mašine. Neće biti roboti za ratarsku proizvodnju već oni koji se koriste za recimo voćarstvo, vinogradarstvo, roboti na solarne baterije za proizvodnju pirinča i u sličnim proizvodnjama gde je veliki prinos po hektaru. Oni će, kaže, služiti uglavnom za prskanje, ili kao što su Francuzi napravili za obradu zemljišta rotacionim organima u vinogradima. Proizvodnja je ograničena težinom baterija, kapacitetima i tako dalje.

"Mogu se i u ratarstvu videti traktori bez kabine i rukovaoca. I oni su u neku ruku roboti, ali je problem električna energija. Na sajmu u Hanoveru sam video u ponudi tri različita rešenja. 'John Deere' je napravio električni traktor koji je imao bateriju umesto tega, a pored njih je 'New Holland' predstavio standardan traktor koji je ispod poklopca G motora imao baterije, međutim traktoru u ratarstvu treba puno snage za obradu zemljišta", kaže Savin i navodi treće rešenje u vidu traktora bez kabine, koji bi se napajao preko kabla dužine 1.800 metara i koji ima napred veliki namotaj. Ali, kako profesor kaže, kako bi u slučaju kiše odmotavao i namotavao tako blatnjav kabl?

Kako izgleda "Spasoje"?

Redukovani su elektromotori, rasterećeni su jer ih ima četiri i svaki pogoni poseban točak. Ima "ziro trk", kreće se kao tenk, jer je moguće u mestu da se okrene oko svoje ose. Robot je dosta precizan, a pored toga može da povuče i do 800 kilograma tereta na ravnom terenu. Uz brdo, do 25 stepeni nagiba, može da tretira i sa 200 do 250 litara vode.

Osnovna oprema je videolink, kamera koja se okreće za 360 stepeni i do 10 kilometara udaljenosti može u HD-u da šalje snimak na daljinskom upravljaču. To je osnovna opcija, a postoji i dodatak da se ugradi GPS navigacija da praktično jednom prođete peške, a već sledeći put ona sama prati istu tu putanju bez bilo kakvog inputa operatera.

"Programibilne su tačke na toj mapi, na kojoj napravite misiju. Možete na svakoj tački posebno da programirate da u tom momentu isključi kardan. Recimo, ako prskate, da se prskalica isključi kada izađe iz reda, a isto tako kada uđe u sledeći, da se tek tada uključi", kaže Lukičić i dodaje da bi se tako optimizovala i potrošnja vode, ali i hemije.

Može da povuče 800 kilograma tereta

Mašina je lagana, ima svega 200 kilograma, što je jako bitno jer ima manje uticaja na eroziju tla, manje je gaženje zemljišta. Zbog male težine, mora da postoji kontrateg zbog priključne mašine i tu su primenili sistem klackalice, gde su sa jedne strane klackalice, Honda, alternator i reduktor koji "plivaju" kontra u odnosu na alat koji mora da prati teren. Ta klackalica je jedna vrsta fiksne veze, ali ona cela "pliva" u odnosu na donju šasiju koja je kao skejtbord. Donja šasija je rasterećena jer se teme klatna nalazi otprilike na sredini, pa je u savršenom balansu na svim nagibima.

"Trudili smo se da koristimo što više komponenti sa domaćeg tržišta, da mehanički bude apsolutno pojednostavljen, da ima što manje pokretnih delova i da poljoprivrednik, koji je imalo vičan sa agrotehnikom, može da ga održava", kaže ovaj inovator.

Jedan Rover može da pokrije do 10 hektara površine, otprilike kao i voćarski traktor, ali ima i prednost što možete na udaljenosti od pet kilometara da sedite u hladu, pod klimom i da obrađujete zemlju. Pored toga je dosta i kompaktan. 

Najveći problem - ubiranje plodova?

Najteža operacija je, kako Velčev kaže, upravljanje robotskom rukom, jer je prvo potrebno da razvijete veštačku inteligenciju koja će morati da prepozna voće, odnosno da li je ono zrelo ili ne, pa da na osnovu toga navedete ruku da ubere taj plod. Pored toga rade na razvoju autonomnog kretanja uz pomoć radara i ultrazvučnog senzora, da se autonomno izabere željena lokacija na koju bi potom robot išao. Dakle, ne uz pomoć GPS-a, kog su ranije razvili, koji je pratio zadate tačke.

Radi se na autonomnosti kretanja (Foto: Nikola Velčev)

"Imamo stereokameru koja prepoznaje objekte, a razvili smo neuronske mreže za veštačku inteligenciju koja će da vrši prepoznavanje voća. Trenutno smo na to ograničeni, pa kada to razvijemo, idemo dalje", kaže Velčev.

Profesor Savin navodi da u Italiji postoje roboti dronovi koji rade na struju i beru jabuke. Navodi i primer Turske, koja ima 125.000 staklenika većih od pet hektara, gde su razvili one za ubiranje paradajza. Branje, detekcija bolesti, prskanje, lakša obrada zemljišta - u tome se očekuje njihova primena.

Jedan primerak robota sa sajma u Bolonji (Foto: Lazar Savin)

Po Mišaku, svaka industrijalizacija hrane je srušila njen kvalitet, njene nutritivne vrednosti, ali i neke druge, teže merljive. Zbog toga, nema razloga za sumnju da će robotizacija to da napravi još i više. Pretpostavlja i kako će se ići prema unifikaciji hrane, dakle da se proizvodi što manje tipova sa što manje raznolikosti, jer tako roboti mogu ekonomičnije da rade. 

Naredni korak?

Sledeći korak za Spasoja je, kako Lukičić kaže, testiranje svih priključaka za kategoriju jedan traktore, ali i da poboljšaju softverski deo, da naprave aplikaciju, pojednostave korišćenje autopilota, da ljudima bude olakšano kreiranje "misija" za autonomno kretanje. Ideja je i da pored proizvodnje budu prisutni i sa uslugom, da razviju flotu robota kojim bi uslužno obrađivali zemlju.

"Od maja krećemo u serijsku proizvodnju, već imamo neke naše "early adoptere" koji su spremni da nam malo pomognu i da daju svoj input, ali u biti mašina je mehanički zdrava i pouzdama, a i uzorci sa terena koje imamo su ohrabrujući", kaže Lukičić i dodaje da je plan da se u Karlovcima napravi i proizvodni pogon gde je interesna sfera, jer tamo ima puno vinogradara i voćara.

Izlazak na strano tržište? 

Da takva ideja postoji, potvrdio je i Lukičić, međutim on kaže da bi voleo da se prvo progura na domaćem jer oni na celu tu priču romantično gledaju, i cilj im je da domaćim poljoprivrednicima pomognu, kao i mladima koji razmišljaju da se vrate na selo.

"Kada budemo imali dobar uzorak od nekih godinu dana na domaćem tržištu, tada ćemo razmišljati o izlazu na strano. Predali smo i neki patent, tako da imamo i dosta inovativnih rešenja na tom robotu", završava ovaj inovator i dodaje da će cena robota biti u nivou voćarskog traktora Solisa, i da bi ona trebala iznositi maksimalno od 12 do 15 hiljada evra.

Tim kompanije Coming iz Niša sa svojim izumom (Foto: Nikola Velčev)

Robot Agar je već u preprodaji, a plan je da do septembra ove godine isporuče i prve primerke zainteresovanim kupcima. U početku će, prema rečima Velčeva, cena biti visoka, ali je plan da se prođu sve neophodne sertifikacije i da se nađe na listi subvencionisane opreme u Srbiji, kako bi mala gazdinstva mogla sebi da priušte.

"Svesni smo da će u početku biti skupi, ali i sve komponente su trenutno dosta skupe. Cenu formiramo u skladu sa konkurencijom, jer konkurentni roboti ovakvih karakteristika koštaju preko 120.000 evra, a naša osnovna cena će biti 60-65 hiljada s tim što planiramo da za godinu-dve ulaskom u serijsku proizvodnju cenu spustimo za najmanje duplo", kaže inženjer iz Cominga i dodaje da će koristiti sve domaće komponente koje mogu kod nas da se proizvedu, međutim, lasere, senzore i elemente koje niko ne proizvodi, moraće nabavljati od nekih svetskih firmi.

Cena će biti od 60 do 65 hiljada evra

"Idemo i na sajam u Hanoveru i pokušaćemo tamo da plasiramo robota, da pronađemo kupce koji bi bili zainteresovani za tako nešto. Stupili smo u kontakt sa Holandskom ambasadom, imali smo sastanak i sa Špancima, tako da tržište postoji, pogotovo poljoprivrednih robota jer je ono na vrlo niskom nivou", dodaje Velčev.


Foto prilog


Tagovi

Roboti u poljoprivredi Nikola Lukičić Nikola Velčev Krešimir Mišak Spasoje Soter-rover Agar Lazar Savin


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva