Srećan Svetski dan slobode medija svima koji slave

Svetski dan slobode medija obeležava se danas, 3. maja, već 30 godina. Svrha mu je da podseti vlade svih zemalja sveta na važnost slobode traženja, davanja i primanja informacija, kao i da one u svom radu moraju biti posvećene i otvorene za propitivanje i kritiku novinarki i novinara. 

Oči i uši na terenu 

Savet Evropske unije je u svom saopštenju podestio kako se ove godine izbori održavaju u više od 60 zemalja celog sveta i da je rad novinara važniji nego ikada pre.

"Kao naše oči i uši na terenu, novinari moraju biti zaštićeni uvek i svugde", poručuju, dodajući da EU oštro osuđuje sve oblike nasilja nad novinarima zbog njihovog rada, uključujući pretnje, bez obzira na to primenjuju li ga državni organi, organizovane grupe ili pojedinci. 

Naglašavaju kako se nezavisni mediji globalno suočavaju sa raznim egzistencijalnim pretnjama.

"Danas, više nego ikad, moramo preduzeti odlučne mere kako bismo osigurali da mediji mogu delovati u održivim političkim, ekononomskim i pravnim uslovima", ističu, zaključivši kako je EU u tu svrhu unutar svojih granica preduzeo važan korak donošenjem Evropskog akta o slobodi medija kojim žele da povećaju uredničku slobodu, zaštite novinarske izvore i povećaju transparentnost vlasništva nad medijima u EU-u.

Ubijena 44 novinara koja su izveštavala o okolini

Ovogodišnja tema, "Štampa za planetu: Novinarstvo u suočavanju sa ekološkom krizom", treba da naglasi ključnu ulogu novinarstva i slobode izražavanja u komuniciranju gorućih ekoloških izazova naše planete, stoji u saopštenju UNESCO-a.

Ipak, poražavajuća je činjenica da je sve više nasilja i zastrašivanja upravo onih koji izveštavaju o okolini i klimatskim promenama. Dakle, u poslednjih 15 godina je 749 novinara ili medija koji su pisali o ovim temama bilo meta fizičkog nasilja, privođenja i hapšenja, internet uznemiravnaja, a ubijeno je najmanje 44 onih koji su istraživali pitanja okoline.

U tom periodu su porasle i dezinformacije na internetu zbog čega je važna još jača podrška onima koji informišu o činjenicama temeljenima na nauci.

Osim fizičkih napada, trećina ispitanih novinara rekla je da su bili cenzurisani, a gotovo polovina (45 odsto) su podlegli autocenzuri izveštavajući o okolini, zbog straha od napada, razotkrivanja izvora ili jer su bili svesni da su njihove priče u sukobu sa interesima onih koji učestvuju u temi. 

Iako u Srbiji postoji kvalitetno novinarstvo, nagrađivano za istraživanja kriminala i korupcije, ono je zarobljeno između širenja lažnih vesti i propagande. Uprkos čvrstom pravnom okviru, novinari su izloženi političkim pritiscima, a zločini počinjeni protiv njih ostaju nekažnjeni, upozoravaju Reporteri bez granica (RSF) u svom godišnjem izveštaju o slobodi medija u svetu. Srbija je prema njihovom Indeksu slobode medija pala s 91. na 98. mesto. 

"Bez pouzdanih naučnih informacija o trenutnoj ekološkoj krizi, ne možemo se nadati da ćemo je prevazići. Pa ipak, novinari na koje se oslanjamo da istražuju ovu temu i osiguravaju dostupnost informacija suočavaju se s neprihvatljivo visokim rizicima, a dezinformacije povezane sa klimom raširene su na društvenim mrežama", upozorila je glavna direktorka UNESCO-a, Odri Azulej poručivši da na Svetski dan slobode medija moramo potvrditi svoju predanost obrani slobode izražavanja i zaštiti novinara širom sveta.

I za kraj, razmislimo o poruci Bendžamina Frenklina, jednog od utemeljivača Sjedinjenih Američkih Država čije su reči danas i u ovom delu sveta više nego aktuelne: "Ko god želi da sruši slobodu nacije mora početi sa pokoravanjem slobode govora".