Srpsko selo: Kako da zaustavimo nestajanje?

Nedavno je Centar za agrarnu istoriju Univerziteta u Novom Sadu, na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, organizovao je dvodnevni naučni skup "Teorija i praksa agrara u istorijskoj perspektivi". Uz mnoge umne glave, među kojima je bio akademik prof. dr Dragan Škorić, glumac i filmski reditelj Radoš Bajić održao je nadahnutu besedu o propadanju srpskog sela. Bila je to prilika za razgovor sa ovim izuzetnim umetnikom.

Član Odbora za selo SANU

Akademik Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti često u svojim nastupima kaže da je Odbor za selo SANU jedan od najagilnijih: po svom radu, projektima, inicijativama. Vi ste član tog odbora. Kakva su Vaša zaduženja?

Pre svega da kažem kako sam primio informaciju o imenovanju. To je bilo pre 6-7 godina. Bez ikakve najava, na moj mail je stigla odluka i rešenje o postavljenju u članstvo tog tela. U to vreme su bile popularne skrivene kamere pa sam pomislio da je reč o šali. Uvek ima onih koji osporavaju moj rad i pomislio sam da je to njihovo maslo. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Elem, u Odboru za selo nas ima dvadesetak, 6-7 akademika, tu su naučnici, profesori univerziteta itd. Zadužen sam za pitanja, kulture kao jednog od aspekta života na selu. Imam, u izvesnom smislu, operativna zaduženja. Aktivan sam u komunikaciji sa medijima, da pomognem da aktivnosti Odbora izađu izvan zidina Akademije. Jer, po statistici, srpski narod je u 75% seljački narod. Koji je u prvom drugom ili trećem kolenu potekao sa sela.

Svaka druga kuća je prazna

Svesni smo katatstrofalnih demografskih podataka kada je reč o stanovništvu na selu. Kako te trendove ublažiti, ako ne možemo da ih zaustavimo?

Dugo vremena je u kritičnim godinama na selu važila jedna pouka za mlade: "Idi u grad, lupaj džezve, nemoj zemlju da prevrćeš". Od te odgovornosti ne mogu pobeći političari koji poslednjih 100 godina upravljaju našim životima. To nam je došlo glave. Da bi se to ispravilo potrebno je veoma mnogo vremena, napora, pameti, rada i na kraju novca kako bi se vratili na pravi put.

Radoš Bajić