Otkup jeste poskupeo, ali ne toliko za drastično povećanje cena na rafovima trgovačkih lanaca. Iz uduženja potrošača navode da je to ciklična priprema trgovaca za jesenja poskupljenja što je kod nas postalo trend.
Poslednjih dana poskupelo je svinjsko meso, piletina, pa se u "spirali poskupljenja" kako kod nas to biva očekuje i skok govedine, jaja i ostalih životinjskih proizvoda. Dva su pitanja koja se nameću. Šta je dovelo do povećanja cene mesa i zašto je drastično skočila cena svinjskog mesa u trgovinama iako skok u otkupu nije bio toliko velik?
Otkupna cena svinja je sa dugoročno mizernih 120 din/kg povećana na 180-185 dinara pa čak i u jednom momentu, kratkotrajno na 200. Ubrzo se vratila na 180, pa 175, a među tovljačima se pronose glasine da bi mogla da padne na 165. To su samo glasine, naravno.
Da se prvo podsetimo zašto je otkupna cena dugoročno bila niska. Prema podacima PKS, lane je svinjarstvo imalo 34% udela u našem stočarstvu i rast od gotovo 4%. Vrednost proizvodnje je procenjena na 622 miliona dolara i bila je odmah iza proizvodnje kukuruza. U Privrednoj komori Srbije tvrde da smo imali 3,3 miliona svinja od čega je u tovu bilo 48%. Ukupno je proizvedeno 278.000 tona svinjskog mesa. Otkupnu cenu je "srezao" uvoz od 400.000 živih svinja i svih kategorija mesa u količini od 50.000 tona. To je plaćeno 120 miliona dolara.
Prema tvrdnji Zlatana Đurića i Unije poljoprivrednih proizvođača značajni potresi su se desili na tržištu EU. Zabranjeni su izvozni podsticaji kao i pad subvencija po tovljeniku sa 50 na 20 do 30 evra. Uvoznu cenu "zidaju" i prelevmani koje je produžila Vlada. Spekuliše se da bi klaničari u ovim okonostima uvoznog tovljenika trebalo da plate 240 din/kg i da su se zbog toga odlučili za domaću ponudu. "Večiti" ministar Rasim Ljajić, što je potvrdio i najnovijim reizborom tvrdi: "Kada je reč o svinjskom mesu treba naglasiti da je njegova cena porasla i u regionu i čitavoj Evropi zbog povećane potražnje u Aziji. Međutim, ni to nije opravdanje za nerealno povećanje cena mesa u Srbiji. Očekujem da će se uskoro stvari vratiti u normalu, a ako ne dođe do toga, država ima način da interveniše i spreči enormni rast cena mesa".
Preti intervencijom iz Robnih rezervi, ali ne interveniše. Nominalno, na lageru Robnih rezervi ima 37.000 tovljenih svinja. Ko zna šta bi utvrdio inspekcijski nadzor. Samo da ne bude kao sa Javnim skladištima i žitaricama. Zlatan Đurić, inače tvrdi, da svinjetine u trgovačkim lancima nije smela da poslupi jer je kalkulacija bazirana na otkupnoj ceni od 220-230 dinara. Nije smela, a but je "skočio" za 200 din/kg.
Čim se desio disbalans na tržištu svinjetine, po sistemu spojenih sudova, to je podiglo cenu piletine. Valerija Kovač, iz firme "Agroprodukt Šinković" tvrdi da su proizvođači utovljenu pilad prodavali ispod proizvođačke cene. Otkupljivači su im plaćali 80 din/kg što je 50 dinara ispod proizvođačke cene. Matematički po brojleru od 2,5 kg su gubili po 1 evro. Dakle turnus od 20.000 komada, gubitak od 20.000 evra. Nije ni čudno što su mnogi odustali od te proizvodnje. Valerija Kovač navodi i neke primere samoubistava živinara zbog nagomilanih dugova. Sada je otkupna cena duplirana pa se kilogram u otkupu plaća 155-160 dinara.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kaže da su ova poskupljenja samo "ustaljen" šablon trgovaca pred jesen. Uz svinjetinu i piletinu, tvrdi da druga poskupljenja prolaze gotovo nezapaženo kao npr. jaja. Prema njemu Vlada godinama prelazi preko ovog trenda i ne koristi tržišne mehanizme koji su joj na raspolaganju.
Foto: Bigstockphotos.com;leaf
Tagovi
Autor
