Šta EU kaže o hrani sa nanočesticama i GMO-u?

Evropski parlament je velikom većinom (577 "za", 57 "protiv") srušio predlog regulative o prodaji i upotrebi GMO hrane u EU. Pre dve nedelje takvu preporuku je izglasao njegov Odbor za zaštitu životne sredine, zdravstvo i hranu, a plenarna sednica je tu odluku prihvatila. Evroparlamentarci su Komisiji zamerili lošu pripremu regulative koja bi bila nesprovodiva i izložila države članice tužbama biotehnoloških kompanija.

Države bi morale poštovati trgovinske sporazume

Predlog Komisije daje državama članicama mogućnost zabrane prodaje GMO hrane, ali istovremeno im nalaže da poštuju međunarodne trgovinske sporazume čiji je potpisnik Evropska unija. U praksi je to nemoguće ostvariti, naročito jer nacionalne zabrane neće smeti da se temelje na uticaju GMO hrane na zdravlje i životnu sredinu. Naime, to je u nadležnosti Evropske uprave za bezbednost hrane (EFSA), a u momentu kada je GMO hranu odobrila Komisija, ona već ima EFSA-inu potvrdu da je zdravstveno neškodljiva.

Kod odobrenja svake GMO ili stočne hrane, države članice EU glasaju za ili protiv, ali im je potrebna kvalifikovana većina, što je otprilike 20 država. Od 2003. godine, anti-GMO države nikad nisu uspele da prikupe kvalifikovanu većinu i Komisija u tom slučaju ima pravo da postupi po sopstvenom nahođenju. Svih 58 GMO proizvoda, koliko ih sada ima na tržištu EU, Komisija je odobrila samostalno.

Izglasana regulativa o novoj hrani

Evropski parlament je izglasao i regulativu o takozvanoj novoj hrani koja uređuje stavljanje na tržište prehrambenih proizvoda dobijenih na primer nanotehnologijom ili inovativnim gajenjem. Novi propisi, takođe će urediti uvoz i prodaju egzotične hrane poput insekata i algi. Očekuje se da će ovom regulativom biti podignut nivo zaštite zdravlja potrošača, ali i da će biti uređeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Njom će biti obuhvaćeni svi prehrambeni proizvodi koji nisu bili prisutni na tržištu EU pre 1997. godine.

Bez štetnih posledica najmanje 25 godina

Da bi neka egzotična hrana dobila odobrenje Evropske unije, uvoznik će morati da dokaže da se ona u zemlji iz koje potiče konzumira bez štetnih posledica najmanje 25 godina. Dosada su među državama članicama postojale značajne razlike u sistemu odobrenja novih prehrambenih proizvoda. To je stvaralo probleme poljoprivrednicima i preduzetnicima. Nova regulativa uvodi red i ujednačava procedure da bi bilo olakšano poslovanje i da bi se podsticale inovacije u prehrambenoj industriji.

Nanočestice u hrani

Još jedna tačka oko koje su se lomila koplja su nanočestice, odnosno označavanje hrane proizvedene nanotehnologijom. Trenutno je obvezno na etiketi označiti da hrana sadrži nanočestice ukoliko neki njen sastojak sadrži više od 50 % takvih čestica. Parlament je tražio da se taj prag snizi na 10 %, ali je Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA) kazala da trenutno ne raspolaže tehnologijom kojom bi sprovela takva ispitivanja. U regulativu je stoga ugrađeno odlaganje uvođenja nižeg praga, do trenutka kada EFSA bude mogla to da sprovodi.

A klonirano meso?

Zabrana prodaje kloniranog mesa je takođe trebala da bude ugrađena u regulativu, međutim Evropska komisija i Savet Evrope su to odbili s obrazloženjem da se donosi specijalna Direktiva o kloniranju kojom će biti uvedena ta zabrana.