"Požar“ koji preti od zoonoza treba da se gasi na samom izvoru - adekvatnom brigom za zdravlje životinja kojom osiguravamo budućnost čovečanstva, složili su se predavači na vebinaru koji je organizovala Evropska mreža agrarnih novinara.
Korona virus Covid-19, koji je imao razorno delovanje na čitav svet, ozbiljan je podsetnik na postojanje grupa zaraznih bolesti, zajedničkih ljudima i pojedinim životinjskim vrstama, a koje zovemo zoonoze.
Do sada je poznato njih više od 200, među kojima su, uz aktuelni Covid -19 i SARS, Ebola, Zika, MERS-CoV. Procenjuje se da je oko 60 odsto svih postojećih zaraznih bolesti, prisutnih u ljudskoj populaciji, zoonotske prirode. Većina njih dolazi od divljih životinja, a od njih potiče čak i 75 posto novih zaraznih bolesti ljudi (uključujući ebolu, HIV i grip). Od pet novih, koje se svake godine pojavljuju, tri su animalnog porekla. Iz reda zoonotskih patogena je i 80 odsto agensa, koji potencijalno mogu biti upotrebljeni kao sredstvo u bioterorizmu.
U skladu sa navedenim, postavlja se čitav niz pitanja. Može li borba protiv virusa u veterini da posluži kao korak napred u borbi protiv virusa u medicini? Šta naš sistem zdravstvene zaštite može da nauči od veterinarske virologije? Gde smo pogrešili sa Covidom-19? Mogu li zoonoze da se iskorene? Prete li nam neke nove pandemije? Ko su glavni "vatrogasci" koji mogu da spreče rasplamsavanje bolesti i da smanje rizik od nekih budućih pandemija?
Svoju viziju i stav o ovim, ali i brojnim drugim pitanjima, novinarima iz celog sveta na vebinaru, u organizaciji Evropske mreže agrarnih novinara (ENAJ), a na temu "Zaustavljanje sledeće pandemije: Šta zdravstveni sistem može da nauči od veterinarske virologije?" predstavilo je troje uglednih predavača: Roksana Feler, generalni sekretar AnimalhealthEurope, Hans Nauvink, profesor na Veterinarskom fakultetu Univerziteta Gent i Rens van Dobenburg, predsednik Federacije veterinara Evrope.
Feler je objasnila kako u prevenciji sledeće pandemije može da pomogne One Health koncept - organizacija koja radi na lokalnom, regionalnom, međunarodnom i globalnom nivou, a koja za cilj ima poboljšanje zdravlja i dobrobiti ljudi, životinja, biljaka i sredine. Polazi se od činjenice da su zdravlje čovečanstva kao i životinja međusobno zavisni i povezani sa zdravljem ekosistema, odnosno okruženja u kom živimo.
Pandemija korona virusa podigla je svest o toj povezanosti, ali i o presudnoj ulozi koju preventivne mere mogu da igraju u osiguravanju povratka "normalnog" života.
"Ono što pogađa jednu kariku ovog lanca, na kraju pogađa i ostale. Najmanje 60 procenata bolesti delimo sa životinjama, 72 odsto novih infekcija potiče od divljih. Bolesti nastale u poslednjih 40 godina u velikoj su većini posledica ljudskog narušavanja divljine i demografskih promena“, ističe Feler.
Mišljenja je da novonastale zarazne bolesti poput Ebole, SARS-a, Zika virusa, mogu da budu povezane sa loše regulisanom trgovinom divljim životinjama. Hot spotovi su koncentrisani u tropskim područjima, gde je njihov biodiverzitet velik, a vrši se masovna prenamena zemljišta.
"Prevencija, koja može da spreči pojavu bolesti kod životinja, jedan je od najefikasnijih koraka koji možemo da preduzmemo u očuvanju zdravlja čovečanstva", istakla je Feler.
Sistem javnog zdravstva imao je, smatra Feler, plan i pripremao se da efikasno odgovori na pandemije, ali ta su nastojanja u prvom redu bila fokusirana na zdravlje čoveka te na klinički odgovor, umesto na prevenciju.
"Kroz istoriju su briga za zdravlje ljudi, životinja, biljaka kao i životne sredine, funkcionisali odvojeno jedno od drugog. To je stvorilo prepreke u razmeni informacija, finansiranju, ciljevima, alatima, prioritetima i procesima pa je doprinelo neuspehu u predviđanju, prevenciji i odgovoru na pandemiju sa kojom smo se sada suočili. Upravo nam je ovo prilika da reorijentišemo sistem, kako bi bio bolje pripremljen za sledeći izazov sa kojim ćemo se neizbežno susresti", naglašava Feler.
Podseća da su se, tokom pandemije, WHO, OIE, FAO i UNEP složili da je važno da rade zajedno i da se približe konceptu One Health. U proleće ove godine 25 vlada i WHO, pozvali su na međunarodni ugovor o pripravnosti za pandemiju te će u novembru WHO biti domaćin sastanka na kom će taj ugovor da se razmotri.
"Treba da se izgradi efikasna saradnja između dva zdravstvena sistema - onog koji se bavi zdravljem i ljudi i životinja. U cilju boljeg otkrivanja bolesti, koje predstavljaju pretnju, treba da se poboljša nadzor, ojačaju kapaciteti laboratorijske dijagnostike novih patogena, poboljša sistem upravljanja kod pojave bolesti, ali i pojača pripravnost za epidemiju i kapacitete za brz odgovor na pojavu zoonoza", ističe generalni sekretar AnimalhealthEurope.
Prema mišljenju brojnih stručnjaka, kako bi se smanjio rizik od buduće pandemije, sveetski lideri trebalo bi da podstiču postepeno odstupanje od sistema intenzivnog uzgoja stoke, kojim se živina, svinje ili goveda drže u zatvorenom prostoru, u strogo kontrolisanim uslovima. Takav, industrijski uzgoj, uzrokovao je pojavu mnogih novih zaraznih bolesti te povećao rizik od pandemija, upozoravaju stručnjaci, dodajući da je Covid-19 alarm za buđenje.
"Istina je da su oduvek postojali i postoje virusi koji preskaču na jedinke različitih vrsta, ali ti su "preskoci", na sreću, izuzetno retki. Kada ipak virus dođe na novog domaćina, to može da dovede do agresivnog ishoda, ali ipak ne uvek", tvrdi Hans Nauvink.
Dodaje kako većina tih virusa, čije su glavne žrtve ljudi i domaće životinje, potiče od divljih, jer se, zbog sve češćih i masovnijih odlazaka u prirodu, kontakt sa divljim, s vremenom znatno povećao. Sa povećanjem naše populacije kao i broja stoke koja se uzgaja na farmama, povećava se i rizik od prelaska virusa sa vrste na vrstu.
"Da li će virusi da se šire sa životinja na ljude - hoće! Ali, koji tačno, od kojih životinja i kada će da se dogodi njihov prelazak na čoveka - pitanja su na koja niko ne zna odgovor. Važno je, stoga, pripremiti i ljude, ali i domaću stoku, za scenario izbijanja katastrofalnih bolesti koje dolaze od izvora u divljini", poručuje Nauvink.
Kao dobar primer navodi savremene farme na koje, kako bi se isključilo unošenje virusa - nema slobodnog pristupa, pri ulasku je obavezna dezinfekcija, a na nekima čak postoje i tuševi.
U veterinarskoj medicini utvrđivanje etiologije zaraznih bolesti i rezistencije, odnosno otpornosti bakterija na antibiotike, vrlo je važno. Velika se pažnja posvećuje i tome da se obolele životinje tretiraju adekvatnim antibioticima. Međutim, Nauvink smatra da se, za razliku od dobre prakse u veterini, u ljudskoj medicini utvrđivanju uzroka zaraznih bolesti i određivanju rezistencije bakterija na antibiotike ne posvećuje tolika pažnja. Mišljenja je da se olako uspostavljaju dijagnoze te propisuju lekovi, a ističe i kako nema bitnijih promena u sistemu prevencije pa se primenjuju uglavnom fiksni programi vakcinisanja.
Podseća kako su upravo vakcinacijom i/ili ostalim merama, kod životinja u Evropi uspešno iskorenjeni brojni virusi, među kojima je virus goveđe kuge, kuga malih preživara (peste des petits ruminants PPR), svinjska kolera, slinavka i šap, virus Aujeszkyjeve bolesti (gE vkacina sa negativnim markerom), goveđi virusni proliv, besnilo. Među onima koji su ili će biti uspešno iskorenjeni u našoj populaciji u Evropi, upotrebom vakcina i/ili drugih mera su velike boginje i dečija paraliza.
"Zoonotske bolesti su postojale, postoje i postojaće sve dok postoje ljudi i dok postoje životinje, ali veterina može da minimalizuje rizik da se one razviju u pandemiju. Ali, rizik ravan nuli je utopija. Svi mi delimo isti ekosistem - u kontaktu smo sa domaćim životinjama, hranimo se njihovim mesom i proizvodima njihovog porekla, koristimo ih za rad, provodimo sa njima slobodno vreme i družimo se...", podseća Rens van Dobenburg i dodaje kako su zarazne bolesti, uključujući i zoonoze sveprisutne i konstantno se prilagođavaju, a one najsposobnije preživljavaju. "Srećom, njihov proboj i prelazak na čoveka je najčešće ograničen", kaže.
Smatra da je razlog što je rizik danas ipak veći, a uzrokuje ga krčenje šuma i klimatske promene koje uzrokuju migracije jer su ozbiljno oštećena staništa povezana s određenim ekološkim zajednicama.
Jedan od uzroka povećanog rizika je i neviđena globalna trgovina i transport životinja i roba, kao i razdvajanje prehrambenog lanca - stoka se rađa, uzgaja i usmrćuje na različitim mestima. Uz to i globalno povećanje ljudske populacije te povećanje poljoprivrednih kapaciteta, za posledicu ima još više kontakata.
Veterinari su, smatra van Dobenburg, "vatrogasci" uvežbani za zaustavljanje širenja virusnih bolesti. Važnu ulogu u tom procesu imaju njihove redovne posete i kontrole, sistem za nadzor i rano upozorenje te određivanje mera kontrole, s obzirom na ozbiljnost i uticaj bolesti.
Treba da se poboljšaju i uslovi za smeštaj stoke, biosigurnost, ishranu i genetiku, svesno i odgovorno da se upotrebljavaju antibiotici i vakcinacija kada god je to moguće. "I uz sve mere, pandemija možda neće biti izbegnuta, ali će biti smanjen rizik od njenog nastanka", poručuje predsednik Federacije veterinara Evrope.
U cilju zaštite zdravlja, zoonotske patogene najefikasnije je i najekonomičnije suzbijati na njihovim životinjskim izvorima. Prema tome, moraju da se razviju efektne globalne strategije za njihovu prevenciju i kontrolu, koje bi trebalo da se koordiniraju na sučelju čovjek-životinja-ekosistemi, kao i da se primenjuju na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ključnu ulogu imaju veterinarske službe, koje radeći na zaštiti i dobrobiti životinja, značajno doprinose i poboljšanju našeg zdravlja, kao i sigurnosti hrane.
Tagovi
Autorka
Sanja Rapaić
