DG-AGRI (Directorate-general for Agricultura and Rural Development) je uprava Evropske komisije nadležna je za politiku Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Glavni zadatak ove uprave je sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) u okviru EU.
DG-AGRI (Directorate-general for Agricultura and Rural Development) ili na srpskom Glavna uprava za poljoprivredu i ruralni razvoj je uprava Evropske komisije nadležna je za politiku Evropske unije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ta uprava se bavi svim aspektima zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), a trenutno funkciju evropskog komesara za poljoprivredu i ruralni razvoj obavlja Irac Fil Hogan. Pre njega komesar je bio Dacijan Ciolos iz Rumunije.
Glavni ciljevi ove uprave su da pomogne poljoprivrednicima da proizvedu dovoljnu količinu zdravstveno bezbedne hrane, u skladu s pravilima Evropske unije o održivosti, propisima u vezi sa zaštitom životne sredine i životinja, logistike i slično. Važan cilj je takođe, i dodela podsticaja poljoprivrednim gazdinstvima da bi ona stabilizovala svoje prihode kad su uslovi proizvodnje nepredvidljivi. DG-AGRI nastoji da olakša ulaganja u održiv i moderan poljoprivredni sektor, očuva održive ruralne zajednice i raznolikost gazdinstava, kao i da stvori i sačuva radna mesta u lancu snabdevanja hranom.
O tome koliko je za funkcionisanje Evropske unije važna ova uprava svedoči i činjenica da od 10 političkih prioriteta Evropske komisije DG-AGRI doprinosi oblastima: zapošljavanja, rasta i ulaganja, jedinstvenog digitalnog tržišta, energetske unije i klime, slobodne trgovine između EU i drugih tržišta, kao i u području unutrašnje trgovine.
Evropska unija ima 500 miliona stanovnika, a svima njima je potrebno snabdevanje kvalitetnom i zdravstveno bezbednom hranom. Pošto se pretpostavlja da će privredno okruženje i dalje biti nesigurno i nepredvidljivo i praćeno mnogim postojećim i budućim izazovima, poput globalne tržišne utakmice, ekonomske i finansijske krize, klimatskih promena, nestabilnih troškova ulaznih vrednosti poput goriva i đubriva, Evropska unija je stvorila Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) da bi odgovorila na te izazove.
Svrha ZPP-a je da utvrdi uslove po kojima će se poljoprivrednicima u EU omogućiti da obavljaju mnoge funkcije u društvu od kojih je proizvodnja hrane najvažnija. Zahvaljujći ZPP-u građani Evrope uživaju sigurnost snabdevanja hranom. Zajedničkom evropskom politikom se upravlja na evropskom nivou. Finansira se iz budžeta EU, a osim proizvodnje hrane, ZPP poseban akcenat stavlja na ublažavanje posledica klimatskih promena, održivo upravljanje prirodnim resursima, brigu o selu u celoj Uniji i održavanje seoskih gazdinstava.
Evropska unija je jedinstvena ekonomska i politička zajednica koju trenutno čini 28 evropskih država. Osnovana je nakon Drugog svetskog rata, a sve je počelo podsticanjem ekonomske saradnje među državama. U početku se verovalo da će zemlje koje međusobno trguju postati ekonomski zavisne jedna od druge, pa će zbog toga izbegavati međusobne sukobe.
Da bismo bolje razumeli ulogu i značaj DG AGRI - evropskog ministarstva poljoprivrede, važno je da poznajemo organizaciju njenih glavnih institucija.
Tako je Ugovorom potpisanim u Parizu koji je stupio na snagu 1952. godine osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, da bi potom 1958. godine nastala Evropska ekonomska zajednica (EEZ), u okviru koje je na početku postojala jača privredna saradnja. Nju su činile: Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Holandija i Luksemburg. Već tada je stvoreno veliko i jedinstveno tržište, koje se i danas širi i razvija.
Ono što je nastalo kao isključivo ekonomska unija vremenom se pretvorilo u organizaciju koja se bavi različitim oblastima i pitanjima kao što su politika, klimatske promene, zdravstvo, zaštita životne sredine, spoljnji poslovi i bezbednost, pravosuđe, migracija, poljoprivreda i mnoge druge sfere koje se tiču života ljudi koji žive u zemljama članicama Unije.
Od 1993. godine Evropska ekonomska zajednica (EEZ) menja ime i od tada je njen zvanični naziv Evropska unija (EU). Ona se vremenom širila da bi se poslednjim proširenjem zaustavila na brojci od 28 država članica i preko 500 miliona stanovnika.
Važno je naglasiti da se EU temelji na vladavini prava. Njeno celokupno delovanje uređeno je ugovorima o kojima su dobrovoljno i demokratski odlučile sve države članice. Unija pazi da sve njene institucije budu transparentne i demokratične, njom se upravlja i na osnovu načela predstavničke demokratije, što znači da Evropski parlament direktno zastupa građane EU, dok države članice imaju predstavnike u Evropskom savetu i Savetu Evropske unije.
Evropski parlament deluje kao suzakonodavac, deleći sa Savetom Evrope nadležnost usvajanja i menjanja zakonodavnih predloga i odlučivanja o budžetu Evropske unije. Parlament, takođe, nadzire rad Evropske komisije i drugih evropskih tela i sarađuje s parlamentima država članica EU.
Poslanike u Evropskom parlamentu neposredno biraju glasači u svim državama članicama. Oni zastupaju interese glasača pri izradi evropskih zakona i obezbeđuju da druge institucije Evropske unije rade na demokratski način. Broj poslanika u Evropskom parlamentu iz svake države članice EU približno je proporcionalan njihovom broju stanovnika, pri čemu ni jedna država članica ne može imati manje od 6 niti više od 96 poslanika u Evropskom parlamentu.
Ukupan broj poslanika ne može biti veći od 751 (750 i predsednik). Poslanici u parlamentu grupisani su prema političkom opredeljenju, a ne po nacionalnosti. Aktuelni predsednik Evropskog parlamenta je Italijan Antonio Tajani. Sednice Evropskog parlamenta održavaju se u: Briselu (Belgija), Strazburu (Francuska) i ponekad u Luksemburgu.
Parlament ima tri glavna područja rada:
Rad Evropskog parlamenta se odvija se na dva nivoa. Prvi nivo čine odbori kojih ima 20 uz 2 pododbora, a svaki se od njih bavi određenim područjem politike. Odbori razmatraju zakonodavne predloge, a poslanici u parlamentu i poslanički klubovi mogu da predlažu izmene ili odbacivanje predloga zakona. Drugi nivo čine plenarne sednice. Na njima se svi poslanici u Evropskom parlamentu okupljaju radi konačnog glasanja o predlozima zakona i predloženim izmenama. Ove sednice se uglavnom održavaju jednom mesečno u Strazburu i traju četiri dana, ali se ponekad sazivaju i dodatne sednice koje se održavaju u Briselu.
Savet Evropske unije (savet ministara) je telo u kojem se neposredno izražavaju interesi država članica. On je najvažniji organ u zakonodavnoj proceduri Unije. Savet EU nema stalnih članova, već u zavisnosti od područja politike o kojem se raspravlja, svaka država članica šalje svog ministra nadležnog za oblast koja je na dnevnom redu Saveta.
Sednice Saveta Evropske unije se održavaju u Briselu, a na njima osim ministara država članica EU učestvuje i predstavnik Evropske komisije zadužen za određenu oblast. U Savetu se odluke donose kvalifikovanom većinom ili jednoglasno kada je reč o osetljivim pitanjima, na primer u vezi sa spoljnom politikom EU ili oporezivanjem. Sastanci Saveta održavaju se redovno jednom mesečno, a po potrebi organizuju se i vanredna zasedanja, kao i nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke.
Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrđenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanje ekonomskih politika država članica, a zajedno sa Evropskim parlamentom donosi godišnji budžet Evropske unije. Funkciju predsedavajućeg Saveta naizmenično obavljaju države članice, smenjujući se svakih 6 meseci, s tim da država koja predsedava Savetom daje predsednika za sve sastanke Saveta i ostalih tela Unije u kojima su predstavljene države članice.
Evropska komisija je najvažnija izvršna institucija EU. To je svojevrsna vlada Evropske unije. Ona ima ovlašćenja da pokreće inicijative, priprema odluke Saveta Evropske unije i sprovodi ih nakon usvajanja, nadzire primenu odluka i drugih propisa na teritoriji država članica Unije. Takođe, Komisija obezbeđuje sprovođenje osnivačkih ugovora i ostvarivanje interesa EU.
Komisiju čini po jedan državljanin svake članice, tako da ona u ovom trenutku ima 28 članova. Vlade država članica, nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom, imenuju predsednika Komisije. Mandat Komisije traje 5 godina i može biti obnovljen. Iako vlade predlažu komesare, oni u svom radu nikako nisu njihovi predstavnici, već su nezavisni od svojih država i ne smeju da primaju ni traže uputstva od njih.
Oblasti nadležnosti komesara su: unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; ekonomska i monetarna pitanja; saobraćaj i energetika; privreda i informatičko društvo; konkurencija; istraživanje; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuđe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda. Aktuelni predsednik Evropske komisije je Žan Klod Junker.
Komisija ima pravo da:
Izvor: europa.eu; skgo.org; publications.europa.eu
Foto: Scanrail/Bigstock; Ladyqqqlazy/Flickr; European Parliament/Flickr; Josh Marks/Flickr; EPP Group in the CoR/Flickr
"ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede" projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Tagovi
Autor
Partner
ZPP i Srpski aduti, (R)Evolucija poljoprivrede
Vojvođanskih brigada 28,
21000 Novi Sad,
Srbija
tel: +381 69 50 80 585,
e-mail: info@agroklub.rs
web: https://www.agroklub.rs
Godinu dana tragao za ukradenim traktorom i plugom. I našao - samo traktor
Poljoprivrednici najavili miran skup: Dolazimo traktorima u Novi Sad 29. septembra
Kod Vranjanke Snežane zimnice u izobolju - otkriva recept za ukiseljenu somborku
Poljoprivrednici "sahranili srpsku poljoprivredu" i poručili: "Dosta nam je čekanja"
Case IH predstavio redizajnirane modele kompaktnih traktora - šta je novo?
Slovenci proizvode traktor i to od 18 tona, a cena - "prava sitnica"
Evo ko su pobednici RuralFoto konkursa
Toty 2025: Predstavljen Landini Trekker 4 sa i bez kabine uz mehaničku transmisiju
