Lokalna samouprava u Kragujevcu počela je edukaciju poljoprivrednika o terminologiji koju zahteva Evropska unija, ukoliko žele da apliciraju za novac iz predpristupnih fondova. Teži zadatak od ovog je kako formirati udruženja ili zadruge koje EU prepoznaje prilikom konkurisanja.
Poljoprivrednici u Šumadiji imaju još malo vremena da usvoje termine i skraćenice koje koristi Evropska unija, ukoliko žele da već naredne godine konkurišu za novac iz fondova za razvoj agrara. Gradska uprava Kragujevca počela je kampanju po selima u kojoj poljoprivrednici uče šta je LAG, a šta LIDER.
Međutim, predočava im se i najvažnija stavka, a to je udruživanje i kooperativa. Minja Obradović, član Gradskog veća u Kragujevcu, zadužena za evropske integracije i međunarodnu saradnju, kaže da srpski poljoprivrednik mora malo da se vrati unazad, kada je sedamdesetih godina prošlog veka pola Evrope dolazilo u nekadašnju SFRJ da uči kako funkcionišu zadruge.
Primer kako funkcionišu kooperative, predstavnici lokalne samouprave Kragujevca su videli u italijanskoj oblasti Ređo Emilia. Ako deset poljoprivrednika proizvodi pšenicu, udruženi mogu da naprave mlin, ukoliko bi kao zadruga aplicirali za projekte.
"Sada mi idemo kod njih da učimo ono što smo već znali. Italijani su sredinom prošlog veka dolazili u tadašnju Jugoslaviju da vide kako funkcionišu zadruge i kopirali su taj sistem. U Italiji, recimo, postoji kooperativa za vunu, i desetak proizvođača je udruženo u tom sistemu, od proizvodnje do prerade i prodaje. Da ne pričamo da osnivaju i socijalne kooperative u kojima poslove mogu da nađu ne samo poljoprivrednici, već i osetljive grupe, invalidi. Tako je dobro i poljoprivrednicima, i lokalnoj zajednici, kaže Obradović.
Formiranje LAG-ova, odnosno, lokalnih akcionih grupa ili udruženja poljoprivrednika tek je na početku. Za sada postoji samo jedno udruženje u Levču. "Poenta je da se novac i odlučivanje spuste na lokalni nivo. Niko bolje neće znati zašta je novac najpotrebniji od samih poljoprivrednika. LAG-ovi će moći da konkurišu i ako im koncept prođe, dobiće novac. Zato je potrebno poraditi na udruživanju", dodaje Obradović.
LAG-ovi imaju značajnu ulogu u smanjenju jaza između uslova života u gradu i u ruralnim područjima. Formiranje lokalnih akcionih grupa, čije je delovanje u Evropskoj uniji počelo 1991. godine ozvaničeno je takozvanim LIDER pristupom.
"LIDER je skraćenica, dakle nije ni vođa, ni pojedinac, već pristup sa ciljem da ujednači kvalitet uslova života na selu i u gradskom području. Zato su u EU napravili jedan program prema kojem će lokalna zajednica u seoskoj sredini preko LAG-a imati ključnu ulogu u donošenju odluka o tome koji će se projekti realizovati na njihovoj teritoriji i šta treba uraditi u toj sredini", objašnjava Obradović.
LAG u suštini predstavlja privatno-javno partnerstvo u kome su "viđeniji" domaćini, poljoprivredni proizvođači, mladi, ugrožene grupe, stari i žene iz seoskih sredina. U Evropskoj uniji je od 1991. do sada formirano oko 2.300 lokalnih akcionih grupa.
U Srbiji je formiranje LAG-ova je krenulo krajem 2011. godine. Usvajanjem Načelnog programa ruralnog razvoja Srbije, koji važi do 2024. godine definiše se šta su lokalne akcione grupe. Osnovni kriterijum koji treba da ispune LAG-ovi jeste da je na teritoriji sa najmanje 10 hiljada stanovnika, a najviše 100 hiljada.
Obradović kaže da će Kragujevac pokušati da što brže radi na tome, zbog novca iz IPARD programa po kome je subvencionisanje lokalnih akcionih grupa predviđeno da započne u 2017. godini. Evropska unija je od 2006. do 2013. godine dala ukupno šest milijardi evra za lokalne akcione grupe.
Tagovi
Autorka