• Mali proizvođači
  • 30.01.2019. 10:15

Šta je prodaja sa "kućnog praga" donela u praksi?

Početkom prošle godine donet je propis po kom mali proizvođači više ne moraju svoju robu da prodaju "na crno" već legalno mogu da plasiraju svoje proizvode i to sa kućnog praga. Koliko je ovaj propis oživeo u praksi, objašnjava agroekonomista Snežana Petrović.

Foto: Pxhere
  • 596
  • 29
  • 0

Potražnja za tradicionalim proizvodima je u stalnom porastu i zato bi vlasnici poljoprivrednih gazdinstava trebalo da prošire asortiman i podignu nivo kvaliteta proizvoda. Do sada su mali proizvođači morali da ispune određene aspekte bezbednosti hrane, međutim radili su "na crno". Od prošle godine na snagu je stupio novi propis, kako bi ovakva prodaja bila lakša.

"Mali proizvođači su svoje proizvode obično prodavali kupcima koje znaju ili onima koji su se pozivali, na preporuke starih mušterija. Od ove godine na snazi je propis koji je gazdinstvima omogućio da određenu količinu proizvoda mogu legalno da plasiraju na tržište i to sa kućnog praga. Pojedinim proizvođačima je to itekako olakšalo poslovanje. Usvajanje novog pravilnika u direktnoj prodaji data im je šansa da izađu iz 'sive zone' poslovanja i potrošačima, bez zaziranja od inspekcije ponude tradicionalne proizvode", kaže Snežana Petrović, agroekonomista PSSS Padinska Skela.

I kupci zadovoljni

Robu prodavci mogu da prodaju gazdinstvima, na lokalnim pijacama, u malim trgovinama ili da je direktno šalju na kućnu adresu. Ovim propisom najviše su, kako se ističe, zadovoljni kupci, jer u kvalitet robe mogu da se uvere na licu mesta.

"Prema propisima, proizvođači su direktno odgovorni za bezbednost i kvalitet hrane i moraju da ispune veterinarsko sanitarne i opšte uslove higijene namirnica. Međutim, nisu u obavezi da uvode sistem kasa. Takođe su dužni da najmanje dva puta godišne kontrolišu uzorke namirnica. Proizvođači mleka imaju rigorozniji nadzor, tako što ih jednom kvartalno očekuju ispitivanja sirovog mleka na ukupan broj bakterija. Živinari jednom godišnje treba da kontrolišu meso na prisustvo salmonele. I mušterijama to mnogo znači, jer oni mogu da dođu da vide gde se proizvodi to što kupuju, kako se proizvodi, i čuva. Znači, imaju priliku da se upoznaju sa mestom odakle je potekao proizvod koji kupuju i koriste u ishrani", kaže Petrovićeva.

Pravilnik doprinosi i razvoju seoskog turizma

Primena ovih pravila trebalo bi da doprinese razvoju seoskog turizma, jer će proizvođači na licu mesta moći da prodaju svoje proizvode. 

"Cilj Ministarstva poljoprivrede je da se tradicionana proizvodnja u malim gazdinstvima organizuje i proizvođačima olakša osvajanje tržišta, kao i da se zadovlje sve veće potrebe kupaca za domaćom, prirodnom hranom. Mali proizvođači biće upisivani u poseban registar, ne samo zbog kontrole veterinarske inspekcije, već i zbog toga što će imati olakšane uslove poslovanja", ističe sagovornica..

Treba napomenuti da će na ovaj način mali proizvođači lakše dobiti i oznaku geografskog porekla za svoju hranu.

Pčelari izuzeti iz Zakona?

Ipak u praksi ovaj Zakon nije bio isti za sve, te su pčelari, koji su se najviše i nadali ovom zakonu, iz njega, za sada, nepravedno izostavljeni, jer će se kontrola plasmana meda za sada raditi po starim pravilima, dok bar u praksi ne dođe do promena. 


Tagovi

Prodaja sa kućnog praga Pravilnik Tradicionalni proizvodi Snežana Petrović


Autorka

Mirjana Stepic

Mirjana Stepic

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi